Tvrdi orasi ili letnja pauza
Pokazalo se s prvim danim avgusta da politika i matematika u Novom Sadu izgleda nisu u najboljim odnosima, jer da jesu već bi do sada, kako je gromoglasno najavljivano, skopile veliki dil i promenile izbornu volju građana glavnog grada Vojvodine. U momentu kada se činilo da je sve gotovo, SPS je izdao saopštenje da „u ovom trenutku ne postoji kvalifikovana većina za promenu vlasti u Novom Sadu”. Uz matematiku koja im je pomrsila račune, kanda su se socijalisti malo i uzjogunili i pobesneli zbog silnih pretnji nadobudnih naprednjaka, koji su im poručili da se ne igraju jer će posledice nesaradnje osetiti i tamo gde se ne nadaju!
I dok SPS poručuje da socijalisti nemaju (?!) najvažniju ulogu u ujdurmi upodobljavanja vlasti (naprasno zaboravljajući Bajatovićeve izjave o nužnosti promena), Branka Bežanov, predsednica odborničke grupe “Svi za Novi Sad” – koja bi, ako bi se priklonila novoočekivanoj koaliciji SPS i SNS, mogla igrati ključnu ulogu u prekomponovanju novosadske vlasti – ocenjuje da su socijalisti ovim zaokretom potvrdili da još nisu spremni da izađu iz gradske vlasti.
Šta je Dačić smislio i hoće li igranje na dve stolice uskoro zameniti jednom, znaće se, saopštavaju naprednjaci u liku Igora Mirovića, krajem avgusta, jer oni neće imati strpljenja u beskraj! Čeka se, veli Mirović, i povratak nekih odbornika sa godišnjeg odmora!
Na mogućnost da se rešenje za „prekompoziciju” vlasti ostvari kupovinom odbornika, novosadske demokrate poručuju da su njihovi odbornici „tvrd orah” i da neće popustiti pritiscima i pretnjama, dok potpredsednik SPO Aleksandar Jugović “mudro” iznosi da “SPO neće saradjivati sa SNS u većoj meri nego što to na lokalnom nivou već čine druge partije, a pre svega DS!”
I dok se Dačić igra, zbraja i premišlja, SPO se na lokalu iznenada setio decentralizacije Novog Sada, i to u saradnji sa Romskom demokratskom partijom (s kojom je nakon izbora oformio u parlamentu glavnog grada Vojvodine odborničku grupu “Svi za Novi Sad” iako su Vukovi sledbenici na izbore izašli sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine). SPO je decentralizaciju izvukao kao belog zeca iz šešira osrednjeg mađioničara lokalnog cirkusa, kako bi njome ucenio sadašnju gradsku vlast. Po principu, ako se ne slažete s našom idejom, mi ćemo pokušati sa suprotnim taborom, pa možda oni budu imali razumevanja, što bi moglo da rezultira podrškom za promenu vlasti u Novom Sadu, čime se iz redova srbijanske vlasti prethodnih nedelja bahato pretilo.
– Prvo ćemo s gradonačelnikom Pavličićem razgovarati o programskim ciljevima naše odborničke grupe “Svi za Novi Sad”, da se naš grad decentralizuje, da pojedini delovi grada postanu opštine… Nadam se da ćemo naći zajednički jezik o ovim pitanjima koja su ključna za ravnomeran razvoj grada – poručio je predsednik GO SPO Vladimir Jelić.
Da je akcija prekrajanja izborne volje Novosađana (o čemu se posle Dinkića oglasio i SPS) bila dobro usaglašena potvrdio je početkom nedelje, samo nekoliko dana nakon Jelićeve izjave, i Miloš Vučević, šef novosadskih naprednjaka. Od centrale stranke novosadski SNS je zatražio da pritisne gradski SPS da što pre izađe iz vlasti koju je nakon izbora formirao sa Ligom i DS. Naprednjaci ne bi bili to što jesu da nisu nastavili radikalsku praksu i otvoreno pretili socijalistima šta će im se desiti ako ih ne poslušaju. Ako SPS i dalje bude podržavao DS gradonačelnika i predsednicu Skupštine, ligašicu, SNS traži od svojih beogradskih gazda da ne dozvole socijalistima da učestvuju u repubičkim ustanovama, institucijama i preduzećima koji su na teritoriji Novog Sada, a to su “Srbijagas” i “Elektrovojvodina”, poručio je Vučević.
