Tobinov porez za spas EU?

10 Jan 2012

Porez na finansijske transakcije, porez kojeg vole alterglobalisti, mogao bi biti uveden u zemlje EU. Samo 0,005 posto dobrovoljnog poreza na finansijske transakcije donele bi 30 milijardi evra godišnjeg prihoda

Poslednji sastanak vode?eg evropskog tandema Merkel-Sarkozi nije doneo mnogo toga novoga, osim što su potvr?eni raniji dogovori: ja?anje finansijske i monetarne kontrole u EU, kao i scenario za spasavanje Gr?ke i otpis duga ovoj zemlji. Tako?e, izražena je nada da ?e stabilizatorski fond za spas evra biti što pre u funkciji, a da ?e ga po prestanku krize naslediti drugi mehanizmi finansijske stabilnosti.

Ipak, može se govoriti o jednoj relativnoj novosti – a to je ideja o uvo?enju tzv. Tobinovog poreza na finansijske transakcije, što posebno podržava Sarkozi, dok je Nema?ka pomalo uzdržana, odnosno o?ekuje da se druge zemlje EU odrede prema njemu. U slu?aju da ne “pro?e” na nivou EU, po svemu sude?i Francuska bi ga mogla uvesti i samostalno.

O ?emu se radi?

Ovaj porez je veoma popularan me?u alterglobalistima, a izmislio da je ameri?ki nobelovac ekonomiste Džejms Tobin, koji je svojevremeno predložio uvo?enje malog nameta za trgovanje valutama radi kažnjavanja kratkoro?nih spekulativnih transakcija. Ova ideja po?etkom sedamdesetih nije uspela, ali danas je veoma popularna me?u ekonomistima. Pre nekoliko godina je Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, izašao sa podatkom da bi dobrovoljni doprinos od samo 0,005 posto na finansijske transakcije omogu?io prikupljanje 30 milijardi evra godišnje, koje bi mogle biti uložene u stabilizaciju evra.

Naravno, alterglobalisti, koje ovakvo oporezivanje vide pre svega kao mogu?nost kakve-takve pravicne raspodele bogatstva, upozoravaju da ovaj porez mora biti dobro razra?en i da se moraju dobiti odgovori na pitanje ko bi primao i raspore?ivao prihode od uvo?enja tog poreza.

Ipak, i ukoliko bi bio uveden, ovaj porez se nebi odnosio na sve finansijske transakcije, bar bi tako bilo u prvom periodu, kada bide odnosio samo na trgovanje akcijama. Porez bi iznosio 0,1 posto i ukupno bi, prema procenama, obezbedio izme?u 30 i 60 milijardi evra. No, sve je to na dugom štapu, e eventualna realizacija ove ideje vezuje se za, najranije, slede?u godinu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!