U Vojvodini 67 odsto stanovništva bez kanalizacije

29 Dec 2014

Situacija sa vodovodom je "bolja" jer ga nema "svega" oko 100.000 Vojvođana

Podaci resornog pokrajinskog sekretarijata o pokrivenosti Vojvodine sistemom kanalizacije su poražavajući, dok sistem vodovoda nema grad veličine Subotice, potvrdio je u razgovoru za RTV pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški.

On je upozorio da su sredstva AP Vojvodine, iako sekretarijat iz godine u godinu daje sve više za tu namenu, ipak ograničena i nedovoljna, te da bi rešavanje tog problema trebalo da prati i državna politika.

U razgovoru sa predstavnicima lokalnih samouprava, rečeno nam je da se gradovi i opštine za izgradnju ove infrastrukture u najvećoj meri oslanjaju na sredstva AP Vojvodine i sopstvene prihode.

Bogaroški je rekao da tek 33 odsto stanovništva u Vojvodini ima sistem kanalizacije. Bolja je situacija sa vodovodom, koji nema oko 100 hiljada Vojvođana, ukazao je on.

BBogaroskiogaroški je ocenio da je reč o prioritetu nad svim prioritetima i civilizacijskom problemu. Pokrajinski funkcioner je podsetio da je kanalizacija postojala u starom Rimu, te da nepostojanje te infrastrukture smanjuje konkurentnost lokalnih samouprava u pogledu privlačenja investicija.

“Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo će u sledećoj godini izdvojiti više sredstava za te namene i uložiti 143 miliona dinara za sufinansiranje projekata izgradnje i rekonstrukcije kanalizacionih sistema u vojvođanskim opštinama i gradovima, dok će za vodovode izdvojiti 200 miliona dinara”, rekao je Bogaroški. On je dodao da je u poslednjih 12 godina sekretarijat sufinansirao preko 400 projekata izgradnje i rekonstrukcije kanalizacije sa 805 miliona dinara, te da je preko dve milijarde dinara uloženo u sistem vodovoda. Kako je objasnio, jedina obaveza lokalne samouprave je da učestvuje sa najmanje 15 odsto sredstava, a sve ostalo finansira AP Vojvodina.

“Gradovi i opštine uglavnom dobro stoje kada je reč o kanalizaciji, ali su naseljena mesta na nivou statističke greške. Problem je što je izgradnja kanalizacije jako skupa, posebno prečistača, lokalne samouprave nemaju dovoljno sredstava, a njihova javno-komunalna preduzeća ne posluju sa dobitkom”, objasnio je pokrajinski sekretar i napomenuo da su zbog toga lokalne samouprave u velikoj meri upućena na sredstva pokrajine. Bogaroški je naveo da su Vojvođani svoje sisteme nekada gradili i od sredstava samodoprinosa, ali da je to danas retkost.

On je ocenio i da se ovaj problem ne može rešavati parcijalno, te da su se planovi za njegovo regionalno rešavanje završili na elaboratima. Ujedno, zaključio je, rešavanje problema kanalizacije moraju pratiti i državna politika i namenska kreditna sredstva.

“Svake godine imamo mnogo više aplikanata nego sredstava”, rekao je Bogaroški i napomenuo da bi u mnogome pomoglo kada lokalna javna preduzeća ne bi bili gubitaši, jer bi se onda od sopstvenih sredstava moglo više uložiti u izgradnju i rekonstrukciju sistema.

U Somboru naseljena mesta bez kanalizacije

Vodovodna mreža postoji u Somboru i u svim naseljenim mestima, u kojima je oko 90 odsto domaćinstava na celoj teritoriji priključeno na mrežu, rekao je za RTV pomoćnik gradonačelnika Sombora Dušan Jović. On je dodao da, međutim, kanalizaciona mreža otpadnih voda sa prečistačem postoji samo u gradu, te da je oko 75 odsto domaćinstava u gradu priključeno na tu mrežu.

Sombor Zupanija NocNa pitanje od čijih sredstava se gradila ta infrastruktura, Jović je objasnio da je ona građena iz budžeta grada, putem samodoprinosa i “sufinansiranja”, sredstava AP Vojvodine i kredita KFW banke.

Pomoćnik gradonačelnika Sombora dodao je da do sada sredstva iz stranih fondova nisu korišćena, osim putem kredita za vodosnabdevanje KFW.

“U narednom periodu sredstva iz stranih fondova bi morala postati značajan izvor finansiranja izgradnje i rekonstrukcije sistema vodovoda i kanalizacije. Zbog velikih potreba u pogledu razvoja vodosnabdevanja i odvodnje i prečišćavanja otpadnih voda, sredstva koja je budžetom grada za 2015. godinu bilo moguće opredeliti nisu dovoljna i lokalnim samoupravama bi trebalo da ostaje više sredstava za tu namenu”, objasnio je on.

Na pitanje o planovima Sombora, Jović je rekao da oni uključuju dalji razvoj vodosnabdevanja u skladu sa Srednjoročnim programom vodosnabdevanja, realizaciju aktivnosti u predviđenih ugovorom sa KFW bankom, dalje priključenje naseljenih mesta na izvorište u Somboru i Bezdanu, rekonstrukciju vodovodnih mreža u naseljenim mestima i gradu, izgradnju mreže kanalizacije otpadnih voda i prečistača u naseljenim mestima i slično.

I u Zrenjaninu kanalizacija završena samo u gradu

Zrenjanin vodaDirektor zrenjaninskog JKP Vodovod i kanalizacija Goran Tajdić rekao je za RTV da je sistem javnog vodovoda izgrađen u potpunosti na teritoriji grada i u svim naseljenim mestima, u kojima neka domaćinstva nisu priključena na njega jer imaju svoje bunare.

Završenu kanalizaciju, međutim, nema nijedno naseljeno mesto.

“Radovi na prvom prstenu, koji uključuje Melence, Elemir, Ečku i Klek nastavljamo čim vremenski uslovi to dozvole, a planiran je i početak radova u Lazarevu. Projekat je u završnoj fazi u Stajićevu, a postoje planovi i za Taraš i Knićane i ostala mesta”, objasnio je Tajdić i najavio da će “prvi prsten” biti završen u 2016. godini.

Na pitanje na čija sredstva se najviše oslanja, direktor zrenjaninskog Vodovoda rekao je da, pored sopstvenih sredstava, to preduzeće finansiraju grad i AP Vojvodina.

(RTV)

Podelite ovu stranicu!