U susret godini nacionalističke i unitarističke propagande?

24 Jun 2017

VOICE: Kako će se obeležiti 100 godina „prisajedinjenja“ Vojvodine Srbiji

Godina 2018, u kojoj se slavi stogodišnjica “prisajedinjenja” Vojvodine Srbiji, za nacionalističku vlast na svim nivoima biće po svemu sudeći dobra prilika za nacionalističku i unutarističku propagandu. Biće to praznik “srpske Vojvodine” sa željom da se ponizi vojvođanski identitet, još jednom obeleži teritorija, a pripadnici nesrpskih zajednica proglase za osobe koje žive na “tuđoj teritoriji”…

Velika narodna skupština, odnosno prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, svakako nije ključan događaj u istoriji Jugoslavije, za razliku od stogodišnjice nastanka države svih južnih Slovena. Zbog toga bi se trebalo fokusirati na obeležavanje tog jubileja, a ne koristiti istoriju u dnevno-političke svrhe, uz manipulativni pristup u kojem se iz istorije uzimaju određeni delovi, a ostali prećutkuju, ocenjuju sagovornici VOICE-a, komentarišući najavljeno formiranje Muzeja prisajedinjenja povodom 100-godišnjice tog događaja. Osim osnivanja zasebnog muzeja, kako VOICE saznaje, vlasti na svim nivoima planiraju da utroše velika sredstva za obeležavanje ove godišnjice, pretvarajući 2018. u godinu nacionalističke i unitarističke propagande.

Istoričarka Branka Prpa kaže da u nekom muzejskom prostoru treba deo postavke posvetiti i tom događaju, ali da on ni u kom slučaju ne zavređuje ceo muzej.

– Od tog čina danas praviti dalekosežne političke projekcije položaja Vojvodine u Srbiji pogrešno je i opasno. To ne treba da se radi. Sigurno da taj čin treba obeležiti. Ali su konsekvence takvog istorijskog iskustva nama danas jako poznate i baš zato što su nam poznate, ne treba događajima pre sto godina davati značaj koji ne može da se kontekstualizuje u savremenosti, kao ispravna politička opcija – navodi Prpa za VOICE.

Sličnu ocenu daje i istoričar Miloš Savin.

– Smatram da je bilo kakav muzej ili posebno odeljenje muzeja, nepotrebno. Adekvatna bi, na primer, bila jedna izložba, eventualno stalna postavka. Stvaranje posebnog muzeja ili odeljenja vodi ka ideologizaciji jednog istorijskog događaja – kaže on, dodajući da istorija ne bi trebalo da se bavi ideologizacijom i stvaranjem kultova od pojedinačnih fenomena iz prošlosti.

Odeljenje umesto muzeja – kompromis ili realnost

Ipak, nakon saglasnosti Pokrajinske vlade 29. marta ove godine, formiran je Muzej prisajedinjenja 1918. godine, kao odeljenje u okviru Muzeja Vojvodine. Za poslove vezane za njegovo formiranje u ovoj godini APV je izdvojio sedam miliona dinara, naveo je u odgovoru VOICE-u, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama profesor Miroslav Štatkić.

Konačni troškovi biće poznati po izradi projekta uređenja prostora u kojem će se stalna postavka Muzeja nalaziti. Stalnu postavku Muzeja će, inače, činiti artefakti iz vremena prisajedinjenja, kako oni koji se već čuvaju u Muzeju Vojvodine, tako i oni koje poseduju druge institucije ili privatna lica – dodaje se u odgovorima pokrajinskog sekretara.

Podsetimo, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio je prošle godine da će, povodom sto godina od ulaska Vojvodine u sastav Srbije, biti otvoren Muzej prisajedinjenja.

Direktor Muzeja Vojvodine Drago Njegovan ukazuje da je Pokrajina, upravo na njihov predlog, odustala od formiranja posebnog muzeja, te da je ideja da to odeljenje bude smešteno u sklopu zgrada Arhiva i Muzeja Vojvodine – postavka će biti na spratu Arhiva, dok će se u prizemlju nalaziti jedan depo i jedna kancelarija.

– U međuvremenu smo našli projektanta da se preprojektuje taj prostor, pod kontrolom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, a projektovanje se završava ovih dana. Posle toga će ići adaptacija, budući da su obezbeđena sredstva od, mislim, jedno 15 miliona dinara – navodi Njegovan. Neodređeno, ipak navodi da se razmišlja i o posebnoj zgradi. – Verujem da će oni za par godina napraviti zgradu. Onda ćemo tu stalnu postavku preorijentisati, praviti tematske izložbe i tako dalje. Ako se napravi zgrada – kaže Njegovan.

