U Srbiji milion nepismenih

09 Sep 2011

Više od 250.000 ljudi ne znaju ni da se potpišu, mnogo više njih meša ćirilicu i latinicu, a neki koriste i nepostojeća slova.

U Srbiji je oko milion nepismenih stanovnika, bez ikakve škole ili sa samo nekoliko razreda osnovne, dočekalo i ovogodišnji Međunarodni dan pismenosti.

Podatak da 20 odsto starijih od 15 godina nije završilo osnovnu školu upozorava da se država i društvo obrazovanju moraju posvetiti daleko više nego prethodnih decenija.

U Srbiji ima više od 250.000 ljudi koji ne znaju ni da se potpišu, mnogo više gradjana često meša ćirilicu i latinicu, dok mnogi upotrebljavaju čak i nepostojeća slova.

Ovo odavno nikoga ne čudi, jer prema poslednjem popisu iz 2002. među stanovništvom je skoro 50 odsto odraslih koji su završili samo osnovnu školu, ali su funkcionalno nepismeni.

U Ministarstvu prosvete već desetak godina obećavaju da će poboljšati kvalitet obrazovanja, a kao jedan od novih poteza organizovana je akcija “Druga šansa” kroz koju bi stariji od 15 godina trebalo da dobiju osnovno i stručno obrazovanje.

Aleksandra Kokanović, iz projekta „Druga šansa“, rekla je za naš program da će osnovnu školu tako završiti 4.000 ljudi.

„Projekat je interesantan zbog toga što je po prvi put napravljen plan i program koji je prilagođen odraslima. I ranije su oni mogli da idu u večernje škole, ali to je bio program za decu koji je samo malo usaglašen. Sada razvijamo sistemsko rešenje koje će po završetku projekta ući u redovan sistem obrazovanja Srbije i kao takvo ostati.“ 

Veliki je broj onih koji u Srbiji napuštaju školovanje između 10. i 15. godine, dok je medju obrazovanima najviše onih sa a srednjom školom, a sa fakultetom samo 6,5 odsto građana.

Zatvoreno društvo

Sociolog Ratko Božović kaže da podaci o velikom broju nepismenih jasno pokazuju da proteklih decenija nije postojala strategija obrazovanja.

„To govori da smo dugo bili zatvoreno društvo i da smo to još i sada. Mislim da se zaboravljalo i zapostavljalo zbivanje u samom stanovništvu i da je sve bilo važnije od same pismenosti i kulture. Kultura je bila na samoj margini, i ako je to bilo tako onda je ovo samo logičan sled stvari. Ali je dramatičan, šokantan, i gotovo krajnje neverovatan.“

Nepismenost u Srbiji očigledna je svuda, čak i na javnim mestima, greši se u pisanju velikog slova, interpunkciji, sastavljenom ili rastavljenom pisanju reči, pa čak i njihovoj upotrebi.

Međutim,  kaže Aleksandra Kokanović, ozbiljan problem za svakodnevni život je funkcionalna nepismenost.

„Prvi stepen je elementarna pismenost, kada ljudi nauče da čitaju i pišu, a funkcionalna pismenost je da znaju da upotrebe to svoje znanje. Na primer, da popune formular, da pročitaju i razumeju uputstvo za lekove, da popune uplatnicu i slične stvari…“

Građani Srbije kažu da znaju da ima puno nepismenih, a oni sa kojima smo razgovarali u Beogradu uglavnom tvrde da nisu među njima.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!