Tribina o fašizaciji društva: O genocidu treba učiti u školama

10 Nov 2015

Znati je strašno, ali ne znati je mnogo strašnije

Sociološkinja i autorka Janja Beč Nojman ocenila je da školski sistem ne pruža osnovna znanja o genocidu i da bi o tome u školama trebalo da se uči u okviru posebnog predmeta.

Beč Nojman je na tribini “Duh palanke i fašizacija društva” sinoć u zrenjaninskom klubu Zeleno Zvono istakla da bi deca u školama o genocidu trebalo da uče komparativno, jer bi na taj način društvo moglo da deluje preventivno.

“U školama se ta tema ne obrađuje na pravi način, a ne postoji ni dovoljno učenja o genocidu, zasnovanog na činjenicama, a ne na propagandi sa ciljem izazivanja nove mržnje. Kada se priča o tome treba da znamo imena, prezimena, ko je, kako je, zašto je, ali danas je mnogo lakše banalizovati”, rekla je Beč Nojman.

Ona je podsetila da je 9. novembar dan sećanja na Kristalnu noć i navela da je danas znati o Holokaustu strašno, ali da je ne znati o tome mnogo strašnije.

“Kao pojedinci možemo mnogo više da učinimo, međutim bez sinergije pojedinaca i institucija ne može da se napravi veći uticaj. Ako je Vojvodina uspela da uvede u svoje škole predmet o seksualnom vaspitanju, onda bi moglo da se desi i ovo. Dakle, bez prisile, za one koji žele da uče o tome, uz profesore koji žele o tome da predaju, ali koji su kompetentni i nemrzeći ljudi, jer se ta tema ne sme zloupotrebiti”, kazala je Beč Nojman.

Profesorka u zrenjaninskoj Gimnaziji i stručnjakinja za Holokaust Senka Jankov istakla je da se Ministarstvo prosvete od 2006. godine aktivno bavi promocijom kulture sećanja i uvođenjem priče o Holokaustu u redovnu nastavu.

“Od 2008. godine do danas preko 130 profesora je prošlo internacionalnu školu u Izrealu i to je jedna mreža ljudi koja može na osetljiv i senzibilisan način da predstavi tu temu učenicima. Naš školski program se ovom temom bavi u samo dva navrata – u osnovnoj školi u osmom razredu i u srednjoj školi tek u četvrtom razredu”, istakla je Jankov, koja je i koautorka priručnika o Holokaustu.

Prema njenim rečima, namera je da se toj temi pristupi multidisciplinarno i da se omogući i profesorima koji ne predaju istoriju da pronađu prostor u okviru svojih predmeta da se Holokaustom bave na objektivan način.

Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić ocenila je da su rehabilitacioni i pomirljivi zakoni zaustavili pomak u suočavanju sa prošlošću, jer su relatizovali zločine. Ona je navela i da se Zakon o zabrani isticanja fašističkih simbola u Srbiji ne primenjuje.

“Naše društvo nije plašljivo i ne osuđuje, jer ‘oni nisu naši’. Uvek je lakše osuditi strance, ali kada je reč o komšiji, školi, svešteniku – teško. Rukavice u koje je uvučen fašizam je pitanje razvoja našeg društva”, kazala je Tepić.

Ona je dodala da su mladi ljudi, ukoliko se “ne oblikuju pravilno”, opasnost i po sebe i po druge. Pokrajinska sekretarka je najavila i da će sekretarijat pokrenuti akciju tokom koje će se sa elektronskih bilborda u gradovima Vojvodine emitovati svedočanstva iz Holokausta.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar ocenila je da danas postoji potreba i o razgovoru o odgovornosti zajednice za zaborav. Ona je u Zelenom Zvonu predstavila delove izložbe “Poslednje odredište Aušvic”, održane u Istorijskom muzeju Srbije ove godine.

Strip autor Aleksandar Zograf, koji je nacrtao strip o pismima Hilde Dajč, žrtve pogroma beogradskih jevreja u Drugom svetskom ratu, istakao je da je Holokaust tema o kojoj je lakše govoriti sa stanovišta nauke, ali da je njegov strip primer da se i na taj način može promišljati o tome. On je naveo i da je prednost stripa jer koristi i reči i slike, te da taj vid govorenja o Holokaustu treba još dublje razviti.

(RTV)