Tunis još ne ubire plodove „Arapskog proleća“

18 Dec 2012

Tunis ni dve godine nakon početka „Arapskog proleća“ još nije „mirna zemlja“. Privredni oporavak je slab, stanovništvo je i dalje nezadovoljno, a jaz između islamista i sekularista sve je dublji

U nemirima od kraja novembra do danas, u Tunisu je povređeno nekoliko stotina osoba. U provinciji Silijana na severu zemlje, policija je protiv sindikalaca vodila višednevne ulične borbe u kojim je povređeno više od 300 osoba. Članovi udruženja sindikata UGTT protestovali su zbog lošeg socijalnog stanja i policijske brutalnosti. Radikalni islamisti su (4.12.) u Tunisu izvršili napad na skup koji je organizovao UGTT. Situacija je napeta i u drugim delovima zemlje. Dve godine nakon početka „Arapskog proleća“ (17.12.) u zemlji još nema mira.

Povod za nemire koji su se brzo proširili na celu zemlju bilo je samospaljivanje jednog prodavca voća i povrća u Sidi Buzidu. Mohamed Buazizi zapalio se iz protesta jer mu je policija srušila štand za prodaju voća i povrća za koji nije imao odobrenje. Nakon što je vest o Buazizovom samospaljivanju objavljena u medijima, Tunežani su u mnogim gradovima iskazali nezadovoljstvo zbog policijske brutalnosti, besperspektivnosti i korupcije. Protesti u Tunisu, koji su izazvali „Arapsko proleće“, brzo su se proširili na druge arapske zemlje. Predsednik Zine el-Abidin Ben Ali je početkom 2011. godine pobegao iz zemlje. Bio je to početak mukotrpnog procesa stvaranja novog političkog poretka. Nakon izbora održanih u oktobru prošle godine, kao najjača politička snaga etablirala se islamistička stranka „Enada“.

Društvo podeljeno na islamiste i sekulariste

Nakon toga se društvo u Tunisu sve više polarizuje. Stranka „Enada“ i salafisti žele da islam u politici i društvu ima veću ulogu. Snage, koje verski nisu opredeljene su zbog toga zabrinute. Njih zastupa više stranaka i veoma uticajni sindikalni savez UGTT. „Sve je vidljivije da se tunežansko društvo polarizuje ili na jednu ili na drugu stranu. Situacija u Tunisu se zaoštrava“, kaže Vilijam Laurens, šef odeljenja Međunarodne krizne grupe za Severnu Afriku.

Radvan Masmudi, šef Centra za islam i demokratiju u Vašingtonu i Tunisu, takođe uočava nastajanje sve većeg jaza između dva tabora: „Ljudi se boje jedni drugih. Strah je delom i opravdan. Islamisti su decenijama ugnjetavani i progonjeni. Sekularni Tunežani sada se boje da bi njihova zemlja mogla da bude islamizirana po iranskom ili saudijskom modelu. Mislim da je rešenje u dijalogu i konsenzusu.“

Privredna kriza ostaje glavni problem

Privredna situacija je problematičnija od društvenog sukoba. Velika nezaposlenost, bes zbog diktature i nepotizam bili su razlozi zbog kojih je pre dve godine na ulice izašlo više stotina hiljada ljudi. Demonstranti su, pored više sloboda, tražili i veće pravo na rad. Mladi, fakultetski obrazovani imali su male šanse da dobiju posao, bili su glavna snaga revolucije. Međutim, njihova situacija nije se poboljšala. Nepoverenje u odgovorne političare i vlast je ostalo. „Glavni razlog za revoluciju bila je korupcija i još uvek nije jasno da li je ona smanjena“, kaže analitičar MKG Vilijam Laurens.

Tunisu je za oživljavanje slabe privrede i dalje potrebna pomoć iz inostranstva. Laurens i Masmudi smatraju da bi najviše trebalo da pomognu Evropljani. Mnoge kompanije davno su napustile zemlju. „Otišle su iz opravdanih razloga. Nemiri, štrajkovi, nasilje. Međutim, te firme moraju da se vrate u Tunis“, kaže Laurens. Ali, za strane investicije potrebno je uspostavljanje povoljne klime. Neophodne su temeljne strukturne reforme. Ekspert MKG kaže da nije dovoljno samo „upumpavati“ novac u zemlju.

Masmudi je uveren da su stabilnost i blagostanje u Tunisu i u interesu Evropljana. „Tunis može da bude model i put kojim bi ostale zemlje, kao što su Libija i Egipat, trebalo da idu na putu ka istinskoj demokratiji. Evropa bi trebalo da pomogne Tunisu na isti način kako je to uradila u istočnoj Evropi, nakon raspada Sovjetskog saveza“, kaže Masmudi.

(Andreas Gorcevski/Mehmed Smajić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!