U školama u Vojvodini novi metod učenja srpskog jezika kao jezika sredine

13 Nov 2017

"Nepoznavanje jezika stvara traumatičan krug, koji sprečava da se deca uklope u zajednicu, da uče i napreduju"

Mnogi gra?ani, od severa do juga zemlje ?iji maternji jezik nije srpski ne vladaju srpskim jezikom iako su svi, koji su poha?ali bar osnovnu školu, imali ?asove jezika sredine.

Te ljude, na žalost, vrlo ?esto nazivaju „drskim pripadnici nacionalnih manjina, koji usred Srbije ne znaju srpski“, dok se „manjinci“, po, kako bi trebalo, pravima i obavezama ravnopravni gra?ani Vojvodine i Srbije, ose?aju inferiorno, neuklopljeno, druga?ije, neprihva?eno, daleko od ravnopravnih ?lanova zajednice.

Osnovni razlog ovome, iznose stru?njaci, bio je pogrešan metod u?enja srpskog jezika kao jezika sredine. Udžbenici su bili puni pogrešnih metoda u?enja, bili su prepuni nefunkcionalnog i neprimenjivog znanja, a ni nastavnici nisu bili adekvatno pripremljeni za prenošenje znanja. Rezultat je, svedoci smo, bio poražavaju?i, a neuspeh je guran pod tepih.

Najzad su i nadležni u državnim institucijama poslušali glas stru?njaka za jezik, profesora i nastavnika koji žive u dvojezi?nim i mešovitim sredinama i koji znaju šta su zapravo razlozi zbog kojih oni kojima srpski nije maternji jezik uz poteško?e savladavaju srpski. U toku je izrada novog nastavnog plana i programa u?enja srpskog kao nematernjeg jezika, pod pokroviteljstvom OEBS i u saradnji sa republi?kim Zavodom za unapre?ivanje vaspitanja i obrazovanja. Kre?e se, prvo, s obukom o standardima za nastavnike osnovnih i srednjih škola u Vojvodini. Prvi ?asovi održani su po?etkom novembra u Subotici, a potom sledi Kanjiža.

„Nije poenta uvesti srpski kao obavezan predmet i misliti da je time završen posao i rešena stvar“, kaže profesorka srpskog jezika kao nematernjeg jezika u Osnovnoj školi „Petefi Šandor“ u Novom Sadu Nataša Dobri?, koja je deo peto?lanog tima, ?iji ?lanovi ?e držati obuku o novim metodama u?enja u školama širom Vojvodine nastavnicima koji predaju srpski jezik kao jezik sredine. U timu su još: Jelena Redli (Novi Sad), Nikica Strižak (Beograd) i Aleksandar Dognar (Subotica).

Pozivi za obuku poslati su svim vojvo?anskim školama. Veliki je odziv u ma?arskim sredinama, gde su prepoznali zna?aj obuke i ?itavog projekta. Namera je da se nastavno osoblje obu?i kako da ?itaju i primenjuju standarde, da savladaju na?in prenošenja znanja, kao i da prvo oni nau?e kakvo, koje i koliko znanje treba da prenesu ?acima da bi ovi – kada završe ?etvrti i osmi razred osnovne škole, kao i srednju školu – umeli da govore srpski.

?aci petog razreda ?e prvi dobiti udžbenik i oni ?e prvi po?eti da u?e po novoj metodi, jer je taj program ve? usvojen i za decu ovog uzrasta ?e po?eti da se primenjuje slede?e školske godine.

Promena nastavnog plana i programa, sadržaja lekcija i metode u?enja pokušavana je ve? u nekoliko navrata, ali nije uspevala decenijama.

„Nije najvažnija obaveza, nego u?enje i znanje. Pokuša?emo da ‘proteramo’ suvoparno bubanje gramatike po klasi?nom na?inu u?enja gramati?kih pravila, a umesto toga ?emo insistirati na funkcionalnosti i pimenjljivosti zasnovanom na komunikativnom metodu u?enja. Stari program ?e još izvesno vreme funkcionisati, ali polako, kad sve pro?e proceduru, nastava po novim metodama bi trebalo da po?ne školske 2019/2020. godine. Sugestije nastavnicima su da oslobode decu bubanja, da razgovaraju, da ih u?e onome što ih okružuje… Teme kroz koje se u?i jezik moraju biti: porodica, ku?a, škola, prijateji, internet, moda, tehnika, sport, kuvanje, mediji, svakodnevni razgovori, ljubav, priroda… deca treba da razvijaju kulturu izražavanja, da se u?e usmenoj i pismenoj komunikaciji i kroz to da savladavaju jezik. ?ak smo i književnost gledali da rasteretimo neporebnih i preteških stvari, dela koja su nerazumljiva, jer tekstovi moraju biti prilago?eni poznavanju jezika. Lako je u Novom sau gde je višejezi?na sredina, ali u Horgošu ili na jugu Srbije, gde neki ljud sa ma?arskim, ili albanskim maternjim jezikom ne znaju ni re?i, ne znaju da kažu ni kako se zovu, to je velika nevolja. Zato smo pripremili A i B varijantu programa u?enja srpskog – za hetereogene sredine i decu ?iji je maternji jezik blizak srpskom, i za one neslovenske sredine, kojima je srpski dalek. Tolike su razlike u po?etnom znanju, kad deca kre?u u osnovnu ili srednji u školu, da možda ?ak nisu dovoljne ni ove dve varijante programa u?enja“, napominje profesorka Dobri?.

Ona podse?a da su deca generalno sve manje pismena, da sve manje ?itaju, da se loše izražavaju, pa je i u sredinama gde deca znaju srpaki, ?ak nekada bolje nego maternji, odlu?ili da pre svega profesori insistiraju na razvijanju kulture izražavanja, navike da se ?ita i komunicira. Deci, koja nisu iz mešovitih sredina, ili mešovitog braka i koji u porodici nisu govorili srpski, je jako teško, oni doživljavaju traume, sredina ih ne prihvata, oni se boje, jer ne znaju, nesigurni su, neretko se izruguju s njima – i to je za?arani, traumati?an krug, koji spre?ava da se deca uklope u zajednicu i postanu njeni ravnopravni ?lanovi, da u?e i studiraju, da napreduju

Po re?ima profesorke Dobri?, novi program je tako sa?injen da onaj nastavnik koji ima entuzijazma i želju da radi, može mnogo sam da kreira, prema interesovanju i nivou znanja svojih u?enika. Ona smatra da to mora dati dobre rezultate. Metode u?enja kao i udžbenici su ra?eni prema zajedni?kom okviru za u?enje jezika u evropskim zemljama. Ciljevi su isti: da i naša deca imaju isti nivo znanja nematernjem jezika kao i sva deca u Evropi, kao i da neguju interkulturalnosti i aktivno u?enje i uklju?ivanje u život zajednice.

Autonomija (Csabi Viktoria)

Podelite ovu stranicu!