U Vojvodini legalizovano samo deset odsto divlje gradnje

23 Mar 2008

NOVI SAD – U Vojvodini je za legalizaciju prijavljeno 95.010 bespravno izgrađenih objekata, što predstavlja oko…

NOVI SAD – U Vojvodini je za legalizaciju prijavljeno 95.010 bespravno izgrađenih objekata, što predstavlja oko 30 odsto od 314.925 divlje izgrađenih porodičnih kuća i drugih građevina na čitavoj teritoriji Srbije, podatak je iz najnovije informacije pokrajinske vlade o bespravno izgrađenim ili rekonstruisanim objektima za legalizaciju do novembra 2006. Svi ti “divljaci” podignuti su do maja 2003. godine, a taj datum je, prema važećem zakonu, i poslednji do kog se bespravno izgrađeni objekti priznaju za legalizaciju. Od stupanja na snagu zakona, maja 2003, prošlo je punih pet godina, ali zakon nije promenjen i legalizacija ne obuhvata bespravno izgrađene kuće i druge objekte u tom periodu. Vojvođani su najveći broj nelegalnih objekata prijavili u “prvom talasu” – 81.465, od 13. maja do 13. novembra 2003, a naknadno još 14.706 objekata tri godine kasnije, kada je zakonom taj rok bio produžen do novembra 2006. U međuvremenu, krajem februara 2005. ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je, pod oznakom “službeno”, doneo obaveznu instrukciju kojom je, praktično, sve vreme bilo omogućeno da se prijavljuje legalizacija “divljaka”, što je, prema informaciji pokrajinske vlade, izazvalo i mnogo nedoumica u samim opštinama. Nema, međutim, sumiranih zvaničnih podataka koliko je objekata i legalizovano u proteklih pet godina u Vojvodini, a taj podatak ne sadrži ni pomenuta informacija pokrajinske vlade.

U Novom Sadu 22.000 prijava

– Dosad je legalizovano samo desetak odsto prijavljenih bespravnih objekata. Najveći broj bespravnih objekata je prijavljen, a najverovatnije i izgrađen, u Novom Sadu, Pančevu i Subotici, a najmanji u Novoj Crnji, Sečnju i Čoki – izjavio je za GL Vladimir Zelenović, pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo. Zlatibor Paunov, načelnik Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada, kaže za GL da su Novosađani podneli više od 22.000 prijava za legalizaciju, ali taj postupak ide sporo zbog toga što mnogi bespravni graditelji predaju nepotpunu dokumentaciju, nemaju placeve prepisane na sebe već se oni još uvek vode na stare vlasnike a neki i ne žure, već čekaju da visina naknade za legalizaciju bude smanjena. Problem je i što je, kako Paunov napominje, skupo parcelisanje zemljišta koje mnogi bespravni graditelji treba da plate.

Vrbašani su podneli oko 800 zahteva za legalizaciju “divljaka”, među kojima je najviše kuća i stanova, od kojih je dosad 200 dobilo građevinsku dozvolu, a Amalija Đorović, načelnica Odeljenja za urbanizam, izjavila je za GL da je u toku legalizacija po ostalim podnetim zahtevima. Žitelji kulske opštine prijavili su više od 1.100 bespravno podignutih objekata, većinom porodičnih kuća na periferiji Kule i Crvenke, a Slavka Kočonda, načelnica Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne poslove i zaštitu životne sredine SO Kula, izjavila je za GL da je svega 150 građana dosad legalizovalo svoje objekte, uprkos tome što je to moguće učiniti u 84 rate.

“Divljaci” zasad bez kazni

Opštinski i gradski građevinski inspektori obavezani su zakonom još 2003. godine da donesu rešenje o rušenju divljih objekata ukoliko njihovi vlasnici u propisanom roku nisu podneli zahtev za legalizaciju. Prvobitno je bilo predviđeno i da je vlasnik “divljaka”, ukoliko ne pribavi upotrebnu dozvolu za nelegalni objekat, dužan da plaća naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u visini stostrukog iznosa propisanog aktom opštine kojim se utvrđuje naknada za korišćenje građevinskog zemljišta na kome je izgrađen objekat na osnovu građevinske dozvole – ali se od toga odustalo 2006, pošto je ta kazna svedena na jednostruki iznos te naknade.

U informaciji vojvođanske vlade konstatuje se da u praksi nisu zaživele odredbe zakona o sankcijama za vlasnike bespravno izgrađenih objekata.

Glavna građevinska inspektorka u gradskoj upravi Novog Sada Milka Tanasić je za GL pismeno odgovorila da su “za sve građevinske objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju građevinski inspektori doneli zaključak o prekidu postupka dok se ne reši pitanje legalizacije”. U pismenom odgovoru stoji još i uopštena konstatacija da “za objekte koji se nelegalno grade građevinski inspektori donose odgovarajuća rešenja”.

Problem s vikendicama u Apatinu

U Apatinu je dosad legalizovano 620 od 1.250 bespravno izgrađenih objekata prijavljenih za legalizaciju, pretežno izgrađenih u dvorištima postojećih kuća. Prema rečima Siniše Jovanovića, načelnika Odeljenja za urbanizam i komunalne delatnosti u apatinskoj opštini, predstoji legalizacija romskog naselja za koje je u toku izgradnja detaljnog urbanističkog plana. Problem će, po njegovim rečima, biti legalizacija vikendica u Specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje i onih na gradskoj plaži, pa se zbog toga čeka uputstvo pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam za to šta da se radi.

Gradjanski list

Podelite ovu stranicu!