Tone životinjskih leševa razbacane po Srbiji

21 Sep 2017

Životna sredina i zdravlje ljudi ugroženi su zbog nezakonitog odlaganja životinjskih ostataka. Trenutna rešenja nisu dovoljno kvalitetna ni efikasna, a jedna od četiri aktivne kafilerije je osuđivana zbog nezakonitog odlaganja opasnog otpada

Kada su novinarke Centra za istraživa?ko novinarstvo Srbije (CINS) po?etkom septembra 2017. godine posetile lokaciju nekadašnjeg sto?nog groblja u Bajmoku, kod kapije su zatekle ba?ena tela mladog praseta, mrtvog psa, kožu zeca i kesu nepoznatog sadržaja.

Samo nekoliko nedelja ranije tu se nalazilo mnogo više životinjskih ostataka, a dešavalo se da ih psi lutalice i druge životinje u no?nim satima raznose okolo, objašnjava veterinar Jožef Hegediš. Dodaje da je stanje sada nešto bolje nego ranije.

Sto?no groblje je zatvoreno, ali su suboti?ke vlasti meštanima omogu?ile da tri puta sedmi?no na tu lokaciju donose animalni otpad, koji se sakuplja u kontejner. Potom ga zaposleni komunalnog preduze?a ?isto?a i zelenilo odvoze u aktivnu jamu grobnicu. Ipak, nepropisno odlaganje životinjskih ostataka je ?esta pojava na podru?ju Subotice.

Tokom prvih sedam meseci 2017. godine ?isto?a i zelenilo je odnelo za tre?inu više animalnog otpada nego cele prethodne godine, od ?ega deo sa javnih površina. Me?u 332 proizvoda životinjskog porekla pronašli su više od 40 svinja, krma?a i prasadi, odrane kože životinja, 21 džak kostiju, 39 iznutrica, kao i 13 džakova ostataka ?iji sadržaj nisu mogli da utvrde.

Odba?eni materijal opasan je po ljudsko zdravlje i okolinu jer predstavlja najve?i mogu?i izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na ?oveka, poput besnila, salmonele, antraksa, pti?jeg gripa i drugih.

Problem odlaganja uginulih životinja nije ograni?en samo na Suboticu. Država nema preciznu evidenciju o koli?inama leševa i drugih životinjskih ostataka, a istraživanje CINS-a pokazuje da tone opasnog materijala budu ba?ene ili zakopane mimo propisa.

U Srbiji su dozvoljena ?etiri na?ina odlaganja i prerade animalnog otpada: spaljivanje u kafilerijama, zakopavanje i spaljivanje na sto?nim grobljima ili u jamama – grobnicama, te u izuzetnim slu?ajevima zakopavanje na licu mesta, uz kontrolu inspekcije.

Prema podacima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u funkciji su ?etiri kafilerije – dve za preradu zaraženih životinjskih ostataka i dve za preradu sporednih proizvoda bezbednih za upotrebu. Osim toga, dve industrije mesa imaju sopstvena postrojenja za preradu.

U Upravi za veterinu je registrovano jedno legalno sto?no groblje, u blizini Negotina, ali i ono je zatvoreno 2016. godine. Postoji 10 jama grobnica, ali se samo suboti?ka koristi za sve vrste životinjskog otpada, dok pet nije u funkciji. U ostale ?etiri se odlažu uginuli psi i ma?ke.

Prema re?ima sagovornika CINS-a, jame grobnice su najlošiji, a kafilerije najpouzdaniji na?in tretiranja životinjskog otpada, pošto ostatke prera?uju u energente, a zaraze uništavaju na visokim temperaturama. Me?utim, rad kafilerija prate protesti gra?ana, finansijski problemi i sudski postupci.

U Veterinarsku ustanovu Proteinka iz Sombora se odnose prikupljeni životinjski ostaci sa podru?ja više gradova u Srbiji, uklju?uju?i Beograd. Ova kafilerija je jedina u Vojvodini ovlaš?ena da preuzima zarazni otpad. Me?utim, Proteinka i njena odgovorna lica su osu?ivani zbog dvogodišnjeg nezakonitog odlaganja opasnog otpada, a u toku su su?enja po još ?etiri optužna predloga.

Novinarke CINS-a tražile su intervju sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Uprave za veterinu i veterinarske inspekcije, me?utim razgovor im ni nakon dva meseca nije omogu?en.