– Gospodo iz SPS nemojte da se zavitlavate oko vlasti u Novom Sadu i sebi dajete za pravo da ponižavate SNS! Imaćete silne probleme na republičkom nivou – naljutio se i zagrmeo je i Đorđe Višekruna (SNS), poput pravog radikala, koji je dobro savladao Šešeljeve lekcije o ponosu i ponižavanju!
Ako pretnje uspeju, a postoji mogućnost da hoće, jer su važne i skupe fotelje u pitanju, i socijalisti odustanu od saradnje sa demokratama i ligašima, onda bi SNS zajedno sa SPS, DSS, Dverima i Romskom demokratskom partijom (plus još ponekog odbornika) formirao novu gradsku vlast. Ili bi bila u pitanju drugačija kompozicija vlasti, zavisno od odabrane taktike.
Odbrana izborne volje
Predsednica Skupštine Novog Sada Aleksandra Jerkov izjavila je da će u slučaju da dođe do prekomponovanja vlasti u Novom Sadu ta stranka pozvati Novosađane ali i pravosudne organe da brane izbornu volju birača.
- Liga socijaldemokrata Vojvodine to već čini u Zrenjaninu i radićemo tako gde god do takvih slučajeva dođe. Ali, u tom slučaju u odbranu izborne volje treba da se uključe i nadležni organi: policija, tužilaštvo, sudovi… Jer, tako nešto ne dešava se bez korupcije, pretnji, ucena i kupovine odbornika – poručila je Jerkov.
Za poslušnost i saradnju svako bi, razume se, bio nagrađen. Postoji opcija da se naprednjaci za podršku oduže DSS-u tako što će im ustupiti dugo sanjano Vučevićevo (SNS) mesto predsednika Skupštine ( prvobitna ideja je bila naslediti tatu Vučevića). DSS se za sada smeška, i razume se, traži još: oni žele da se smeni i direktor “Vodovoda” Branko Bjelajac (LSV) i na posao u to gradsko javno preduzeće vrati dvadesetak otpuštenih radnika iz redova Koštuničine partije.
U celoj ujdurmi bez skrupula nekako se ovih dana pritajio Mlađan Dinkić, koji je, zapravo idejni tvorac prekomponovavanja vlasti u vojvođanskim gradovima, besan što njegovi Ujedinjeni regioni Srbije – i pored velike akcije i pokušaja da objasni biračima nužnost regionalizacije Srbije, ali na njihov način – nisu prešli cenzus na izborima ni za novosadsku, ni za vojvođansku skupštinu. Njegov borbeni duh, hrabrost i vrcava ideja pokoravanja neposlušnih u Vojvodini mogli bi biti nagrađeni tako što bi Romska demokratska partija postala kolektivni član URS-a! Sve bi se, dakle uklopilo u “decentralizaciju”, Srbije ili Novog Sada, svejedno.
Šta će od tvrde odluke i recepta za nepotkupljivost ostati ako se ipak desi prekomponovanje vlasti po modelu sadašnje još uvek opozicije o novosadskom parlamentu, pokazaće se tokom avgusta, dok teku sve žešće pripreme za prvu septembarsku sednicu kada bi akcija trebalo da bude i zvanično overena u Skupštini Novog Sada.
Igor Mirović, nekadašnji radikal i glavni operativac u vreme gradonačelnice Maje Gojković samouvereno poručuje da je stvar sa novom koalicijom rešena i da se “već obavljaju pojedinačni razgovori s nekim odbornicima”. Kojim se alatima vode pojedinačni razgovori, svima je jasno. Jer, za novu, veliku vladajuću koaliciju valja pribaviti, po svaku ceni i svim sredstvima, glasove svih preostalih izvan koalicije DS i LSV kako bi se osigurali da tokom skupšinskog rada ne propadne glasanje ako neko eventualno dobije kijavicu.
