Tiranija jednog mediokriteta

18 Jul 2014

Podsetnik: Kako je to izgledalo 1991. godine

Serijom tekstova portal „Autonomija“ podseća vas na ratne i krvave, namerno zaboravljene devedesete godine. Ponovo objavljujemo priloge iz štampanih medija iz Srbije i zemalja bivše SFRJ. Tekst „Tiranija jednog mediokriteta“ objavljen je u listu „Novosadski glas” 19. aprila 1991. godine. Autor teksta je Vladimir Pavlov.

Otpuštanjem svih iole iskusnijih novinara sa 3P TV Novi Sad, Milorad Crnjanin, neobrazovani despot trećeg programa, pokušao da eliminiše nezgodne svedoke svojih brljotina

U petak 5. aprila 1991. glavni i odgovorni urednik “P3” TVNS Milorad Crnjanin sazvao je redakcijski sastanak na kojem je saopštio da jednostrano raskida saradnju sa osam saradnika ovog programa, rekavši da su od tog časa svi na prinudnom neplaćenom odmoru.

naslovnicaIz programa su uklonjeni svi oni koji su nedodirljivom uredniku ukazivali na profesionalne greške, na pad kvaliteta tog programa i, što je takođe bitno, na redakcijskim sastancima zahtevali obrazloženja za jednostranu i pristrasnu uređivačku politiku sa kojom se nikako nisu slagali.

Među otpuštenim novinarima su svi koji su na P3 od njegovog osnivanja i na kojima je do nedavno bio sav teret ovog programa. S druge strane, zadržani su saradnici bez novinarskog iskustva koje je na internoj audiciji primio Crnjanin.

mc0002Sa otpuštenim novinarima, Draganom Stanković (emisija “Paralelni svet”), Aleksandrom Jankovićem, Tanjom Popov, piscem ovog teksta Vladimirom Pavlovim (informativne emisije “ZUM”), i scenografom mr Snežanom Berić solidarisali su se Svetlana Kekić (niz emisija o ratu u zalivu i dr.) i urednik dečjeg programa Rastislav Durman. Dan kasnije, pridružuju se novinarka Ksenija Balaban i lektor Valerija Đurković.

Tako je redakcija ostala bez ijednog “starog” novinara, a Milorad Crnjanin najzad siguran da je eliminisao svaki vid profesionalne i građanske kontrole.

Otpušteni novinari otišli su na razgovor kod direktora TVNS Petra Ljubojeva i predočili mu stanje u redakciji.

Direktor je eskivirao konstruktivan dijalog rekavši da nema vremena da se bavi trećim programom i da su zahtevi otpuštenih (da se ustanovi finansijska i profesionalna komisija koja će o svemu dati konačnu reč, da svi ili nijedan novinar budu vraćeni u program, i da bude smenjen M. Crnjanin) STALJINISTIČKI!

Razočarani ponašanjem direktora, otpušteni novinari javili su da će tražiti prijem kod vd generalnog Direktora RTV NS Milana Lučića.

mc0003U međuvremenu, dogodila se i jedna (najzad!) prijatna stvar. Poučen devetomartovskim iskustvima, Crnjanin je u “svom” programu našao prostor i za probleme studenata, pa je za studenstsku emisiju odvojio pola sata nedeljno. Bez obzira na povod za ovakvo dobročinstvo, jedno je sigurno: ovom emisijom i verovatno još ponečim što će im udesiti šef svih Crnjanina, Radomir dr Božović, studenti su jeftino kupljeni, a pravo da uređuju emisiju dobili su oni koji su se ogradili od zahteva da budu smenjeni čelnici TVNS i da Božović podnese ostavku.

Svečana inauguracija

Kada je 4. oktobra prošle godine, na ne baš plišani način smenjen urednik programa tri TVNS Duško Bogdanović, tadašnjem sastavu redakcije predstavljeno je novo rukovodstvo.

mc0004Tom prilikom je, inagurišući Milorada Crnjanina za glavnog i odgovornog urednika P3, direktor TV Petar Ljubojev održao dirljiv introducing speach, koji je otprilike glasio ovako:

mc005“Vaš urednik Duško eto sada odlazi odavde, on je nama potreban za neke druge zadatke. Umesto njega, taj posao će od sada raditi Milorad Crnjanin i ja verujem da ćete i sa njim sarađivati kao i sa Bogdanovićem. Doduše, program će se znatno izmeniti tako što vi kao mladi ljudi, treba najviše da se usredsredite na zabavno-rekreativnu dimenziju programa. Politiku treba bar iz ovog segmenta potiskivati. Vi ste do sada sa obzirom na vaše godine bili prilično opterećeni političkim sadržajima i ja vam kažem da je ova nova ekipa došla sa namerom da ovo što je Bogdanović do sada radio, a radio je sjajno (pa ga zato valjda i smenjuju, prim.aut.) još poboljša. Pred nama je i jedan veliki zadatak. To je Šahovska olimpijada u Novom Sadu i tu ćete takođe imati priliku da se iskažete.

mc006Budući da su pred nama i prvi višestranački demokratski izbori u Srbiji, želim da vas obavestim da smo se i mi u televiziji dogovorili na koji način ćemo to pratiti. Između ostalog, nećemo u informativnim emisijama objavljivati saopštenja nikakvih stranaka i drugih organizacija. Sve sa ciljem da se održi zaista regularna predizborna utakmica.