Bolesti i opasnost za životnu sredinu

Životinjski otpad deli se na tri kategorije i obuhvata nejestive sporedne proizvode zaklanih životinja, uginule životinje i druge životinjske otpatke iz sto?arske proizvodnje. Ne postoje zvani?ni podaci koliko otpada u Srbiji nastane na godišnjem nivou, mada se prema navodima iz Strategije upravljanja otpadom za period 2010-2019. radi o 28.000 tona uginulih životinja godišnje, odnosno 245.000 tona otpada od klanja i rasecanja mesa. Procena je da tek 20% od toga bude sakupljeno i prera?eno.

Ukoliko se ne ukloni na propisan na?in, „postoji velika opasnost da se infektivni materijal prenese i prouzrokuje neku od 180 i više bolesti zoonoza koje postoje“, kaže za CINS Milutin Risti?, profesor i autor brojnih radova u ovoj oblasti, sada u penziji. On dodaje da problem nepropisnog odlaganja mesa u Srbiji postoji jako dugo.

Brza razgradnja ovog materijala ispušta otrovne gasove lošeg mirisa u vazduh, zaga?uje zemljište, hranu i vodu. Na ovaj na?in i posredstvom muva i drugih insekata, glodara, pasa, divljih zveri i ptica, koji omogu?avaju brzo širenje potencijalne infekcije, do zaraze može do?i kod životinja i ljudi.

Neki virusi i bakterije razvijaju otpornost te mogu u mesu preživeti od tri dana do tri decenije, navodi se u monografiji koju je Milutin Risti? sa kolegama objavio ispred Nau?nog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Doma?instva koja imaju goveda – krave, telad, bikove – ili druga registrovana grla, moraju svako grlo da pravdaju nadležnim institucijama, tako da je teže ne postupati u skladu sa zakonom. Uginu?a ovih životinja treba da se prijave Upravi za veterinu.

Suprotno tome, ne vodi se evidencija o odlaganju ostalih neregistrovanih životinja, poput svinja, ovaca ili koza, pa ne postoje ni precizni podaci gde su one završile.

Novinarke CINS-a razgovarale su sa pet farmera iz okoline Subotice, a trojica nisu želela da im u tekstu bude otkriven identitet pošto sami kopaju rupe u koje zatrpavaju uginule životinje posute kre?om.

Ne zanemaruju?i finansijsku uštedu, kao glavne razloge zakopavanja umrlih životinja navode sporo odnošenje leševa ili neizlazak na teren ovlaš?enih kafilerija, što je naro?ito problem leti kada se uginu?a dešavaju svakodnevno.

Farmeri koji su koristili usluge kafilerija navode da su zadovoljni, iako im to nije jeftino.

otpad-zivotinjskog-porekla grafika andrija ceranic

Grafika: Andrija ?erani?

Državni kapaciteti delimi?no u funkciji

Problem neškodljivog odlaganja životinjskog otpada mogao je u ve?oj meri da bude rešen radom belgijske fabrike za odlaganje zaraženog i drugog opasnog materijala – Energo-zelene u In?iji. Ovu modernu kafileriju, otvorenu po?etkom 2013. godine, srpske vlasti su srda?no do?ekale.

Krajem 2014. godine, vlasnici su odlu?ili da zatvore fabriku i zatraže odštetu od Srbije. Ishod arbitraže pred Me?unarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Parizu uskoro ?e da bude poznat.

Tom Hanson, direktor Energo-zelene, kaže da fabrika zadovoljava sve standarde i da su imali dogovor sa državom da svojim poslovanjem zameni postoje?e kafilerije. Me?utim, navodi da je njegova firma trpela nelojalnu konkurenciju, kao i nepoštovanje propisa od strane države.

Zatvaranje Energo-zelene je alarmiralo skupštinski Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a potom i uticalo na izmenu propisa u ovoj oblasti. Nakon više apela iz Narodne skupštine da se reši problem otpada, Snežana Bogosavljevi?-Boškovi?, tada ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, je u februaru 2015. godine donela izmene pravilnika koji reguliše postupanje sa otpadom životinjskog porekla.

Od tada je dozvoljeno zakopavanje svog animalnog otpada u jame grobnice i na registrovana sto?na groblja, dok je pre izmene pravilnika na tim mestima bilo mogu?e odlagati samo ku?ne ljubimce i pojedine kategorije mesa, izme?u ostalog zaraženo meso.

