U porastu etničko naselje u Srbiji

04 Aug 2011

Etnički motivisano nasilje u Srbiji je u porastu, a najveća netrpeljivost je prema Albancima, Romima, Bošnjacima i Hrvatima.

Rasisti?ki motivisano nasilje u poslednjih nekoliko godina govori da rasizam u Srbiji još nije u potpunosti iskorenjen. U no?i izme?u nedelje i ponedeljka napada?i su bejzbol palicama razbili stakla na ulaznim vratima Islamskog centra u Novom Sadu, kao i izlog na prostorijama Muslimanskog omladinskog kluba, a od po?etka ove godine prijavljeno je više slu?ajeva napada na pripadnike romske nacionalne manjine i njihova naselja.

Prema podacima Komiteta pravnika za ljudska prava, u prošloj godini prijavljeno je 80 slu?ajeva izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, od ?ega je devet osoba osu?eno, šest na zatvorske kazne, a troje na uslovne. Tako?e, prijavljeno je i šest slu?ajeva rasne i druge diskriminacije, od ?ega je samo jedna osoba osu?ena na uslovnu kaznu.

Istraživanjima pokazuju da je u poslednje ?etiri godine u Srbiji porasla etni?ka distanca prema pripadnicima odre?enih nacionalnih zajednica, a najve?a je i dalje prema Albancima, koje 40 odsto ispitanika neradno vidi kao državljane Srbije, a ?ak 70 odsto bi odbilo da stupi u brak sa njima. Netrpeljivost je u velikoj meri izražena i prema Romima, Bošnjacima i Hrvatima, a tre?ina gra?ana koji ne pripadaju ovim grupama ne bi želela da im oni budu komšije, a ve?ina bi se protivila i bra?noj vezi sa njima.

Rasizam guramo pod tepih

Nevena Petruši?, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže za Danas da rasizam u Srbiji nije suzbijen i da se na njegovom iskorenjivanju mora još mnogo raditi.

– Povodom stavova i izjava pojedinih stanara zgrade u Svrljigu, u koju je trebala da se useli Jovanka Macura sa petoro maloletne dece posle smrti supruga romske nacionalnosti, institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokrenula je prvu tužbu i o?ekujemo da taj postupak bude okon?an u najkra?em mogu?em roku, isti?e Petruši?eva. Ina?e, ovoj instituciji do sada je stiglo 310 pritužbi.

Saša Jankovi?, zaštitnik gra?ana, kaže za naš list da Srbija nije zemlja rasizma, ali da se on ipak ispoljava i da njegovo guranje „pod tepih“ nije dobro ni za državu, ni za gra?ane.

– Rasizam, kao pojava nije dominantan, ali ne treba potcenjivati pojedina?ne situacije u kojima se rasizam iskazuje i one su možda izraženije zbog loše ekonomske situacije, ukazuje Jankovi?.

Prema njegovim re?ima, na udaru rasisti?kih napada naj?eš?e su Romi, za koje veliki broj gra?ana nema razumevanja, a zatim slede pripadnici albanske nacionalne manjine, kao i manje verske zajednice koje nemaju status tradicionalnih verskih zajednica, pa ih gra?ani usled nerazumevanja posmatraju kao sekte.

– Me?utim, prijavljen broj rasisti?kih napada nije merodavan pokazatelj. Uveren sam da se tek svaki stoti napad na Rome prijavljuje, a ni oni sami usled nepoverenja prema državnim organima ne prijavljuju nasilje. ?esto je u ovim slu?ajevima izostala reakcija državnih organa, pa i samih ljudi iz njihovog okruženja, što je uslovilo time da se oni plaše da prijave atake na njih, ukazuje Jankovi?.

Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) objavila je u maju ove godine izveštaj o Srbiji u kome se isti?e da je ECRI obaveštena o postojanju rasisti?kih organizacija u Srbiji i da, iako su vlasti izrazile želju da zabrane rasisti?ke organizacije koje su registrovane, nijedna od njih još nije zabranjena.

Napadi na verske objekte

U neredima 17. marta 2004. godine zapaljena je Bajrakli džamija u Beogradu, kao i Islam-agina džamija u Nišu. Tokom napada na romske porodice u selu Jabuka, u junu prošle godine kamenovana je Metodisti?ka crkva u tom selu. Sudski postupci u oba slu?aja su još u toku.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!