U SAD sve manje religioznih

09 Oct 2012

Amerikanci "bez vere" podržavaju pravo na pobačaj i homoseksualne brakove u mnogo većem procentu od prosečenog u američkoj javnosti. Oni su veći deo birača registrovanih kao demokrate

Prvi put u istoriji SAD, protestanti nisu većina, ukazuje nova studija. Razlog za to je što raste broj Amerikanaca bez verske pripadnosti.

Procenat odraslih protestanata u SAD je najmanji do sada – 48 odsto, pošto je anketa “Forum Pju o religiji i javnom životu” (Pew Forum on Religion & Public Life) sa sigurnošću potvrdila da je njihov udeo opao ispod 50 odsto. Taj odavno predviđen pad dolazi u vreme kada protestanata nema u Vrhovnom sudu SAD i kada republikanci imaju prvu predsedničku listu bez protestantskih kandidata.

Među razlozima za tu promenu su rast broja hrišćana koji se više ne mogu kategorisati kao protestanti, i rast broja odraslih koji kažu da nemaju religiju. Studija američkog istraživačkog centra Pju iz Vašingtona, objavljena danas, utvrdila je da oko 20 odsto Amerikanaca kaže da nema versku pripadnost, dok ih je pre pet godina bilo 15 odsto.

Naučnici su dugo raspravljali da li ljude koji kažu da ne pripadaju verskoj grupi treba smatrati sekularnim. Ta kategorija, kako je definišu istraživači Centra Pju obuhvata ateiste, ali obuhvata i većinu ljudi koji kažu da veruju u Boga, kao i značajnu manjinu onih koji se svakodnevno mole ili sebe smatraju “duhovnim”, ali ne i “religioznim”. Ipak, Pju je u celini utvrdio da većina onih koji nisu povezani s nekom veroispovesti, i ne traži neku “versku kuću” što ukazuje da su njihove veze sa organizovanim religijama trajno prekinute.

Rast broja ljudi koji nemaju religije je bio glavna preokupacija američkih verskih lidera koji brinu da će Sjedinjene Države, veoma religiozna zemlja, krenuti putem Zapadne Evrope gde je prisustvo crkve opalo. Papa Benedikt 16. je svoj pontifikat borbi delom posvetio protiv sekularizma na Zapadu. On je za ovu nedelju u Rimu sazvao Sinod
– skupštinu episkopa iz celog sveta čiji je cilj vraćanje vernika koji su napustili crkvu.

Uočeni trend ima i političke implikacije. Američki birači koji sebe opisuju kao ljude bez religije, glasaju pretežno za demokrate. Pju je utvrdio da Amerikanci “bez vere” podržavaju pravo na pobačaj i homoseksualne brakove u mnogo većem procentu od prosečenog u američkoj javnosti. Oni su veći deo birača registrovanih kao demokrate ili su skloni toj partiji – njihov broj je za poslednjih pet godina porastao sa 17 odsto na 24 odsto. Građani bez verskih veza postaju važna izborna baza za demokrate, kao Evanđelisti za republikance, kaž Pju.

Analiza Pju se zasniva na nekoliko istraživanja od 2010. godine do sada.

Istraživači se decenijama bore da nađu konačan razlog stabilnog rasta broja građana bez religije. Širenje sekularizma u Zapadnoj Evropi se često smatra nusproizvodom tamošnjeg rasta bogatstva.

Ipak, među industrijalizovanim zemljama, SAD su se izdvajale po dubokoj religioznosti uprkos rastu bogatstva.

Sada verski stručnjaci kažu da se smanjenje religioznosti u Sjedinjenim Državama može odraziti i na to kako Amerikanci opisuju svoj verski život. Tako je 2007. godine 60 odsto anketiranih koji bi rekli da retko ili nikada ne prisustvuju verskim službama, sebe ipak
opisivalo kao pripadnike neke verske grupe. Ove godine, međutim, njihov broj je opao na 50 odsto, piše u izveštaju Pju.

“Deo onoga što se dešava je to da bledi društvena stigma povezana sa nepripadanjem verskoj zajednici”, rekao je Džon Grin (John Green), specijalista za religiju i politiku na Univerzitetu Akron, koji je bio savetnik Centra Pju za anketu.

Istraživanje Pju je utvrdilo da rast broja Amerikanaca bez veza sa nekom verskom grupom obuhvata širok spektar: muškarci i žene, diplomci i ljudi bez više stručne spreme, ljudi koji zarađuju manje od 30.000 dolara godišnje i oni koji zarađuju više od 75.000.
Međutim, duž tradicionalnih linija, najveći skok u “nepripadnike” je među belcima: jedna petina belaca kaže da nema religiju.

Očekuje se dalji rast broja “nepripadnika”. Jedna trećina odraslih, a mlađih od 30 godina, nema versku pripadnost, dok je takvih među ljudima sa 65 i više godina svega devet odsto. Istraživači Pju su napisali da je “danas mnogo verovatnije da mladi punoletni nisu verski povezati, nego što je to bilo u prethodnim generacijama”, i ne očekuje se da će postati verski aktivni ni kako budu starili.

Na internetu:

http://www.pewforum.org/Unaffiliated/nones-on-the-rise.aspx

(Beta)

 

Podelite ovu stranicu!