TONINO PICULA: Region je još daleko od kokica

17 Oct 2014

Politika je raspirila tenzije na Balkanu i politika jedina može konkretno pomoći, kaže za DW Tonino Picula, hrvatski poslanik Evropskog parlamenta. Govorio je o Dejtonskom sporazumu koji je postao „ludačka košulja“

DW: Gospodine Picula, naš razgovor u Evropskom parlamentu u Briselu odvija se u atmosferi u kojoj je Zapadni Balkan ponovo došao u centar pažnje zbog incidenta na utakmici Srbije i Albanije. Koliko ta ružna slika može da uti?e na sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije i pomirenja u regionu?

Picula: Sigurno da ima uticaja. Neko je tu napravio ozbiljan propust. Da li organizator, koji nije sve predvideo, ili je nekome bilo u interesu da se jednim takvim incidentom podseti na to koliko su krhki odnosi izme?u zemalja na Zapadnom Balkanu. Mirovni proces i stabilizacija odnosa izme?u Prištine i Beograda o?ito još nisu zaživeli u onoj meri da proizvode pozitive efekte na nivou ulice. Mir je ?esto mnogo lakše sklopiti izme?u kabineta premijera ili predsednika. Lakše se komunicira izme?u kompanija, ekonomskih komora, ali mir se konsoliduje onoga trenutka kada to postaje svakodnevnica takozvanih obi?nih gra?ana. To o?ito još uvek nije slu?aj i zapravo ovaj ružan incident pokazuje koliko je celokupna arhitektura izuzetno fragilna.

DW: Kada pominjete fragilnu arhitekturu da li mislite konkretno na odnose Beograda i Prištine ili u celom regionu?

Picula: Ništa ne izuzimam. Ovo je samo pokazalo da nekih dvadeset godina nakon prekida ratnih operacija u BiH i Hrvatskoj ili petnaest godina nakon završetka intervencije NATO na Kosovu i u Srbiji, mnoge stvari još nisu konsolidovane u onoj meri da možemo oti?i na fudbalsku ili košarkašku utakmicu, ili bilo koji javni doga?aj me?unarodnog karaktera, povesti decu i prijatelje i ose?ati se dobro sa kokicama u ruci. Za to je kriva pre svega politika. Politika je i raspirila tenziije i politika jedina tu može konkretno i pomo?i.

DW: U novom sastavu Evropskog parlamenta, Vi se nalazite na ?elu Delegacije za BiH i Kosovo. Kako biste Vi ocenili trenutnu situaciju unutar BiH, ali i na njenom evropskom putu?

Picula: Po?imo od elementarne ?injenice da je mir u BiH posledica visoke politike. Visoka politika je iznedrila i Vašingtonski sporazum, kojim su otvorena vrata zaustavljanju rata u BiH, da bi vrhunac bio mirovni sporazum dogovoren u Dejtonu, a potpisan u Parizu. Zahvaljuju?i visokoj politici i interesu velikih sila, koje nisu više mogle stajati po strani, napravljen je jedan provizorij koji je osigurao mir. Me?utim taj okvir se dvadeset godina kasnije dokazuje gotovo kao luda?ka košulja, kao uski okvir u kome nije mogu?e utemeljiti stabilnu politi?ku zajednicu, koja bi odgovorila na elementarne zahteve gra?ana. Sve ono što politika manje više uspešno radi u konsolidovanim demokratijama, u BiH vrlo teško uspeva.

Poslednji izbori u BiH pokazali su da se ništa bitno nije dogodilo i da se uvek recikliraju ista imena prepakovana u nove nazive ili pokrete. Da bi izbori dali neki rezultat, odnosu garnituru politi?ara koji zaista mogu da promene stvari, morate prvo promeniti sistem. Dejtonski sistem mora biti promenjen jer dok se on ne promeni izbori ?e uvek davati ista ili sli?na lica. Mislim da EU ima sad prostora da motiviše izborne pobednike da po?nu da rade svoj posao zbog ?ega gra?ani i izlaze na izbore. U suprotnom, dogodi?e se da su izbori u BiH zapravo prikriveni cenzus, popis stanoviništva po etni?koj osnovi, mada ima i elemenata pluralizma. Izbori moraju davati politi?are koje mogu rešavati probleme. Da bi to bilo mogu?e mora se menjati Dejtonski sistem.

