Tribina: U Srbiji se i dalje dželati prikazuju kao heroji (AUDIO)

05 Dec 2015

"Postgenocidna društva, poput našeg, duboko su deformisana vladavinom terora”

U Srbiji se i dalje dželati iz ratova devedesetih prikazuju kao heroji, žrtve se zanemaruju, a pogubni nacionalizam je još uvek izrazito dominantna ideologija, ocenjeno je na promociji knjige “Pucanje duše” sociološkinje Janje Beč.

“U Srbiji nije vest to što žrtve ratova i danas žive u tom užasu, već je vest kada se general Vladimir Lazarević vrati iz zatvora. Osuđenika za ratne zločine praktično je dočekao celi državni vrh, samo je premijer nedostajao”, rekao je novinar Miloš Teodorović.

On je ocenio da društvo u Srbiji nije odgovorilo ni na jedno pitanje iz svoje nedavne prošlosti.

“Dovoljno je da društvo samo malo isklizne iz koloseka, pa da se sve ponovi. Jako malo lekcija smo naučili”, rekao je Teodorović.

Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da su u društvu Srbiji, umesto ubica, izopšteni oni koji su bili protiv rata i nasilja.

On je rekao da je rat na prostoru bivše Jugoslavije iz devedesetih godina 20. veka verovatno “najdokumentovaniji rat u istoriji” i dodao da su činjenice poznate i istražene, bez obzira na pokušaje Srbije da ih ignoriše.

“Nažalost, u Srbiji su dominantni oni koji su se identifikovali sa zločinom koji je počinjen prema Bosni i Hercegovini. Zlodela u BiH su i danas živa, kao što su žive i patnje žrtava”, kazao je Bešlin.

Janja2Autorka knjige Janja Beč ocenila je da je Srbija postgenocidno društvo i dodala da ceo svet zna za genocid koji je počinjen u BiH.

“Strašno je znati za genocid, ali je mnogo strašnije ne znati. I ćutati”, citirala je Janja Beč pokojnog izraelskog proučavaoca genocida Dana Bar-Ona.

Ocenila je da Srbija nije spremna da prođe kroz traumu i kroz suočavanje za odgovornost za ratove devedesetih godina.

“Genocid je zločin države, baš kao što je i poricanje genocida tehnika države i njenih institucija. Postgenocidna društva, poput našeg, duboko su deformisana vladavinom terora”, kazala je Janja Beč.

Prema njenim rečima, u postgenocidnim društvima važno je da se prati ko je imao koristi od politike genocida, odnosno potrebno je pratiti tokove novca.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić ocenila je da živimo u “izvrnutoj stvarnosti”, u kojoj su dželati pravi heroji, dok o žrtvama niko ne brine.

Novinar Dinko Gruhonjić rekao je da je knjiga “Pucanje duše”, u kojoj je Janja Beč 1995. i 1996. godine prikupila ispovesti preživelih Bošnjakinja koje su bile u izbegličkim logorima u Sloveniji, veoma katarzična, prepuna bola ali i ljubavi i saosećanja.

Promocija “Pucanja duše” u izdanju novosadskog Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK) održana je u Klubu poslanika Skupštine Vojvodine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!