Za to vreme, sve bleđi gradonačelnik Igor Pavličić sa godišnjeg odmora naivno pojačava sopstvene izjave kako on veruje svojim koalicionim partnerima i bez priziva garantuje da preletača, pojedinačnih ili kolektivnih, sigurno neće biti, jer iza njih stoje potpisi onih u čiju izdaju sada sumnja. Sve dok se ne vrate odbornici sa godišnjih odmora i dok se ne otvori kesa i ne vidi ima li u njoj, pored Srbijagasa, Elektrovojvodine, ZIG- a… – i nešto keša.
Branislava Opranović (Autonomija)
(+2 rating, 4 votes)
Loading ...
Odštampajte ovaj tekst
Pogledajte još:
-
ALEKSANDRA JERKOV: Naprednjaci hoće silom do vlasti u Vojvodini -
Građanska Vojvodina: Vojvodina ponovo žrtva nacionalističke histerije -
TAMARA KALITERNA: Vojvodina – najbolje iz Srbije -
ALIBUNAR: Vlast sama sebi opozicija
Posted by admin
on avg 7 2012. Filed under Decentralizacija, Izdvajamo, Pogledi, Vojvodina.
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0.
You can leave a response or trackback to this entry
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove redakcije internet portala Autonomija.info. Molimo korisnike da ne koriste govor mržnje i da se uzdržavaju od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Autonomija.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Neki komentatori, koji su duže prisutni na našem sajtu, imaju mogućnost objavljivanja komentara bez moderiranja. Molimo vas da ne zloupotrebljavate naše poverenje i da vaš iskazi budu primereni i uljudni.
Hvala na razumevanju!
Pušku pa u Frušku!
Komentar se sviđa čitaocima. Ocenite ga:
18 
0
Ma jok!
Samo držim pun okvir tamo di mu je mesto,
a ako se usude da krenu,
prvo pucam,
pa onda pitam
A ŠTA STE TO ‘TELI.
Komentar se sviđa čitaocima. Ocenite ga:
10 
0
Hidden due to low comment rating. Click here to see.
Komentar je loše kotiran. Ocenite ga:
0 
10
He, dobro da sam te nasmej’o, a nisam ja to zaozbiljno mislio…
…NEGO SAMO AKO KRENETE.
Jel ti sad jasnije?
Komentar se sviđa čitaocima. Ocenite ga:
13 
0
tako radi ova ekipa.ipak je to gomila buducih osumnjicenih za svakakva dela…ko ih je zaboravio gori je od njih.ne dajte se drugari iz nase prestonice.
Komentar se sviđa čitaocima. Ocenite ga:
6 
0
palestinac, to je ekipa SADA osumnjičenih, a BUDUĆIH robijaša za teška dela protiv čovečnosti i osnovih civilizacijskih principa.
Mada za ovog Batu, što se ovuda smuca, ne znam da l’ bi bilo gore robije od doživotnog uskraćivanja džibre.
Taj bi se sam obesio nakon tri dana.
Sviđa li Vam se komentar:
3 
0
Centar za Politiku Evro-Atlantskog Saveza: Vojvodina
Evro-Atlantski Prospekti i Koncept Humane Bezbednosti (deo političke analize)
U javnim istupima srbijanske političke “elite“, Vojvodina je floskuralno nazvana “mostom ka Evropi“, samo ih lustrira anti-liberalni i centralistički Ustav – koji negira Njen politički subjektivitet; ne vidi Vojvodinu kao Evropski projekat, već više kao ratni i pljačkaški plen, kompenzaciju gubitnički frustriranih etno-nacionalista.
Etnocentrični koncept, legitimizovan novim Ustavom (2006) postavlja ozbiljna pitanja vraćanja i osnaživanja Vojvođanskog demokratskog potencijala, uporedo sa procesom etnifikacije politike i javnih servisa (po nacionalnoj liniji); koji su u svakom slučaju podrivajući.
Mogućnosti legitimne i efektivne artikulacije interesa Vojvođana su time ograničeni, identitet poništen, dok je Vojvođanska politička struktura, u odnosu prema nedefinisanoj srbijanskoj državi, obespravljena.
Liberalno-demokratska i građanska alternativa parohijalnim tradicionalistima u Srbiji je još uvek slaba, mada postoje izvesne snage (političke, građanske), koje bi se obavezale da Vojvodini vrate njene slobodarske tradicije i vrednosti.
Nažalost, u sadašnjoj Srbiji ne postoji konsenzus za ovakvu vrstu dogovora – budući da ona nema demokratski okvir.
