Tribina: Opasne tendencije jačanja ekstremizma u Srbiji

11 Jul 2018

"Neka se niko ne pita da li su aktuelni oblici neofašizma opasni"

Istoričar Vladimir Barović ocenio je da su veoma opasne tendencije jačanja ekstremističkih i neonacističkih grupa u Srbiji, na koje nema adekvatne reakcije društva.

Barović je na seminaru i tribini organizovanim u okviru projekta “Mapiranje ekstremizma i građanski otpor – Srbija 2018” , u Malom Iđošu, kazao da neonacisti u Srbiji baštine ljotićevsku ideologiju i ikonografiju, te da su sve prisutnije i rasno motivisane ekstremističke grupe.

On je upozorio da je relativizacija zločina jako opasna, te kritikovao medije koji ekstremizam koriste kao eksluzivne teme, bez ikakvih ograda i kritičkih stavova.

“Novinari su nedovoljno edukovani da izveštavaju o neonacizmu, dok mediji u Srbiji ne prate kontinuirano rad ekstremističkih i neonacističkih organizacija, ili suđenja članovima tih grupa koja traju godinama”, naveo je on.

Barović je ukazao da je sistemski medijski rad na prevenciji ekstremizma obaveza javnih servisa, koju oni, nažalost, ne ispunjavaju.

“Naša medijska scena nije dovoljno pripremljena za borbu protiv neonacističkih grupa. A, nažalost, ni naši školski porgrami nisu odgovarajući u tom pogledu. A to je veoma opasno”, ocenio je Barović.

Predsednik Antifašista Vojvodine Duško Radosavljević ocenio je da u javnom govoru kod nas prevladavaju “mali fašizmi”, navodeći primere “prebrojavanja krvnih zrnaca” fudbalera hrvatske reprezentacije na Svetskom prvenstvu, te poruke predstavnika crkve u kojima se žene optužuju za “belu kugu”.

On je kazao da je populistički politički pravac danas raširen i u gotovo trećini evropskih zemalja, čiji lideri slede primer ruskog predsednika Vladimira Putina, a da je za sve te zemlje zajednički je karakter vladavine koji karakteriše postojanje jedne dominatne partije i jačanje kulta vođe, te targetiranje neprijatelja.

Radosavljević je kazao da okosnicu neonacističkih grupa u Srbiji čine navijačke grupe, iza kojih stoje narko dileri, upozorivši da se nacionalizam ne kontroliše i da postoji opasnost da se iz toga “porodi neko zlo”.

“Mi nismo imali 6. oktobar, nismo se obračunali sa mangupima u našim redovima, nismo se odredili prema Srebrenici… – ni ova, ni prethodne vlasti. I to je naš greh koji može da porodi novo zlo”, rekao je Radosavljević.

On je ocenio da današnja vlast u Srbiji kalkuliše sa nacionalizmom, ali i da su joj bliski stavovi ekstremističkih grupa, te da su čak i “neki njihovi kadrovi iz tih grupa”, dok je u pozadini svega “velika pljačka”.

“Videlo se da parada ponosa može da protekne bez nasilja i da država može da kontroliše huligane”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, ključni problem je u tome što ne postoji artikulacija društvenih interesa u suprotstavljanju fašizaciji društva. Rešenje vidi u širenju civilnih organizacija, odnosno u jačanju lokalnih frontova otpora urušavanju institucija.

Politikolog Radivoje Jovović ocenio je da je pogubna teza da u Srbiji nema fašizma, jer se, kako je istakao, fašizacija društva ogleda u autoritarnosti vlasti, rehabilitaciji četništva i raznih zločanaca, ograničavanju slobode medija…

Takođe, kako je dodao, fašistički sadržaji neretko odgovaraju i vlastodršcima.

“Mi imamo fašizaciju društva i u kulturno-obrazovnim institucijama. Osuđeni ratni zločinac bio je počasni predavač na Vojnoj akademiji. U pojedinim udžbenicima imamo teze da su Bošnjaci lažni narod, da Crnogorci nisu nacija… Postoje brojni indikatori fašizacije društva”, naveo je Jovović.

