Tomislav Nikolić ili zločinac na mestu zločina

24 Mar 2014

Ko je sledeća žrtva?

Tomislav Nikolić, godina 62, voljom građana Srbije predsednik te balkanske države od kraja maja 2012. godine. Pre toga predsednik Srpske “napredne” stranke, osnovane prostom deobom ćelija ultranacionalističke Srpske radikalne stranke. Među radikalima je bio desna ruka i zamenik Vojislava Šešelja, ortodoksnog komuniste a potom još ortodoksnijeg četnika. Sam Tomislav Nikolić, kao i Šešelj, takođe je četnički vojvoda. Tom se titulom “okitio” 1993. godine, na Romaniji, nedaleko od opkoljenog i sistematski ubijanog Sarajeva. Iako je predsednik Republike, nikada se nije odrekao sopstvenog “vojvodstva”, iako se četnici zalažu za monarhiju a protiv republike. Više puta je rekao da je ponosan na tu “titulu” i da mu je “niko ne može oteti”.

Sa pozicije predsednika Republike, Tomislav se Nikolić izvoleo oglasiti o 15. godišnjici početka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, koja sa “velikom” Jugoslavijom nikakve veze imala nije, sem što se svojski trudila da je rasparča i etničko očisti gde god je imala prilike. I što je sam naziv “Jugoslavija” zagadila za dugi period. Poručio je ponositi četnik-predsednik da niko ne treba da očekuje da će on zaboraviti “NATO agresiju”. Zloupotrebio je, na najužasniji mogući način, nevine žrtve NATO bombardovanja u Varvarinu. “Kada bismo, uz imena hiljada nevinih žrtava, saznali ime makar jednog kažnjenog dželata, naredbodavca ili izvršitelja, bilo bi nam lakše, a možda bismo većini i oprostili”, kazao je Nikolić, kao da govori o samome sebi i o sopstvenoj ulozi u devedesetim godinama prošloga veka. Bio je (prvi?) potpredsednik Vlade SRJ dok su na Kosovu vršeni užasni zločini nad kosovskim Albancima i sprovođena njihova nasilna deportacija u susedne zemlje.

“Naša je obaveza da nikada ne bude zaboravljena nepravda koja je okončala živote svih nevinih koji su stradali u Srbiji, i koju je nemoguće ispraviti za čitavu večnost. Tražimo istinu po svaku cenu. Zbog mira u duši koji je moguć i pomirenja koje je i nama potrebno”, poručio je Nikolić. Sa ovom izjavom Tomislava Nikolića svako bi se načelno mogao složiti, ali bi bila naophodna napomena da se nikada ne bi desilo, da nepravda nije zaboravljena, da on danas sedi na Andrićevom vencu. Nikada ne bi postao “naprednjak”, jer bi se nalazio tamo gde mu je mesto – u ustanovi zatvorenog tipa! I neće biti mira u dušama žrtava i njihovih porodica dok takvi kao što je on vode Srbiju.

Kaže vest dalje: Nikolić je u Varvarinu još podsetio da su srpski narod uvek napadali “najveći i najjači, najopasnijim i najubojitijim oružjem”, ali da “nema rata koji nismo završili kao pravednici, zajedno sa ostalim pobednicima nad zlom i nažalost prebrojavajući žrtve od kojih se ni veći narodi nikada ne bi oporavili”. O kakvim pravednicima govori Tomislav? Da li su pravednici oni koji su, kao pokorne sluge Miloševića, poznatog kao Balkanski kasapin – držali koncentracione logore, palili, ubijali koga su stigli, na najstrašniji način unesrećili desetine hiljada ljudi, stotine verskih objekata digli u vazduh? Da li su i oni pravednici? Da li su pravednici oni koji su učinili da ime zemlje Srbije svuda u svetu asocira na zlo, na genocid, na mržnju, da se zlo proisteklo iz srpskog nacionalizma izučava na svim svetskim univerzitetima? Da li se smetnulo s uma da je Srbija bombardovana zbog toga što su Tomislav Nikolić i slični njemu podržavali, a mnogi od njih i učestvovali u zločinima i organizaciji zločina na Kosovu, sa namerom da se ceo jedan narod istera iz svojih domova? Od svega toga se Srbija nije oporavila, nije se suočila sa tim, jer da jeste, ne bi se moglo desiti da Tomislav Nikolić bude ni manje ni više nego – državnik!? On koji je ne samo jeftini falsifikator sopstvene fakultetske i master diplome, već i falsifikator istorije, trgovac ljudskim životima, dobrovoljni davalac tuđe krvi!

“Nikolić je naveo da su tvrdnje o bombardovanju Markala u Sarajevu od strane Srba, zločinima u mestu Račak na Kosovu i proterivanju miliona ljudi nesrpske nacionalnosti, bile ‘laži koje su raskrinkane u prethodnom periodu’.”

Markale i Račak – samo su kapi u moru strašnih zločina počinjenih u ime Srba i Srbije. Ovde su poznatiji od drugih jer su od trenutka kada su se desili od strane miloševićevske ratne propagande proglašeni za – “laž”. I Srebrenica je tada bila “laž”. A stotine drugih toponima se jednostavno nisu spominjali. Nigde u svetu osim u Srbiji Markale (da li neko u Srbiji uopšte zna da su recimo postojala dva masakra na Markalama i da je na Haškom tribunalu dokazano da su za njih odgovorni pripadnici Vojske Republike Srpske?) i Račak ne smatraju se “lažima” i nigde osim u Srbiji nisu “raskrinkane”. Onaj koji negira svoje zločine, spreman je da počini nove! Pitanje je samo ko će biti sledeća žrtva!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!