Procesi anti-modernizacije, zatezanje u regionalnim odnosima, obstrukcije u pregovorima sa EU, negiranje važnosti reformi i stepena sopstvene odgovornosti, dominantni su procesi u Srbiji – koji uspravaju tranziciju Vojvodine u Evropsku regiju, kao i artikulisanje novih formi i političke kulture.
Nove forme političke kulture treba da se očitavaju u odlučnosti građana da prevaziđu svoje etničke eksluzivitete.
Vojvođanski Identitet, pak, ima jak INTEGRACIONI POTENCIJAL – koji se od strane Srbije stalno osporava – manipulisanjem strahova građana optužuje za Separatizam i razaranje “organske unije srpske nacije“.
Pri tom se namerno izopštava da Vojvođanski Identitet promoviše Otvorenost, Uključenost, Toleranciju – etničku neutralnost, u sistemu u kojem Vlast označava i Odgovornost, Transparentnost, Aktivno uključivanje u život građana na svim nivoima.
Zadatak budućih reformi političke elite bi bio artikulisanje nove političke strategije, da se demonstrira posvećenost novim liberalno-demokratskim vrednostima, ukaže stvarno razumevanje Evropskih vrednosti i standarda, kao i formiranje novog političko-ekonomskog konteksta – Bezbednog i Slobodnog građanina.
Zbog svega je od primarne važnosti nove političke, ekonomske i kulturne elite (* misli se na vlast Borisa Tadića) da promoviše Evro-Atlantske vrednosti – vrednosti slobodnog društva.
Bezbednost građana leži na principima Slobode i Izbora, ali i na Ljudskim Pravima i Dignitetu (Časti) – kojima se štiti individua.
Bezbednost države i društva se mere stepenom bezbednosti njenih građana.
Građani Vojvodine, regiona koji je platio visoku cenu ratovima u bivšoj SFRJ (uništenom ekonomijom, poremećenom demografijom, ukinućem političkog subjektiviteta) su podložni mnogim bezbednosnim rizicima.
Ugrožena su im osnovna ljudska prava; Srbija uporno nastoji da Vojvodini ospori multi-etnički karakter, preokrenu evropsku ostavštinu i istoriju – ideju Građanske Jednakosti (bez obzira na naciju i veroispovest).
Vojvodina nema zakonodavnu, sudsku i izvršnu Vlast u onoj meri koja joj je potrebna, za njen puni razvoj.
Nemogućnost određivanja osnovnih liberalno-demokratskih vrednosti stvara prepreku u identifikaciji uzročnika i remetitelja, zbog čega i nemogućnost u definisanju potrebnih snaga i sredstava koji bi definisali Vojvodinu – njen koncept integrativne sigurnosti.
U današnjem globalizovanom svetu, nije moguće graditi bezbednost u izolaciji – a posebno sa aspekta da je Vojvodina sa svih strana okružena članicama EU i NATO; ona je usko povezana sa tim procesom.
Vojvodina je paradigma namerno usporene i simulirane tranzicije, kao i u svim vidovima navodnih “reformi“ – pa i po pitanju Vojske, Policije i Tajnih Službi.
One su praktično neizmenjene u svakom smislu, kao legat ratova – što se posebno odražava u Vojvodini.
Uopšte, razobličavanje Istine o ratovima, kao i posledice istih – preduslov su regionalnog mira i stabilnosti; da javnost konačno sazna – i uzroke, različite dimenzije – razluči – kako bi se pravilno odnosila prema prošlosti, kao predupređenju mogućnosti novih ratova i sukoba.
Vojvodina – iskušenja Evro-Atlantskog Saveza
Utvrđivanje Autonomnosti Vojvodine je od najvišeg značaja, kako za pravni i politički establišment Srbije, tako i u širem regionalnom kontekstu.
Najrazvijeniji region Srbije – najbliži Evropi, uloga Vojvodina u modernizaciji, kroz njenu ustavotvornu jurisdikciju – mora biti takva – da Vojvođani sami – i nezavisno – odlučuju o njihovoj sudbini i budućnosti.
Koncept humane bezbednosti počiva na regionalnoj odgovornosti – u političkom, ekonomskom i društvenom smislu – prema svom građanstvu.
