Tokom 2017. zabeleženo 27 zločina prema LGBT zajednici

26 Jun 2018

Tretman policije ili tužilaštva je u polovini prijavljenih slučajeva ocenjen kao negativan, a čak u 11 odsto slučajeva ocenjen je kao "poražavajući, ponižavajući i uvredljiv".

Prema podacima istraživanja organizacije “Da se zna”, u Srbiji je u periodu od januara do novembra 2017. godine zabeleženo 27 diskriminatornih incidenata i zločina motivisanih homofobijom i transfobijom, a jedan od najvećih problema u ovim slučajevima je bila i sekundarna viktimizacija žrtava od strane policije i nadležnih.

Kako je rečeno na predstavljanju izveštaja “Podaci, a ne zvona i praprorci” u Novom Sadu, tokom ovog perioda dokumentovano je 20 zločina motivisanih homofobijom ili transfobijom, dva slučaja diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta i pet slučajeva govora mržnje prema pripadnicima LGBT zajednice.

Od ukupnog broja incidenata, 63 odsto je uključivalo uvrede i verbalno nasilje, 11 odsto proganjanje, 41 odsto pretnje nasiljem, 30 odsto je uključivalo fizičko nasilje, od čega i jedan slučaj ekstremnog fizičkog nasilja prema trans ženi u centru Beograda, dok je u sedam odsto slučajeva zabeleženo uništavanje ili obeležavanje imovine.

Među slučajevima diskrimanicje našli su se i odbijanje pristupa zdravstvenoj zaštiti i komercijalnoj usluzi (vožnja taksijem), a zabeležena je i diskriminacija trans osobe na graničnom prelazu kod Prijepolja.

Na pitanje iz upitnika da li je osoba prijavila zločin iz mržnje policiji ili tužilaštvu, 67 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok 29 odsto slučaj nije prijavilo, najčešće iz straha od reakcije i sekundarne viktimizacije.

Tretman policije ili tužilaštva je u polovini prijavljenih slučajeva ocenjen kao negativan, a čak u 11 odsto slučajeva ocenjen je kao “poražavajući, ponižavajući i uvredljiv”.

Autor izveštaja Miloš Kovačević iz organizacije “Da se zna”, rekao je da se napadnutim pripadnicima LGBT populacije veoma često dešava sekundarna viktimizacija od strane policije ili nadležnih, a da tome svedoči i podatak da nijedan od evidentiranih slučajeva policija ili tužilaštvo nisu tretirala kao zločin iz mržnje.

“Bitna je namera počinioca, a ne seksualno opredeljenje žrtve. Policajci često traže izjašnjavanje, a zapravo treba da rade na tome da utvrde motiv napada. Često imaju homofobične komentare iako bi trebalo da prolaze obuku o ovoj oblasti”, rekao je Kovačević.

Direktorka “Da se zna” Dragoslava Barzut, rekla je da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za prava LGBT, koji može da se poredi i sa evropskim zemljama, ali da problemi nastaju kod primene zakona i u praksi.

“Zločini prema LGBT su često mnogo nasilniji. Iako postoji član 54a Krivičnog zakonika, koji je otežavajuća okolnost zbog odrednice o zločinu iz mržnje, do sada niti u jednom slučaju i niti jedan sudija nije primenio taj član, što govori da u Srbiji praksa odstupa od zakona”, rekla je Barzut.

Dodala je da nezavisne institucije takodje ne postupaju u ovim slučajevima i ne funkcionišu kako bi trebalo, a da je jedini pomak “u smislu političke volje”, napravljen kod mirnog održavanja parade ponosa.

Podaci su prikupljani metodologijom koja je uskladjena sa “ILGA Europe” standardizacijom za klasifikaciju podataka.

Celokupan izveštaj moguće je pronaći na sajtu organizacije dasezna.lgbt.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!