„Ukoliko lokalne samouprave nemaju obezbe?enu ovakvu lokaciju, postoji mogu?nost uz kontrolu republi?ke veterinarske inspekcije i samih poljoprivrednika da se na licu mesta obavlja zakopavanje“, rekao je u intervjuu za CINS Grgur Stipi? iz Odseka za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave Subotica. On objašnjava da sistemsko rešenje za teritoriju cele Srbije nije postojalo ni tada, a nema ga ni danas, pa se koriste jame grobnice.

Prema fotografijama koje su po?etkom 2017. dospele u medije, desetak životinja u stanju raspadanja, umesto da budu zakopane, našle su se razbacane oko jame grobnice. Životinje su kasnije uklonjene.

Milutin Risti? kaže da je rešenje za Srbiju apsolutna prerada sirovine u kafilerijama: „Jama grobnica je dosta skupa da se izradi. (…) Dugo traje proces destrukcije sirovine u jami grobnici i može brzo da se napuni“.

Jožef Hegediš, veterinar iz Bajmoka, kaže da se u jamama stvaraju amonijak, nitrati i druga azotna jedinjenja koja su vodotopiva i mogu lagano kroz slojeve zemlje sa vodom da dospeju u vodonosne slojeve, zbog ?ega može biti pove?ana njihova koli?ina u vodi za pi?e iz bunara.

U odgovoru na zahtev za pristup informacijama od javnog zna?aja, iz Uprave za veterinu Ministarstva navode da nije propisana obaveza vo?enja evidencije o kapacitetima kafilerija, sto?nog groblja i jama grobnica. Nemaju ni precizne podatke o broju slu?ajeva nezakonitog zbrinjavanja otpada.

Sto?no groblje u Negotinu zatvoreno je prošle godine nakon što je republi?ki veterinarski inspektor utvrdio da ne ispunjava sve propisane uslove, izme?u ostalog da bude ogra?eno žicom. Marjan Stojanovi?, rukovodilac radne jedinice deponija i groblje, kaže da se, kad imaju mrtvu životinju, obra?aju republi?koj inspektorki od koje traže odobrenje da životinju ipak odlože na groblju.

Iako je siguran da im je groblje potrebno, Stojanovi? kaže da ne dobijaju puno poziva: „Znate da je kod nas divljaštvo, da ljudi bacaju to gde im padne na pamet. Dešavalo se da smo videli po selima da su ba?ene i krma?e negde koje su se ve? i raspale i životinje su to rastrgle“.

UPOZORENJE: GALERIJA sadrži fotografije uznemiruju?eg sadržaja

Kafilerije – od najboljeg rešenja do kršenja zakona

Preradom životinjskog otpada u kafilerijama se od najopasnijih životinjskih ostataka stvaraju novi proizvodi, koji se mogu dalje upotrebljavati ili prodavati. Ovakav na?in sakupljanja i prerade propisala je i Evropska unija.

Pravilnim postupanjem sa životinjskim ostacima se mogu dobiti hrana za životinje, mesno-koštano brašno kao energent ili visokokalori?na goriva poput obnovljivih izvora energije biodizela i biogasa. Spaljivanjem otpada na visokim temperaturama mogu?a je i proizvodnja tople vode ili vodene pare.

Dve od ?etiri kafilerije navode da njihovi kapaciteti nisu do kraja iskoriš?eni, a sve ?etiri se suo?avaju sa problemima u radu.

Protiv Veterinarske ustanove Proteinka iz Sombora i njenih bivših rukovodilaca u toku je nekoliko su?enja. Jedan spor se vodi zbog navodne emisije nedozvoljenih koli?ina zaga?uju?ih materija u vazduh, poput azot-dioksida, 2015. godine. Dva sudska procesa su u toku zbog optužbi da iz Proteinke nisu postupili po rešenjima inspektora iz 2014. i 2015. godine kojim su, izme?u ostalog, bili obavezni da vode evidenciju o sopstvenom otpadu tokom prerade. Poseban spor vodi se zbog navodno nezakonitog odlaganja takvog otpada nedaleko od fabrike tokom 2016. godine.

Proteinka je, sa tadašnjim rukovodiocem, ve? osu?ivana – nov?anim kaznama za nezakonito odlaganje 1.518 tona opasnog otpada nastalog tokom rada fabrike u periodu od prve polovine 2007. do februara 2009. godine.