DW: U kom pravcu?

Picula: Zvu?a?e kao fraza, ali to je ne ?ini manje istinitom: prvo treba voditi ra?una o poštovanju gra?anskog principa, dakle da su gra?ani ravnopravni bilo gde da žive u BiH. Zatim morate voditi i ra?una o nacionalnoj osetljivosti. Postoji više modela da relevantne politi?ke snage sednu i po?nu da razgovaraju. Ne mislim da ?e se oni lako me?usobno dogovoriti, jer da je to tako onda bi se ve? dogovorili. Me?utim, problem sa Dejtonom je što je on konzervirao u BiH odnose koji su vladali u trenutku njegovog potpisivanja. I jednostavno, reciklira se jedna politi?ka klasa koja dobro živi od nesavršenosti dejtonskog sistema. Bojim se da bez snažnijeg upliva me?unarodne zajednice, EU ali i SAD koje su babice Dejtonskog sporazuma, dogovor o tim modelima ne?e biti mogu?. Sada je dobro vreme za tako nešto, jer BiH zapravo više i nema vremena. Srbija napreduje, Crna Gora pregovara, Hrvatska je ušla u EU i dovela Uniju na granicu BiH, što je ne samo prilika ve? i obaveza da se reformiše država. Mislim da je vreme dragoceni resurs i da ?e ova garnitura, koja ?e se verovatno dogovoriti u razumno vreme, uz me?unarodnu zajednicu, domisliti nešto u roku svog mandata.

DW: ?uli smo novoizabrane evropske zvani?nike, Federiku Mogerini i Johanesa Hana, koji su obe?ali fokus na BiH. To smo ve? ?uli pre pet godina od Ketrin Ešton. Kako Brisel uopšte može da pokrene BiH iz zastoja?

Picula: Svuda je pristojno novoj vlasti dati sto dana da pokaže kakve su joj namere i kapaciteti da menja stvari. Sa BiH je problem što ne znate kada ?e po?eti tih sto dana. Pretpostavljaju?i da se ne?e dogoditi bruka, kao posle prošlih izbora, kada je trebalo gotovo godinu i po dana da se sastavi vlast, nadam se ?e ve? u fazi formiranja vladaju?e koalicije do?i do nekog dogovora oko ustavnih promena. Nije mogu?e videti bolju i prosperitetniju BiH ukoliko stranke koje ?e formirati vlast ne dogovore neka rešenja. Ja zagovaram da inicijativa za promene do?e iz krila pobednika, odnosno vlasti, a da u nekom momentu, ukoliko stvari zapnu, onda interveniše i EU. Tu je i Delegacija EP za saradnju sa BiH i Kosovom, na ?ijem sam ja ?elu, i mi ne?emo ?asiti ni ?asa ukoliko možemo da pomognemo.

DW: Kako vidite ulogu Srbije i Hrvatske u tom procesu?

Picula: Kada ve? govorimo o tome koliko ?emo morati da ?ekamo da neko reši nagomilane probleme, ko bi rekao da ?e posle dolaska naprednjaka na vlast gospodin Vu?i? sa Ta?ijem potpisivati dokument koji otvara prostor za dogovor i saradnju jednog dana? Zato ne bih potcenio da ?e ova ekipa koja je dizajnirala ili pomogla da se dizajnirju problemi u i oko BiH, možda prona?i neko dobro i trajnije rešenje koje ?e ozdraviti i samu BiH. Zato kažem: dajmo prilike, iako verujem da ?e posredovanje me?unarodne zajednice tu biti veoma dragoceno – kao i posredovanje Hrvatske i Srbije. Samo treba konstatovati da ugrožavanje državnosti BiH ne dolazi izvana. To je velika i dobra novost. Ako išta ugrožava državnost BiH, to su nerazrešeni odnosi koji proisti?u iz sistema koji je potpuno na aparatima i kojem treba ozbiljan remont.

*Tonino Picula, 1961, je hrvatski socijaldemokrata, raniji ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Ra?ana. Ovaj profesor sociologije je godinama vodio hrvatsku parlamentarnu delegaciju pri OEBS-u, a danas je poslanik u Zagrebu te evropski poslanik. Tako?e je izvestilac Evropskog parlamenta za BiH i Kosovo.

(Marina Maksimovi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!