Tobinov porez za spas EU?

10 Jan 2012

Porez na finansijske transakcije, porez kojeg vole alterglobalisti, mogao bi biti uveden u zemlje EU. Samo 0,005 posto dobrovoljnog poreza na finansijske transakcije donele bi 30 milijardi evra godišnjeg prihoda

Poslednji sastanak vodećeg evropskog tandema Merkel-Sarkozi nije doneo mnogo toga novoga, osim što su potvrđeni raniji dogovori: jačanje finansijske i monetarne kontrole u EU, kao i scenario za spasavanje Grčke i otpis duga ovoj zemlji. Takođe, izražena je nada da će stabilizatorski fond za spas evra biti što pre u funkciji, a da će ga po prestanku krize naslediti drugi mehanizmi finansijske stabilnosti.

Ipak, može se govoriti o jednoj relativnoj novosti – a to je ideja o uvođenju tzv. Tobinovog poreza na finansijske transakcije, što posebno podržava Sarkozi, dok je Nemačka pomalo uzdržana, odnosno očekuje da se druge zemlje EU odrede prema njemu. U slučaju da ne “prođe” na nivou EU, po svemu sudeći Francuska bi ga mogla uvesti i samostalno.

O čemu se radi?

Ovaj porez je veoma popularan među alterglobalistima, a izmislio da je američki nobelovac ekonomiste Džejms Tobin, koji je svojevremeno predložio uvođenje malog nameta za trgovanje valutama radi kažnjavanja kratkoročnih spekulativnih transakcija. Ova ideja početkom sedamdesetih nije uspela, ali danas je veoma popularna među ekonomistima. Pre nekoliko godina je Bernar Kušner, francuski ministar spoljnih poslova, izašao sa podatkom da bi dobrovoljni doprinos od samo 0,005 posto na finansijske transakcije omogućio prikupljanje 30 milijardi evra godišnje, koje bi mogle biti uložene u stabilizaciju evra.

Naravno, alterglobalisti, koje ovakvo oporezivanje vide pre svega kao mogućnost kakve-takve pravicne raspodele bogatstva, upozoravaju da ovaj porez mora biti dobro razrađen i da se moraju dobiti odgovori na pitanje ko bi primao i raspoređivao prihode od uvođenja tog poreza.

Ipak, i ukoliko bi bio uveden, ovaj porez se nebi odnosio na sve finansijske transakcije, bar bi tako bilo u prvom periodu, kada bide odnosio samo na trgovanje akcijama. Porez bi iznosio 0,1 posto i ukupno bi, prema procenama, obezbedio između 30 i 60 milijardi evra. No, sve je to na dugom štapu, e eventualna realizacija ove ideje vezuje se za, najranije, sledeću godinu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!