U porastu etničko naselje u Srbiji

04 Aug 2011

Etnički motivisano nasilje u Srbiji je u porastu, a najveća netrpeljivost je prema Albancima, Romima, Bošnjacima i Hrvatima.

Rasistički motivisano nasilje u poslednjih nekoliko godina govori da rasizam u Srbiji još nije u potpunosti iskorenjen. U noći između nedelje i ponedeljka napadači su bejzbol palicama razbili stakla na ulaznim vratima Islamskog centra u Novom Sadu, kao i izlog na prostorijama Muslimanskog omladinskog kluba, a od početka ove godine prijavljeno je više slučajeva napada na pripadnike romske nacionalne manjine i njihova naselja.

Prema podacima Komiteta pravnika za ljudska prava, u prošloj godini prijavljeno je 80 slučajeva izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, od čega je devet osoba osuđeno, šest na zatvorske kazne, a troje na uslovne. Takođe, prijavljeno je i šest slučajeva rasne i druge diskriminacije, od čega je samo jedna osoba osuđena na uslovnu kaznu.

Istraživanjima pokazuju da je u poslednje četiri godine u Srbiji porasla etnička distanca prema pripadnicima određenih nacionalnih zajednica, a najveća je i dalje prema Albancima, koje 40 odsto ispitanika neradno vidi kao državljane Srbije, a čak 70 odsto bi odbilo da stupi u brak sa njima. Netrpeljivost je u velikoj meri izražena i prema Romima, Bošnjacima i Hrvatima, a trećina građana koji ne pripadaju ovim grupama ne bi želela da im oni budu komšije, a većina bi se protivila i bračnoj vezi sa njima.

Rasizam guramo pod tepih

Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže za Danas da rasizam u Srbiji nije suzbijen i da se na njegovom iskorenjivanju mora još mnogo raditi.

– Povodom stavova i izjava pojedinih stanara zgrade u Svrljigu, u koju je trebala da se useli Jovanka Macura sa petoro maloletne dece posle smrti supruga romske nacionalnosti, institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokrenula je prvu tužbu i očekujemo da taj postupak bude okončan u najkraćem mogućem roku, ističe Petrušićeva. Inače, ovoj instituciji do sada je stiglo 310 pritužbi.

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za naš list da Srbija nije zemlja rasizma, ali da se on ipak ispoljava i da njegovo guranje „pod tepih“ nije dobro ni za državu, ni za građane.

– Rasizam, kao pojava nije dominantan, ali ne treba potcenjivati pojedinačne situacije u kojima se rasizam iskazuje i one su možda izraženije zbog loše ekonomske situacije, ukazuje Janković.

Prema njegovim rečima, na udaru rasističkih napada najčešće su Romi, za koje veliki broj građana nema razumevanja, a zatim slede pripadnici albanske nacionalne manjine, kao i manje verske zajednice koje nemaju status tradicionalnih verskih zajednica, pa ih građani usled nerazumevanja posmatraju kao sekte.

– Međutim, prijavljen broj rasističkih napada nije merodavan pokazatelj. Uveren sam da se tek svaki stoti napad na Rome prijavljuje, a ni oni sami usled nepoverenja prema državnim organima ne prijavljuju nasilje. Često je u ovim slučajevima izostala reakcija državnih organa, pa i samih ljudi iz njihovog okruženja, što je uslovilo time da se oni plaše da prijave atake na njih, ukazuje Janković.

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) objavila je u maju ove godine izveštaj o Srbiji u kome se ističe da je ECRI obaveštena o postojanju rasističkih organizacija u Srbiji i da, iako su vlasti izrazile želju da zabrane rasističke organizacije koje su registrovane, nijedna od njih još nije zabranjena.

Napadi na verske objekte

U neredima 17. marta 2004. godine zapaljena je Bajrakli džamija u Beogradu, kao i Islam-agina džamija u Nišu. Tokom napada na romske porodice u selu Jabuka, u junu prošle godine kamenovana je Metodistička crkva u tom selu. Sudski postupci u oba slučaja su još u toku.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!