Kada je u pitanju sedam miliona namenjenih programima, ta sredstva se, prema njegovim rečima, troše za otkup muzealija, putovanja, istraživanja, angažovanje različitih saradnika, a plan je da se evidentira sve u postojećim zbirkama, da se tome doda sve novo što se prikupi i da se onda napravi selekcija artefakata koji će biti izloženi. Kao primer navodi da samo u rukopisnom odeljenju Matice srpske postoji oko 800 različitih dokumenata vezanih za taj događaj.

branka prpa foto matija kokovic

Branka Prpa: Ideja srpskog pijemontizma je bila apsolutno nemoguća u jugoslovenskom kontekstu. Druga je stvar što su pojedinci i političke grupe taj san snivale. Ali taj san se nije ostvario…

Branka Prpa se pita koji su to artefakti koji bi trebalo da čine postavku Muzeja prisajedinjenja i podseća da je doktorirala upravo na temi srpskih intelektualaca i stvaranja jugoslovenske države.

– Gledala sam sve što ima i Matica Srpska i Arhiv Vojvodine i drugi arhivi. Ta ideja srpskog pijemontizma je bila apsolutno nemoguća u jugoslovenskom kontekstu. Druga je stvar što su pojedinci i političke grupe taj san snivale. Ali taj san se nije ostvario – navodi ona.

Priključenje u korist Jugoslavije

novi-sad

Savin: Priključenje u želji da se napravi državna zajednica svih Južnih Slovena (foto: Pixabay)

Savin ističe da je umesto prisajedinjenja istorijski tačnije koristiti termin priključenje, s obzirom na to da se u odluci Velike narodne skupštine doslovce kaže: „Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodima, koji s nama zajedno žive.“

– Radi boljeg razumevanja duha vremena navešću i narednu tačku odluke koja glasi: „Ovaj naš zahtev hoće da pomogne ujedno i težnje sviju Jugoslovena, jer je naša iskrena želja, da Srpska vlada udružena sa Narodnim većem u Zagrebu učini sve da dođe do ostvarenja jedinstvene države Srba, Hrvata i Slovenaca…“ – navodi Savin. Podseća da je dan pre odluke o direktnom priključenju Vojvodine Srbiji, 24. novembra 1918, Narodno veće države SHS sa sedištem u Zagrebu izglasalo ujedinjenje svih jugoslovenskih zemalja sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući i Vojvodinu, kao i da je već 1. decembra 1918, Kraljevina Srbija prestala da postoji formiranjem prve jugoslovenske države.

Deklarativna odluka propagandnog karaktera

Na dan 25. novembra 1918. godine, u Novom Sadu održana je Velika narodna Skupština na kojoj je doneta jednoglasna odluka da se Banat, Baranja i Bačka prisajedine Kraljevini Srbiji. Istoričar Miloš Savin ocenjuje da odluka o priključenju Vojvodine 1918. godine isključivo deklarativnog karaktera, te da je imala za cilj da se određenim hrvatskim političkim krugovima stavi do znanja da se Vojvodina, u slučaju bilo kakvog hrvatsko-srpskog teritorijalnog sporenja, čvršće vezuje za Kraljevinu Srbiju, kao i da se obezbedi podrška za što povoljnije razgraničenje sa Mađarskom i Rumunijom. Zbog toga je, ocenjuje, odluka Velike narodne skupštine pre svega imala i propagandni karakter, isto kao i odluka Narodnog veća u Zagrebu, kako bi se srpskim, odnosno jugoslovenskim pregovaračima dali dodatni argumenti za teritorijalne zahteve na budućoj mirovnoj konferenciji.
– Kredibilitet i snaga jugoslovenske delegacije bila je bazirana isključivo na ratnim zaslugama i žrtvama Kraljevine Srbije. Gledano iz tog ugla, sasvim je verovatno da bi isto ishodište bilo i bez Velike narodne skupštine, odnosno odluke o priključenju – kaže Savin podsećajući da je do konačnog razgraničenja Kraljevine SHS sa Mađarskom došlo 4. juna 1920, Trijanonskim sporazumom, a sa Rumunijom 10. septembra 1920.

