Tribina: Srbija Vojvodinu sto godina tretira kao ratni plen

30 nov 2018

"Ideja vojvođanske autonomije je jedina šansa da se vratimo antifašističkim vrednostima"

Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da je današnja Vojvodina ostatak ostataka nekadašnje Jugoslavije, jedini koji je ostao uz Srbiju, a koja ga tretira kao „ratni dobitak, ili ratni plen“.

„Srpski nacionalizam postavio je dinamit u temelje Jugosolavije, jer je pitanje granica postavio kao prioritet. Zbog toga se u Srbiji i svako otvaranje pitanja vojvođanske autonomije vidi samo kao pitanje granica“, rekao je Bešlin na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) tribinu „Sretan vam dan Republike, (ili) plači Vojvodino!“ održanoj sinoć u Novom Sadu povodom 75. godišnjice Drugog zasedanje AVNOJ-a kada su na principima antifašizma udareni federativni temelji Druge Jugoslavije, ali i 100. godišnjice takozvanog prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

On je istakao da je aktuelna pokrajinska vlast po karakteru anti-antifašistička, navodeći da se to manifestuje i kroz pokušaj revizije istorije i brisanja iz prošlosti datuma kao što je 31. jul 1945. godine, kada je Vojvodina po drugi put glasala o priključenju Srbiji, i kada se konstituisala aktuelna Vojvodina kao autonomna pokrajina, i kada je proglašen pravni diskontinuitet sa prethodnim sistemom.

Bešlin je rekao da je Vojvodina odmah po donošenju odluke o priključenju Srbiji 1918. godine politički ponižena, jer je centralna vlast ukinula njenu narodnu upravu, te da je po istom principu i 1988. godine „uličnim nasiljem naterana da se odrekne svojih nadležnosti“.

Posle priključenja 1918. usledila je besprizorna pljačka Vojvodine, koju je Srbija tretirala kao ratni plen. Njenim građanima nametnuta su ogromna poreska opterećenja, što je izazvalo ogromno razočarenje Vojvođana“, naveo je on.

Bešlin je kazao da je poražavajuće to što na Novosadskom univerzitetu postoji zavera ćutanja o tome kako su predstavnici pokrajinske vlasti „na najbestijalniji način“ vršili pritisak na dekane fakulteta i druge zvaničnike Univerziteta da se pojave na proslavi takozvanog prisajedinjenja održanoj pre nekoliko dana.

„Taj pritisak na Univerzitet i to beskičmeno ćutanje Univerziteta o tome je poražavajuće“, istakao je.

On je ocenio da je „politički sistem u Vojvodini danas slomljen“, ali da ideja vojvođanske autonomije ipak i dalje postoji, te da bi to pitanje trebalo otvarati kroz kulturu i univerzitet, kako bi u narednom periodu ta ideja mogla da dobije i političku artikualciju.

Advokat Veljko Milić ocenio je da građani novoustanovljeni Dan Vojvodine ne doživljajavaju kao praznik, navodeći da to potrđuju i slike autobusa koje su predstavnici vlasti morali da dovode u Novi Sad, kako bi obeležili tu godišnjicu predstavljajući taj istorijski događaj kao oslobođenje Vojvodine.

Ništa ovde nije oslobođeno posle Prvog svetskog rata, već je Vojvodina samo prešla pod upravu druge države„, kazao je on.

Milić je upozorio i da aktuelni izlivi nacionalizma u Vojvodini samo potvrđuju da se Srbija i danas prema Vojvodini odnosi kao prema ratnom plenu.

„Srbiji više nije preostala ni jedna druga teritorija gde bi mogla da nešto obeležava“, naveo je on.

Milić je ukazao da mlade generacije danas imaju male šanse da iz škola ne izađu kao „mladi fašisti“, jer je, kako kaže, takav sistema obrazovanja danas u Srbiji.

„I neki fakulteti takođe otvoreno propagiraju nacionalizam. Pa, imamo primer Pravnog fakulteta u Novom Sadu koji ne dozvoljava pripadnicima nacionalnih manjina da prijemni ispit polažu na maternjem jeziku, iako imaju to zakonsko pravo. Šta onda možemo da očekujemo od pravnika koji izađu sa tog fakulteta“, istakao je on.

Smatra da je zbog takvog sistema obrazovanja mladima jako teško da izađu iz „ukalupljenog nacionalističkog načina razmišljanja“. Veruje, ipak, da upravo zbog toga ima smisla boriti se za ideju Vojvodine.

Novinarka Sanja Kljajić ocenila je da je pokušaj aktuelne vlasti u Vojvodini da napravi proslavu obeležavanja stote godišnjice takozvanog prisajedinjenja doživeo fijasko i u Novom Sadu, a posebno u Rumi, „gde su ljudi bili ogorčeni pošto su im skidali deo plate kako bi se finansirao koncert estradne pevačice“.

„Mislim da tu nikom nije bilo jasno šta se zapravo slavi“, rekla je ona.

Sanja Kljajić je ukazala da mlade generacije nisu imale mogućnost ni da dođu do informacija o značaju vojvođanske autonomije, niti kroz sistem obrazovanja, niti na drugi način. Sa druge strane, dodala je, zagovornici autonomije morali bi da se otvore i za neistomišljenike, kako bi mogla da se otvori debata.

„Da bismo otvorili tu debatu, neophodno je tu priču objasniti“, kazala je ona.

Ona smatra da ideja Vojvodine i dalje postoji, i da mora da postoji, jer je to „jedina šansa da se vratimo antifašističkim vrednostima“.

Novinar Norbert Šinković kazao je da je nejasno zbog čega se datum odluke o priključenju Srbiji zove Dan Vojvodine, ocenivši da je reč o konstruktu iza kojeg stoji „markiranje teritorije“, što se, kako kaže, moglo čuti i kroz poruke koje su prilikom proslave iznosili politički zvaničnici.

On je ocenio da je poražavajuće to što na političkoj sceni ne postoji niko ko bi mogao da postavi pitanje zašto se organizuje takva proslava, odnosno to što ne postoji ni građanska kontrola vlasti.

Vojvodina je prilika koju ne znamo da iskoristimo, a nove generacije nemaju ni saznanja o tome ni šta je ‘jogurt revolucija’, ni Ustav iz 1974. godine, niti bližu istoriju ovog regiona, kao ni to šta znači autonomija i zašto je ona važna“, rekao je on.

Smatra da je problem u tome što se vojvođansko pitanje potencira kao političko pitanje, te da nedostaje „ona strana te priče koja bi objasnila kakve koristi od autonomije imaju obični ljudi“. Zato je, dodao je, ključna edukacija građana kako bi im se približila ideja vojvođanske autonomije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!