U Vojvodini firme propadaju najbrže

12 Dec 2011

Nagrabusili zbog discipline i uvođenja standarda

Za dve godine u Vojvodini je, u odnosu na ostatak zemlje, ugašeno najviše firmi, a glavni razlozi za to su, uz državne, preveliki nameti ovdašnjih lokalnih samouprava, kao i ?injenica da su Vojvo?ani najrevnosnije platiše u zemlji i da savesno izmiruju obaveze prema državi.

Lokalni hara? i disciplinovanost, nažalost, skupo su ih koštali jer su mnogi, ne uspevši da iza?u na kraj sa nametima, stavili katanac na firme. U Vojvodini je, kada je re? o ugašenim privrednim društvima,  situacija dvaput gora nego u južnoj Srbiji a triput nego u Beogradu!  Naime, prema najnovijim podacima Unije poslodavaca Srbije, u Vojvodini je od 1. januara 2010. do 1. septembra ove godine, ugašeno 10,5 odsto više privrednih društava nego što ih je osnovano, dok taj procenat, kada je re? o preduzetni?kim radnjama iznosi oko jedan posto.

Koliko je to za Vojvodinu poražavaju?i i alarmantan podatak najbolje pokazuje to što je u istom periodu, recimo u Beogradu, ugašeno tek 3,4 odsto privrednih društava. To je zapravo razlika izme?u broja ugašenih u odnosu na broj otvorenih, što zna?i da se u Vojvodini u proteklih dvadeset meseci na stotinu otvorenih firmi gasilo – 115. Pore?enja radi, u Uniji poslodvaca navode, da je ta razlika u regionu južne Srbije – 5,8 odsto.

Naime, prema podacima zvani?ne staistike, u martu prošle godine u Vojvodini je bilo 30.467 privrednih društava, dok ih je u avgustu 2011. bilo 26.607. Ukupno, ra?unaju?i i preduzetnike, u martu prošle godine Vojvodina je imala 89.635 preduze?a, dok ih je u avgustu ove godine bilo 84.439. Sliku upotpunjuje broj zaposlenih, kojih je u Vojvodini u ovim preduze?ima prošle godine u martu bilo 493.185, dok ih je u avgustu 2011. bilo 459.853.

– U Slova?koj je 2007. godine pala vlada zato je bilo jedan posto više zatvornih nego otvorenih firmi. To je bilo ravno nacionalnoj katastrofi – kaže za “Autonomiju” Dragoslav Raji? iz Unije poslodvaca Srbije uz ocenu da je to veliki gubitak i za lokalne samouprave i za Pokrajinu.

U Vojvodini je puno firmi ugašeno, izme?u ostalog i po novom zakonu o automatskom ste?aju, nisu samo gašene iz redovnog poslovanja. Me?utim, preduze?a koja su zatvarana po automatizmu jer su bila u blokadi dve ili tri godine, samo je oko dva posto.

– Za Vojvodinu je simptomati?no da su u poslednje dve godine, što  zbog približavanja EU i uvo?enja nove regulative, što zbog ?injenice da su se mnoge, pogotovo manje razvijene opštine našle u problemu, zna?ajno podignute komunalne takse, to jest cene komunalnih usluga. Troškovi poslovanja dosta su ve?i na osnovu razli?itih taksi donetih na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o bezbednosti hrane…, s obzirom da u mnogim opštinama, na primer u Novom Sadu, Somboru i drugim,  grad nije odvajao sredstva da pomogne preduze?ima pri uvo?enju tih standarda. Jednostavno, ve?i broj firmi je zatvoren i veliki deo privrednika koji su imali male radnje, a koji su se bavili najosnovnijom uslužnom delatnoš?u, malim proizvodnjama,  nije mogao da podnese te troškove – objašnjava Raji?.

Otima?ina od bogatijih – pogubna rabota

-Vojvodina je, prosto, podru?je daleko bogatije nego neki drugi delovi Srbije, me?utim, problem je što su u Vojvodini nameti zna?ajno podignuti. U Temerinu su, recimo, takse ogromne, parking prostor je za privrednike pet-šest puta skuplji, gas je u Vojvodini za privredne subjekte skuplji od 50 do 200 odsto od opštine do opštine. Nažalost, logika optere?ivanja po principu “eto, bogatiji su pa hajde da uzmemo od njih”,  pokazala se kao kontraproduktivna – kaže Raji? navode?i da je u Beogradu ipak došlo do smanjenja taksi na nivo iz 2009. godine i da je zahvaljuju?i dobrim organizovanjem privrede je rast tih roškova amortizovan, što u drugim optštinama i gradovima nije slu?aj.

Tako?e, u  Vojvodini su žestoko napla?ivana i autorska prava, navodi naš sagovornik.

– Po prirodi su Vojvo?ani revnosnije i redovnije platiše. Na jugu Srbije ima tako?e besmislenih nameta ali tamo je jako teška ekonomska situacija pa se izbegavalo da se ti nameti dižu, dok su u Vojvodini listom pove?acani proteklih godina i doveli su do zatvaranja malih firmi koje bi zapravo trebalo da su okosnica razvoja – ukazuje Raji?.

Po njegovim re?ima najve?i problemi, to jest najve?a optere?anja poslovanja za privrednike su u Temerinu, Subotici, Somboru, dok su najbolji uslovi u Kikindi.

– Problem je, u suštini,  na nivou cele Srbije što, za razliku od drugih zemalja gde resor finansija u saradnji sa organizacijama poslodavaca, sindikatima i drugim institucijama razgovara o tome šta uopšte kao komunalna taksa može da se da u nadležnost lokalnoj samoupravi, to kod nas nije slu?aj. U ve?ini zemalja je propisano i koji su njihovi najve?i i namanji iznosi, a u Srbiji ne. Ta?no se zna, recimo u Slova?koj, da godišnji iznos poreza na imovinu ne može da bude ve?i od dve prose?ne mese?ne zarade u firmi koja ima deset zaposlenih, a mi imao situaciju da se, na primer u Vojvodini,  samo komunalne takse razlikuju i dvadeset puta od opštine do opštine – kaže naš sagovornik.  – Svaka lokalna samouprava uvodi takse za javnu rasvetu, pa za koriš?enje javnih površina, pa za koriš?enje zelenih površina… Svi  gledaju samo kako da uzmu novac od privrednika pa mu jednu taksu, recimo,  ekološku, napla?uju na republi?kom nivou, pa mu hara? uzimaju  lokalne samouprave… Baš u Vojvodini – po istom zakonu, po istom osnovu napla?uju ekološku, to jest taksu za o?uvanje životne sredine, kao i naknadu za šume. Tako je jedna ista naknada pla?ena trostruko, što nema nigde nego kod nas.

Ljubica Blitva -Troši?

Podelite ovu stranicu!