Ni javnost, ni država ne vide probleme u sferi manjinskog informisanja

14 Feb 2018

"Obavezati RTS da uvede programe na albanskom, bosanskom, vlaškom i bugarskom jeziku, kao i da unapredi program na romskom jeziku"

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) objavilo je treći Izveštaj o informisanju na manjinskim jezicima u Srbiji “Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku” u kojem se ocenjuje da manjinski mediji ostaju „ispod radara“ i da je javnost nedovoljno upoznata sa problemima sa kojim se svakodnevno suočavaju, a to su stalni politički pritisci, male plate, besparica, cenzura i autocenzura, te jezičke barijere, smanjivanje medijske publike zbog velike emigracije mladih ljudi, slab novinarski kadar i drugi.

U analizi se ukazuje da, s druge strane, ni odnos države prema manjinskim medijima nije sasvim jasan, jer ne postoje ni validni podaci o tačnom broju takvih medija u Srbiji, niti da li se u praksi poštuje zakonska odredba o kontinuitetu manjinskih sadržaja u privatizovanim višejezičnim medijima, ali ni to kolika je ukupna godišnja suma državne pomoći na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou za manjinsko informisanje.

Podseća se da je pre dve godine Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, čije ostvarenje predstavlja sastavni deo pregovaračkog procesa sa EU u okviru Poglavlja 23, ali da da je pitanje zaštite medijskih sloboda, nezavisne uređivačke politike i položaja novinara u medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina iz njega u potpunosti izostalo. Dodaje se, takođe, da je posle prve godine primetno zaostajanje u sprovođenju aktivnosti u posebnom poglavlju koje se odnosi na kulturu i medije, u odnosu na efikasnost sprovođenja zadataka Akcionog plana u celini.

“Na osnovu periodičnih izveštaja o ostvarenom očigledan je nedostatak onog što bi, zapravo, trebalo da bude najočiglednije – potpuno jasne slike o stvarnim pomacima i realnim promenama na bolje. Ostaju tako samo nekoherentni, neujednačeni, nesistematizovani i preopširni izveštaji koji suštinski predstavljaju mehanički niz i skup pojedinačnih, često i suvišnih detalja, ponekad pisanih i različitim fontovima. Ili, i nepotpunih podataka i činjenica, različitih komentara nosilaca ili partnera na realizaciji postavljenih zadataka i sa njihovim različitim pristupom izveštajnim obavezama”, navodi se u Izveštaju.

Dodaje se da je u tom pogledu najilustrativniji primer Radio televizije Srbije (RTS), javnog servisa koji već godinama ignoriše zakonsku obavezu povećanja količine sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, a za koji je i bez i jednog novog minuta takvog programa – po poslednjem statističkom izveštaju iskazano da je sa 57% aktivnost u potpunosti realizovao ili kontinuirano ostvaruje zadatke.

“Jedan od najvećih problema manjinskih medija je finansijska održivost, pošto ne postoji jasno definisan mehanizam finansiranja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, bilo da se radi o javnim medijskim servisima, bilo da se radi o medijima kojima su osnivači nacionalni savet, bilo privatni ili mediji civilnog društva koji izveštavaju (i) na manjinskim jezicima”, ocenjuje se u Izveštaju i dodaje da se rešavanju ovog problema mora pristupiti sistemski, uz učešće svih zainteresovanih delova društva, uključujući i medijska i novinarska udruženja i organizacije civilnog društva.

U preporukama Izveštaja ukazuje se da interkulturalnost treba postane zakonska kategorija u medijskoj (i drugim) sferama i jasno definisan javni interes u oblasti javnog informisanja, te da je potrebno da se obezbede posebne stimulativne mere za razvoj i funkcionisanje medija civilnog društva i u sferi manjinskog informisanja, uz ocenu da oni mogu biti jedan od dugoročno održivih medijskih modela pogotovo u procesu evropskih integracija.

Javni medijski servisi, kako se dodaje, moraju početi da dosledno poštuju zakon, a to se pre svega odnosi na Radio-televiziju Srbije, koja u svoj program mora uvrstiti, u adekvatnoj meri, i sadržaj na manjinskim jezicima, što je propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima. U tom pogledu, sugeriše se da je potrebno obavezati RTS da uvede programe na albanskom, bosanskom, vlaškom i bugarskom jeziku, kao i da unapredi program na romskom jeziku.

U Izveštaju se isti da se zakonskim rešenjima mora osnažiti nezavisnost i autonomija javnih servisa u svima aspektima, pa i u aspektima manjinskog informisanja, kako od izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji, tako i od uticaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Takođe, dodaje se da se kroz proces izmene zakona moraju predvideti i jasni mehanizmi stabilnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti, te unaprediti transparentnost ovog procesa, odnosno uvesti jasne kriterijume u dodeli sredstava i pojačati kontrolu namenskog trošenja novca.

Zakonskim izmenamam treba da se definišu i mehanizmi zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača, tako što bi se predvideli tripartitni upravni odbori izdavača medija na manjinskom jeziku osnovanih od strane nacionalnih saveta u kojima bi po trećinu predstavnika imali nacionalni saveti, redakcija i civilno društvo, piše u preporukama.

Ukazuje se i da nova medijska strategija treba da obaveže nacionalne savete da razvijaju samoregulatorne mehanizme koji će dodatno omogućavati zaštitu uređivačke politike medija kojim su nacionalni saveti posredni osnivači – od uticaja osnivača. Takođe, i da kroz izmene medijske legislative država obezbedi precizne mehanizme i čvrste i jasne obaveze konkursnog sufinansiranja javnog interesa u oblasti informisanja na manjinskim jezicima za medije kojima osnivači nisu nacionalni saveti.

Pored toga, predlaže se da se obezbede posebne stimulativne mere za elektronske medije koji imaju sadržaje na manjinskim jezicima, te programe koji će povećati kapacitete manjinskih medija pogotovo u sferi korišćenja novih tehnoloških platformi za informisanje, ali i podsticati programe za proesionalizaciju medija na jezicima nacionalnih manjina.

Preporučuje se da novinarska, medijska i druga udruženja na različite načine promovišu primere dobre prakse u manjinskim zajednicama, predstavljajući ih široj zajednici, a jedna od mogućnosti je potenciranjem nagrada za doprinos novinarstvu na manjinskim jezicima čime bi se stimulisala borba za ideale profesije i novinari ohrabrili da doprinose objektivnom informisanju.

Treži Izveštaj o manjinskom informisanju koji je NDNV izradio uz podršku međunarodne organizacije Civil Rights Defenders sadrži završnu analizu o informisanju na jezicima nacionalnih manjina u kontekstu izrade nove Medijske strategije i izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, priloge sa konferencije Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku (Novi Sad, 25. januar 2018.), te priloge studenata žurnalistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i preporuke za unapređenje manjinskog informisanja kroz promenu zakonske regulative i jačanje samoregulatornih mehanizama.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!