TOMISLAV ŽIGMANOV: Ignorisanje Statuta radikalizovaće zahteve za autonomijom

25 Oct 2009

Filozof i publicista Tomislav Žigmanov ocenio je da držanje “na ledu” vojvođanskog Statuta već du…

Tomislav ŽigmanovFilozof i publicista Tomislav Žigmanov ocenio je da držanje “na ledu” vojvođanskog Statuta već duže od godinu dana očigledno odgovara određenim političkim krugovima u Beogradu. On je u intervjuu za portal www.autonomija.info kazao da to pokazuje i da u Srbiji ne postoji spremnost da se napokon započne proces decentralizacije, kao i da rešavanje statusa Vojvodine nije među prioritetima centralne vlasti.
– A najčudnije je u svemu da vlast na centralnom nivou i na nivou pokrajine ima isti partijski okvir. Međutim, iz Beograda se poručuje da Vojvodina nije među prioritetima. Prioriteti su bili očuvanje statusa Kosova, privatizacija NIS-a, a Statut je stavljen pod tepih. To samo ukazuje da politička klasa u Srbiji nema strateški okvir kad je u pitanju decentralizacija i kad je u pitanju status Vojvodine – rekao je Žigmanov.

Šta se može očekivati od najavljenog procesa regionalizacije posle takvog tretmana Statuta koji ipak ne definiše ni pitanja imovine ni finansija…?
– Mi sad imamo kruto gospodarenje i držanje vlasti u rukama nekoliko ljudi ili nekoliko poltičkih partija u Srbiji, a decentralizacija bi značila uvođenje drugih aktera u raspodelu moći. A to za elitu koja nije navikla na demokratski način upravljanja i rešavanja problema građana – predstavlja smetnju. I u tome se može naći razlog zašto se ovom procesu ne pristupa. S druge strane, kad nekom ustupite neke nadležnosti, on više nije “podanik” nego saradnik na istom poslu, odnosno to znači da izlazite iz političke nezrelosti i dobijate mogućnost da sami nečim upravljate. S tim je, naravno, povezano i pitanje distribucije ekonomskih i finansijskih dobara. Jer, ne treba zaboraviti da Vojvodina čini nešto manje od trećine stanovništva Srbije, a da u republičkom budžetu participira sa natpolovičnom većinom. Zato očigledno postoji i neka vrsta ekonomskog interesa centralne vlasti da kočenjem procesa potvrde Statuta želi sačuvati uticaj na sve finansijske tokove u Srbiji.

Može li se javnost u Vojvodini zadovoljiti “obrazloženjem” da je problem statuta posledica i unutarpartijskih odnosa u Demokratskoj stranci?
– Naravno da takva obrazloženja ne mogu zadovoljiti građane Vojvodine. Evidentno je da unutar Demokratske stranke Statut stvara određenu vrstu nesuglasica, ali do sada je taj partijski mehanizam relativno stabilan i ne dopušta veće raskole. Ali, građani Vojvodine, uveren sam, mogu da procene ko tu kosi, a ko vodu nosi, odnosno ko se tu za šta pita. Bojim se samo da ignorisanje ovog problema može dovesti do jačanja nezadovoljstva kod građana, što bi za posledicu moglo imati radikalnije zahteve za većim stepenom autonomije od onog koji se definiše predloženim Statutom.

Da li bi Statut mogao izazvati politički potres u Vojvodini, odnosno cepanje Demokratske stranke?
– Mislim da to nije realno jer je velika moć skoncentrisana u rukama političkih partija, a naročito u njihovim najužim rukovdstvima. Značajan broj političkih aktera samo su sinekuralni nameštenici i njihova lojalnost rukovodstvu partije motivisana je i egzistencijalnim strahom od gubitka posla i privilegija. A oni koji donose odluke računaju upravo na tu lojalnost. Zato ne verujem da bi Statut mogao izazvati velike potrese unutar DS-a, jer je to ipak i jedna velika “sindikalna organizacija” koja se bori za očuvanje svog statusa i svojih i egzistencijalnih i ekonomskih i finansijkih interesa. Ali se pokrajinsko rukovodstvo te stranke može dovoditi u nezgodnu pozicju jer će ih javnost sve češće pitati da se izjasne o tom problemu.

Kako tumačite poruku predsednika Izvršnog veća i potpredsednika DS-a Bojana Pajtića da se neće lako predati, kome je upućena?
– Sigurno da je to snažna poruka i vlastima u Beogradu, ali i neka vrsta opravdanja pred građanima Vojvodine gde ta stranka ima veliki ugled i poverenje. Uostalom, mediji su najavljivali da se sprema njegova politička smena, ali pokazuje se da su to bili samo probni baloni. A Bojan Pajtić očigledno ima i načina i snage i veština da se odupire takvim eventualnim scenarijima i da uz resurse koje ima u pokrajinskoj administraciji može još jedno vreme insistirati na konceptu Statuta koji je Skupština Vojvodine prošle godine prosledila republičkom parlamentu na potvrđivanje.

Da li je moguća internacionalizacija pitanja Statuta?
– Statut je već internacionalizovan a tu je samo pitanje koji nivo pažnje se tom pitanju pridaje u međunarodnim krugovima. Pa i sam Ustrav Srbije je internacionalizovan s obzirom da je Venecijanska komisija ustanovila deficit njegovih demokratskih kapaciteta iz ugla očekivanja i standarda EU. Ali, to pitanje nije na dnevnom redu. A sigurno da ni vojvođansko pitanje neće biti među prioritetima na agendi EU, jer oni više brinu o relacijama u neposrednom okruženju Srbije i držanju Srbije spram zemalja u regionu. A s druge strane, ni politička klasa koja vlada u Vojvodini nije spremna da sad koristi taj “resurs” za afirmaciju svoje ideje.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!