Trčanje za datumom ili Unija via Belorusija

28 Feb 2013

Kakva je poruka ove Nikolićeve ordenske seanse? Mogao bih ponovo reći: „pitajte predsednika“, ali neću. Radije ću reći: „pitajte Aleksandra Vučića“

Prvi ljudi srpske politike vrlo su aktivni, gotovo da bi se moglo re?i da su se rastr?ali u potrazi za… ?ime zapravo? Za prili?no razli?itim, ?ak me?usobno se isklju?uju?im stvarima, koje zapravo objedinjuje samo jedno: svi kao da misle samo o tome da se što bolje „pozicioniraju“ pred mogu?e vanredne izbore, kojih ?e biti do kraja godine, osim ako ih ne bude… Naime, što vam se više govori da ih biti ne?e i da razloga za njih nema – ali uz izvesna zgodna „osim ako“, „izuzev ukoliko“ i tome sli?no – to vam više izgleda da se nešto ipak iza brda valja, ali da niko to ne?e glasno izre?i dok se ne vidi šta ?e biti s famoznim „datumom“ za po?etak zvani?nih pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Mada, kad pogledate, šta god da se sa „datumom“ dogodi, to ne mora biti prepreka vanrednim izborima: oni se, naime, mogu organizovati i kao naplata zasluga ako ga bude, i kao lociranje i politi?ka eksterminacija „krivca“ (sve sa njegovim koferom i ostalom prtljagom?) ako ga ne bude. Uostalom, zar nije nastalo ve? nešto nalik na konsenzus u srpskoj javnosti da bi pobednik i u jednoj i u drugoj varijanti bio isti – Aleksandar Vu?i??

Odavno pišemo na ovom mestu da je Vu?i? lepo i pametno izabrao ?ime ?e se i kako baviti: voluntaristi?kim, najblaže re?eno površnim, ali medijsko-politi?ki beskrajno atraktivnim „lovom na lopove“, koji politi?ku popularnost instant-Robina Huda uzdiže u nebesa. Za to vreme, premijer Ivica Da?i? neka se gomba sa Hašimom Ta?ijem, i neka se u tom gombanju ugruvaju i poslednji ostaci njegove reputacije kod potencijalno mu naklonjenog bira?kog tela… Kažem „ostaci“ zato što je pitanje šta je od nje uopšte ostalo nakon provla?enja Da?i?a kroz mašinu zvanu „Miša Banana“, pa ko god da ju je, i iz kojih god motiva, inicijalno pokrenuo. Rezultat tog tretmana sve slabijeg premijera Srbije opet se nekako svodi na isto: na ja?anje Vu?i?a. A onda to valjda – po principu „cui bono“ – nešto govori i odakle je udar na Da?i?a krenuo. U delu javnosti je, doduše, veoma popularno verovanje kako je Da?i?u tu prigodno podgrejanu aferu smestila Demokratska stranka preko famoznog Mikija Raki?a – ?oveka kojeg prati pomalo tabloidno mirišu?a reputacija onog koji, hi?kokovski re?eno, „previše zna“ o svakome ko u Srbiji nešto zna?i – ali nije jasno šta bi ona time uopšte dobila? To jest, ako bi to stvarno imalo ikakve veze s DS-om, onda bi to samo pokazalo koliko je DS u svom aktuelnom izdanju dezorijentisan i koliko „ne zna gde udara“.

Ali, vratimo se onoj „rastr?anosti“ sa po?etka. Vu?i? u Berlinu i Da?i? u Briselu rade generalno jednu te istu stvar, to jest „jure datum“ (svako iz svojih razloga, ali to bar u politici nije smetnja), ali jasno je da „datuma“ ne?e i ne može biti ako se u narednih, recimo, mesec dana ne dogodi neki fundamentalan proboj oko Kosova, pre svega u vidu odumiranja tzv. paralelnih institucija na severu, a i još pone?ega što ?e odnos Srbije sa Kosovom definitivno i nedvosmisleno smestiti u kategoriju odnosa sa susednom suverenom državom, po svemu osim po tome što ?e (za sada?) izostati formalno priznavanje i uspostava klasi?nih diplomatskih odnosa. Jasno je da ova vlast to mora da isporu?i ako uopšte ima nameru da ostane u sedlu i zadrži „stratešku“ podršku spolja, podršku bez koje bi, ako ništa drugo, sav ovaj Vu?i?ev teatar ostao bez uporišta i smisla; jasno je i to da joj u tome ne?e smetati opozicija smeštena „ulevo“ od nje (DS, LDP, regionalisti?ke i manjinske stranke…) kao što je prethodnoj vlasti smetala i saplitala je baš tadašnja glavna opoziciona stranka stalnim prozivanjem za „izdaju“. Jasno je i to da bi najverovatnije usledio neki vid pobune desne opozicije, ali teško da ona u današnjoj Srbiji ima tu snagu da uzdrma vlast. Mada izvesnu štetu i društvenu nestabilnost svakako može da proizvede.

Kako god bilo, dok se Vu?i? i Da?i? nadtr?avaju po Berlinu i Briselu u istovremeno sinhronizovanoj i konkurentskoj jurnjavi za Datumom, dok Demokratska stranka i dalje dezorijentisano glavinja kroz povremeno zapanjuju?i eklekticizam svog – pristojno i suzdržano re?eno – neubedljivog predsednika, dok se desnica ritualno zaklinje u „sveto Kosovo“ kao onaj dežurni agens preko kojeg se u Srbiji osvaja vlast s namerom da se na istoj po?ini maksimalna mogu?a šteta, dotle predsednik Srbije Tomislav Nikoli? – koji bar ne mora da se brine oko vanrednih izbora, pošto njega ništa ne može isterati s Andri?evog venca pre 2017 – šakom i kapom deli nekakvo ordenje, te na manjoj te na ve?oj ogrlici, raznim interesantnim li?nostima, u rasponu od pretežno ne baš tako poznatih, ali zato ne baš tako uglednih zapadnih publicista koji su se svojevremeno isticali veli?anjem režima Slobodana Miloševi?a, pa sve do predsednika raznih država mahom iz „postsovjetskog sveta“. Našao se tako u društvu odlikovanih, naravno, Vladimir Putin, tu je i brojna svita predsednika raznih zakavkaskih zemalja sa pretežno živopisnim politi?kim obi?ajima i standardima, te na koncu, kao dragulj u kruni, i ?vrstorukaški ve?iti vladar Belorusije Aleksandar Lukašenko. Koje su to ta?no Lukašenkove zasluge za Srbiju, to bi valjalo pitati ovdašnjeg predsednika. Ne, zapravo bi bolje bilo pitanje: „za koju Srbiju“. Za onu Srbiju s kraja devedesetih, onu u kojoj je Tomislav Nikoli? bio potpredsednik vlade, Lukašenko je svakako nešto zaslužan. Ali, zar nam nije nedavno bilo re?eno sa raznih autoritativnih adresa da, glasaju?i za nekog „novog“ Nikoli?a, gra?ani više ne glasaju za tu i takvu Srbiju, sve sa njenim neobi?nim „me?unarodnim prijateljima“?

Pa, kakva je onda poruka ove Nikoli?eve ordenske seanse? Mogao bih ponovo re?i: „pitajte predsednika“, ali ne?u. Radije ?u re?i: „pitajte Aleksandra Vu?i?a“. Pa neka on pita predsednika (ima jakih indicija da se poznaju), i neka nam kaže šta je ?uo.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!