U Vojvodini sedam ugovora o javno-privatnom partnerstvu

05 Jun 2012

Direktor VIP fonda smatra da je mali broj projekata javno-privatnog partnerstvu posledica izostanka iskrene volje lokalnih samouprava da se pozabave tim pitanjima

U Vojvodini je realizovano samo sedam projekata javno-privatnog partnerstva, iako su rezultati takvog poslovnog udruživanja veoma dobri, izjavio je danas u Novom Sadu direktor VIP fonda Branislav Bugarski.

On je na konferenciji “Javno-privatna partnerstva – izazovi primene novog zakonskog okvira” ocenio da je mali broj projekata javno-privatnog partnerstva rezultat odsutnosti iskrene volje lokalnih samouprava da se pozabave tim pitanjima”.

“Interesovanje investitora za javno-privatna partnerstva postoji, mi u VIP fondu radimo na tome, ali sam lično pesimista, jer nisam prepoznao iskrenu volju lokalnih samouprava u Vojvodini da se pozabave tim pitanjima”, rekao je Bugarski.

Prema njegovim rečima, javno-privatna partnerstva nose velike mogućnosti i šanse, ali i veliku odgovornost, pa je i to jedan od razloga što se lokalne samouprave nerado odlučuju da uđu u ovakve projekte.

“S obzirom na trenutne kapacitete i mogućnosti javnih sredstava, u ovome vidim veliku šansu za dalji društveni i ekonomski razvoj”, rekao je direktor VIP fonda i ocenio da zakonski okvir nije bio prepreka za one koji su želeli da uđu u javno-privatno partnerstvo.

Kao pozitivne primere naveo je saradnju Somborgasa i zagrebačke Montmontaže na projektu gasifikacije Sombora i projekat austrijskog preduzeća Brantner na prikupljanju i selekciji otpada u Novom Bečeju, Kovačici i Kanjiži.

Član Komisije za koncesije i javna-privatna partnerstva Vlade Srbije Dušan Vasiljević rekao je nakon usvajanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu ta komisija tokom šest meseci rada dala saglasnost novosadskom javnom preduzeću Informatika za projekat izgradnje optičke infrastrukture sa slovenačkim konzorcijumom.

Projekat je vredan 70 miliona evra, a poslovni partner će u potpunosti finansirati izgradnju optičke mreže u Novom Sadu. Narednih 25 godina slovenački konzorcijum će dobijati 75 odsto prihoda od korišćenja mreže, a nakon toga sav prihod će pripadati Gradu.

Vasiljević je rekao da je zakon pojednostavio proceduru ulaska u javno-privatno partnerstvo i da je stvoren sistem koji je po pitanju procedura dosta fleksibilan.

Prema njegovim rečima, potrebno je još uraditi sveobuhvatnu ekonomsku analizu projekata javno-privatnog partnerstva i doneti svega dva podzakonska akta, kako bi procedura bila još efikasnija.

Današnju konferenciju organizovali su Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Kako je najavljeno, USAID-ov Projekat održivog lokalnog razvoja u Srbiji će do kraja 2015. godine podržati najmanje 10 lokalnih javno-privatnih projekata u različitim oblastima iz nadležnosti lokalne samouprave.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!