On je kazao da su, nažalost, i globalni trendovi slični, te da je ključni problem u izostanku solidarnosti, a da se takvi stavovi pravdaju tezama tipa “a šta su oni nama radili”, odnosno da se za opravdanje uzima postojanje nacionalizma u drugom društvu.

“Neka se niko ne pita da li su različiti oblici neofašizma opasni, već su se takvima rezultovali i u Srebrenici, a i sada u odnosima brojnih zemalja prema migrantima”, ukazao je Jovović, upozorivši da su danas u Srbiji dovedeni u pitanje demokratija, vladavina prava i građanske slobode.

Psihološkinja Marija Manasijević ukazala je da poslednjih godina istraživanja pokazuju da je u Srbiji autoritarno mišljenje veoma zastupljeno, te da se taj trend beleži i kod mladih.

Novinar Darko Šper kazao je da su neonacističke grupe u Srbiji veoma brojne i da postaju sve agresivnije, ocenivši da je to delom posledica činjenice da mnogi incidenti koje su izazvali prolaze nekažnjeno, dok sudski procesi koji se vode protiv pojedinaca iz takvih organizacija traju godinama.

Radmila Maslovarić iz Fondacije za otvoreno društvo (FOD) kazala je da ekstemističko ponašanje nije u skladu sa vrednostima otvorenog društva, te da FOD želi da afirmiše suprotstavljanje retrogradnim tenedncijama i nazadnim fašističkim ideologijama. Ona je ocenila da je važno da se mladi uključuju u takve projekte koji afirmišu solidarnost i građanski aktivizam jer se “pojavljuju vrlo opasne ideje koje podrivaju demokratsko društvo”.

“Mislimo da građane treba podsećati na vrednosti slobodnog otvorenog demokratskog društva, a sve te ideje nose ideje antifašizma”, rekla je ona.

Koordinatorka projekta Marija Srdić kazala je da je okupljanje antifašističke koalicije u Vojvodini počelo idealistički u januaru ove godine, te da je do danas to postala ozbiljnaa koalicija koja okuplja brojne organizacije.

Ona je istakla da je antifašitčko udruživanje bilo nužno zbog opasnih trendova jačanja fašističkih tendencija u društvu.

Imamo na delu, ne više prikriveni, već potpuno otvoreni fašizam koji ne toleriše ništa što je drugačije. Poziv Vojvođanske antifašističke koalicije otvoren je i za druge, mi se širimo, povezujemo se i regionalno. Parcijalna borba teško može da da rezulate”, ocenila je Marija Srdić.

Tokom trodnevnog kursa učesnici seminara u Malom Iđošu upoznali su se sa političkim okruženjem u Srbiji u kontesktu jačanja ekstremizma, uticaju ekstremnih ideologija kod nas i u Evropi, psihologiji fašizma, delovanju neonacističkih grupa u Srbiji i genezi ekstremnih ideologija uz analizu primera praksi izveštavanja o ekstremizmu kod nas. Studenti polaznici seminara potom će učestvovati u istraživanju u kojem će se prikupiti i dokumentovati činjenice o aktuelnim oblicima ekstremizma i njegovom uticaju na društvo, a rezultati će biti predstavljeni u nekoliko gradova Vojvodine.

Projakat „Mapiranje ekstremizma i građanski otpor – Srbija 2018“ sprovode Centar za podršku ženama i vojvođanska Antifašistička koalicija , uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Cilj projekta je da ukaže na štetne posledice stavova i akcija sa obeležjima fašizma, neonacizma i ekstremizma u Srbiji, i otvori mogućnosti za kritičko delovanje i suprotstavljanje ovakvim idejama i praksama.

Vojvođanska antifašistička koalicija 9. maja ove godine objavila je i Proglas o otporu fašizaciji društva, kojim se poziva na stvaranje društvene snage koja će promovisati vrednosti antifašizma, te pružati otpor političkim i društvenim procesima zasnovanim na totalitarizmu, autoritarizmu, kultu ličnosti, represiji, širenju straha i nasilja.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!