Srbijanska Centralizacija je doprinela umanjivanju uloge pokrajinskih institucija, razvlačenju kapitala, siromaštvu i opštoj nezaposlenosti.
Suštinski, nesigurnost i strah su pratioci Vojvođanske politike, ekonomije i kulture.
Građani/ke Vojvodine nisu oslobođeni Straha, Nesigurnosti, Prejudicija u svom odnosu sa novim iskušenjima i rizicima.
Obezbeđivanje osnovnih potreba, ekonomskog razvoja, zaštite ljudskih prava i prava manjina, morala, jačanja Demokratije, zaštite okoline – svi su oni pod pritiskom i poništeni od strane Srbije.
Potrebe i Interesi građana/ki Vojvodine mogu biti zaštićeni samo u stabilnom zakonskom društvu i okruženju – koje im pruža Evropska Unija; integracije Srbije i Vojvodine u istu.
Različiti aspekti kooperacija lokalnih zajednica, gradova i subregija – doprinose afirmaciji Vojvodine – kao Evropskog regiona.
Činjenica, da je Vojvodina u najbližem okruženju članica EU – predstavlja mogućnost i šansu – koji ne smu biti propušteni.
Multietnička sredina kao što je Vojvodina, može dovesti do konflikata, netoleranicije – pa čak i radikalizacije – u situaciji visoke stope nezaposlenosti, teške ekonomske krize i oporavka, odložene Stabilizacije i procesa Pridruživanja – kao i ograničene nadležnosti Vojvođanske administracije.
Sukobi niskog intenziteta mogu se očekivati u vremenu pred nama.
To su sve pokazatelji stepena rizika i iskušenja, koji su pred Vojvodinom.
Međuetnički odnosi u regionu zavise od mogućnosti politike – da ove probleme uspešno reši.
Ignorisanjem problema u 2004, doprineli su ubeđenju da se Vlastima u Beogradu ne može verovati – i da Vojvodina u tom smislu mora da se osloni na pomoć zemalja u okruženju, kao i Međunarodne Zajednice.
Internacionalizacija pitanja Vojvodine je delotvorna solucija, zato što doprinosi smanjenju etničkih tenzija i incidenata – ali etničko-kulturna jaz ostaje.
Mogućnosti njenog proširenja su realne – i nadasve počivaju na rezultatu pregovora o Kosovu.
Negativni rezultat po Srbiju – znači novi talas nasilja i pritisaka na manjine u Vojvodini – kako je već bio slučaj u Martu 2004.
Već u odnosu na etničku grupaciju – pritisci i nasilje variraju – stvarajući atmosferu Aparthejda.
A posebno prema većim i brojnijim manjinskim zajednicama.
Evro-Atlantske Integracije otvaraju mogućnost i prospekt za Vojvodinu – da se pridruži regionalnoj demokratizaciji i modernizaciji – kao kredibilan i politički relevantan Subjekt.
Vojvodina u domenu evropske bezbednosne strukture treba da bude promoter Bezbednog i Stabilnog Regiona – fokusiranog na potrebe i interese svojih liberalnih građana/ki.
Preduslovi svega su stabilne Institucije i Decentralizacija – koje prenose odgovornost za bezbednost i zaštitu građana na lokalnu autonomiju – i na kraju na civilni sektor.
Reforme svih segmenata Izvršne, Zakonodavne i Sudske nadležnosti, kao i Decentralizacija – startne su pozicije razvoja i primitka Liberalno-Demokratskih standarda – koji se promovišu u interesu građana, njihovih potreba – kao i lokalnih zajednica, kroz stalni dijalog svih učesnika političkih i društvenih sektora.
Aktivno uključena u procese EU, kroz programe PFP, i kasnijim priključenjem NATO – kroz koji se promovišu Evro-Atlantski standardi – Vojvodina ima mogućnost da promoviše koncept bezbednih građana, oslobođenih straha i pritisaka – u ravnopravnoj zajednici.
Koncept bezbednog građanina/ke je koncept minimalizacije različitih strahova i pretnji – direktnih i indirektnih.
Ekonomski, socijalni, zdravstveni, ekološki, politički strahovi – pretnja su osnovnim Ljudskim Pravima i Slobodama
Januar 2007.
Sviđa li Vam se komentar:
1 
0