Sadašnji direktor Proteinke ?or?e Zori? nije pristao da razgovara sa novinarkama CINS-a, a prilikom posete lokaciji obezbe?enje im nije dozvolilo pristup ni fotografisanje.

Uprkos otvorenoj kafileriji, na podru?ju Sombora tako?e godinama postoji problem sa bacanjem uginulih životinja. Tako je zaposleni u Šumskom gazdinstvu Sombor u martu 2017. me?u otpadom na rubu šume našao nekoliko leševa uginulih svinja, pra?enih „nesnosnim smradom“ koji je širio jak vetar, što se ve? dešavalo u prošlosti. Komunalni inspektor je tek u julu naložio Odeljenju za poljoprivredu Grada Sombora da ukloni deponiju.

?or?e Stevanovi?, direktor Napretka iz ?uprije, kaže da ova kafilerija ima velike poreske i dugove prema poveriocima, kao i neizmirene obaveze prema zaposlenima koji su proglašeni viškom, što im otežava poslovanje. Ra?un im je blokiran više od tri godine zbog duga od 20,3 miliona dinara.

Privredni sud u Kragujevcu osudio je 2013. godine Veterinarsku ustanovu Napredak i njenog bivšeg direktora na nov?ane kazne, jer nisu otklonili nedostatke po nalogu republi?kog veterinarskog inspektora.

Iz zrenjaninske kafilerije Prekon kažu da osim „emisije neprijatnih mirisa“ nemaju ozbiljnijih problema. Protiv ove kompanije i njenog nekadašnjeg direktora u toku je postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu zbog sumnje da prvih šest meseci 2016. godine nisu merili emisije zaga?uju?ih materija.

Kafilerija AIK (Žibel) iz Ba?ke Topole se suo?ava sa višegodišnjim protestima meštana pod optužbom da, zajedno sa drugim firmama iz industrijske zone Ba?ke Topole, u?estvuje u zaga?enju reke Krivaje, kao i da nesnosan smrad dolazi iz fabrike.

Punktovi za prikupljanje životinjskog otpada

Dok se u Bajmoku animalni ostaci prikupljaju u obi?nom kontejneru, pravo rešenje su punktovi za skladištenje koji održavaju niske temperature do momenta odnošenja otpada, kaže Dejan Maksimovi? iz Ekološkog centra „Stanište“, koji je u?estvovao u izgradnji takvih objekata. Dodaje da ih sada u Srbiji ima tri od potrebnih 25.

„Najefikasniji na?in je da se napravi me?uobjekat gde ?e otpad da se sakuplja nekoliko dana, dok se ne nakupi ekonomski isplativa koli?ina, onda dolazi kamion kafilerije i odvozi na preradu. To je na?in kako se problem rešava i u Evropskoj uniji i na?in koji je predvi?en evropskom i našom regulativom, ali to u praksi kod nas ne funkcioniše.”

Problem i u Sremskoj Mitrovici

Selo La?arak, nadomak Sremske Mitrovice, broji oko 11.000 stanovnika, od kojih se mnogi bave sto?arstvom. Meštani se ve? neko vreme žale na nekontrolisano bacanje uginulih svinja u kanale za odvod suvišne vode, zbog ?ega je njihov problem u martu 2016. godine spomenut i na sednici Narodne Skupštine Srbije, bez konkretnih rezultata.

Novinarke CINS-a su po?etkom septembra 2017. na putu od La?arka ka susednim Martincima, na divljoj deponiji, pronašle ba?ene leševe svinja, kosti i iznutrice. Životinjski ostaci nalazili su se i oko kanala za odvod.

Gordana Brljak, ?lan Saveta mesne zajednice La?arak, kaže da je u selu najve?i problem sa animalnim otpadom i da ne znaju kako da ga reše. Svake godine u nekoliko navrata ?iste kanale i deponiju, što zahteva zna?ajna nov?ana izdvajanja.

Do zatvaranja Energo-zelene meštani su punili kontejnere koje je donosila ta kafilerija. Brljak kaže da danas nije mogu?e sklopiti ugovor sa drugim kafilerijama, jer su udaljenije pa su njihove usluge skuplje.

(Milica Šari? i Natalija Jakovljevi?, CINS / u istraživanju u?estvovala Bojana Bosanac / Foto: Natalija Jakovljevi?)

Projekat u okviru koga je nastao tekst se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa “Civilno društvo za unapre?enje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske.

Podelite ovu stranicu!