 

Prpa precizira da su se sve južnoslovenske zemlje, u skladu sa Ženevskom konferencijom i Krfskom deklaracijom, utopile u novu državnu tvorevinu, te da se istovremeno sa Velikom narodnom skupštinom dogodila i Podgorička narodna skupština.

– Jedan od ljudi koji vodi ceo taj proces u Vojvodini je Vasa Stajić. Stajić je kasnije čovek koji se apsolutno zalaže za federalni princip. Ne možemo govoriti o procesu ujedinjenja koji se odvija na način da bi te slovenske zemlje izašle iz Austro-ugarske monarhije kao nečem što znači prosto prisajedinjenje Srbiji, odnosno gubitak bilo kakvog individualiteta. To se kasnije, u iskustvu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, pokazalo kao pogrešna politička percepcija. Dakle, nikad nije bilo moguće stvoriti unitarnu državu i to iskustvo nas je, nažalost, koštalo i njenog raspada – kaže Prpa.

Muzej srpske Vojvodine?

Po istupima pokrajinskog premijera Igora Mirovića, čini se da cilj nije obeležavanje godišnjice formiranja zajedničke države južnoslovenskih naroda, već jedino potenciranje događaja važnih za Srbe i nametanje nove ideologije o srpskoj Vojvodini. On je, najavljujući formiranje muzeja, jasno rekao da se zbirka neće odnositi samo na istorijski datum 25. novembar, već da je ideja da se na jednom mestu sistematizuje čitava borba Srba za prava, pismo, kulturu, autonomiju i ujedinjenje još od 17. veka, pa do krunisanja prisajedinjenjem.

MIROVIC PRIMIO EPISKOPA IRINEJA

Igor Mirović, radikalni nacionalista, svojevremeno se zalagao za ukidanje 1. februara kao Dana grada Novog Sada (na slici sagnut)

Valja podsetiti da je Igor Mirović, kao funkcioner SRS, 2005. godine tražio ukidanje 1. februara kao Dana grada Novog Sada, predlažući da se umesto njega obeležava baš 9. novembar 1918. godine. Radikali su 2006. godine u NovomSadu podigli spomenik Jaši Tomiću, a glavni razlog za to bilo je upravo prisajedinjenje. Takođe, dojučerašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić prošle godine uputio Vladi Srbije Predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji kako bi 25. novembar, Dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbije postao državni praznik. Imajući u vidu minuli rad navedena dva funkcionera, od kojih je jedan i dalje četnički vojvoda, nije teško poredvideti u kom pravcu će obeležavanje prisajedinjenja ići.

Obeležavanje tokom cele 2018.

Pokrajinski sekretar Štatkić za VOICE precizira da su za celu 2018. godinu planirana različita dešavanja u slavu stogodišnjice prisajedinjenja, ali ne precizira kakva, navodeći samo da će tim povodom uskoro biti formiran poseban odbor.

– Taj odbor će definisati i konačan program obeležavanja ovog izuzetnog jubileja, polazeći od ideje da mu bude posvećena cela 2018. godina, zaključno sa centralnim događajem koji će biti organizovan 25. novembra, na samu 100. godišnjicu prisajedinjenja – naveo je Štatkić. Komentarišući ideju o takvom pompeznom obeležavanju prisajedinjenja, sagovornici VOICE-a, iz muzeološke struke, strahuju da će u prvi plan ipak biti gurnuta ideološka priča.

– Ovakav jubilej zahteva organizaciju jedne velike studijske izložbe, sa zbornikom radova, a ne poseban muzej – slažu se sagovornici VOICE-a. Ocenjuju i da je sedam miliona dinara previše za jednu takvu postavku, jer se vrlo ozbiljne izložbe prave sa budžetima od oko pola miliona do milion dinara.

Hoće li obeležavanje prisajedinjenja iz 1918. godine završiti u ideološkoj matrici vladajuća koalicije ili će biti tretirano objektivno, verovatno će najbolje potvrditi jedan drugi istorijski datum. Naime, 30-31. jula 1945. godine održana je Skupština izaslanika naroda Vojvodine, na kojoj su donete odluke o konstituisanju Vojvodine u autonomnu pokrajinu i prisajedinjenju te pokrajine federalnoj Srbiji. Način na koji će Pokrajinska vlada obeležiti ili prećutati ovaj datum, biće lakmus koji će nepogrešivo pokazati šta nas čeka tokom 2018. godine. Plašimo se međutim da odgovor već veoma dobro znamo.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna ilustracija: wikimedia commons (autor: Anastas Bocarić) 

voice_logo

Podelite ovu stranicu!