I još nešto. Ja vam obećavam u ime novog rukovodstva televizije da ćemo mi umeti da cenimo i podstičemo vašu kreativnost i elan, i moram da napomenem da nam je vaša saradnja više nego potrebna. Svako ko bude imao bilo kakvih primedbi neka se u bilo koje doba obrati meni kao direktoru telvizije a ja ću biti srećan da sve probleme zajednički rešimo. Vi ste zaista ono najvrednije što imamo. U krajnjem slučaju, doći će vreme da ćemo mi neke od vas primiti u stalni radni odnos. Želim da ovu televiziju doživljavate kao svoju jer ćemo mi otići, a vi ste ti na kojima će sve ostati. Ne bih želeo da dužim, mislim da smo se lepo razumeli, a ja vas sada pozdravljam i prepuštam Miloradu Crnjaninu, koji takođe podržava ovo što sam govorio i koji će, nadam se, umeti sa vama da nađe zajednički jezik. Hvala i prijatno…”

mc007Tako je govorio magistar Ljubojev. Nije dobio aplauz, ali ni zvižduk. Redakcija je prilično monolitno podrazumevala da reč demagog označava čoveka stranog porekla, a ovaj čovek zvuči domaće.

Od tada, direktor Ljubojev više nikada nije došao na sastanak redakcije, koja je u to vreme postala jedina društvena svojina sa titulom – Miloradom Crnjaninom.

Crnjaninove inovacije

Već prvih dana redakcijskog suživota, svima je postalo jasno da tom čoveku ne može da bude prijatno što je došao na takav način i sa toliko školske spreme – da je Bogdanović uvideo da mu je najveća greška u životu što je završio fakultet.

Evo kako je Crnjanin oplemenio program:

mc0081. Od 4. oktobra do 5. aprila nije ni za sekundu promenjena programska šema. Dečji program je ostao dečji, sve emisije osim informativnih su ostale iste i po sadržaju i po nazivu, a informativne su promenile naziv i smanjile sadržaj.

2. Sve vesti su cenzurisane, a nije emitovana ni jedna, ako je bila u vezi sa opozicijom, samostalnim sindikatima ili društvima novinara, štrajkovima prosvetnih i drugih radnika, nemirima u zemlji bivšeg istočnog bloka, SIV-om i bilo čim što “ne bi imalo smisla objavljivati, jer dosta je ljudima ružnih stvari”.

3. Veče pred izborno ćutanje on je eto baš sat vremena ćaskao sa poslaničkim kandidatom predsednikom PIV-a Radomanom Božovićem, kojem je na kraju razgovora eto baš učtivo poželeo “želim vam veliku sreću na ovim izborima”, što, da je zaista novinar, ne bi sebi dopustio pre svega zbog gosta i sreće koja mu je kasnije zaista trebala.

4. Ekipe P3 nisu zabeležile ni jednu promociju poslaničkih kandidata SPO, na primer, a odlazile su da snimaju promocije poslanika SPS po mesnim zajednicama.

5. U to predizborno vreme čitana su saopštenja raznih odbora SPS kao i jedan otvoren poziv na rušenje savezne vlade (sreda 13. 11. 1990.)

6. Bilo je zabranjeno objaviti da je sa radom počeo JUTEL.

7. Voditelj informativne emisije ZUM je na redakcijskom sastanku prekorevan što dok drži vesti u rukama podsvesno trza tri prsta pa gledaoci mogu da pomisle da on to perfidno promoviše SPO; a “novinari simpatizeri” SRSJ su otišli na led.

8. Članovi redakcije koji su ujedno i članovi nezavisnog društva novinara postali su persona non grata.

9. Uz sve navedeno, važno je spomenuti da je Milorad Crnjanin insistirao na elegantnom odevanju. I svom i svojih saradnika.

mc09Onda je došao deveti mart. Pa onda trinaesti. Tu Crnjanin polako počinje da razumeva reči koje je Petar Ljubojev izgovorio pet meseci ranije. Ali ono što je celog života izbegavao moralo mu se dogoditi. Kad on nije želeo da ide na fakultet, došao je fakultet k njemu. Hiljade studenata sa zahtevima koje je valjalo objaviti na TV kako bi beogradski studenti dobili podršku i kako se novosadski studenti neoglašavanjem ne bi obrukali i pred kolegama i pred mislećim delom Srbije.

Na njihovu žalost, Crnjaninov program je, a tako je govorio i Ljubojev, zabavno rekreativni. Nije bilo smisla da se na kanalu na kom takođe rade studenti sad objavljuju studenski zahtevi. Brže-bolje neko se dosetio (Crnjanin kaže, tehničko vodstvo) da P3 totalno isključi iz TV mreže, jer ko zna šta studenti traže.

Milorad menja farbu

Bruka. Bruka za sve one koji predano rade u tom trećem programu, i koji znaju da svako prikrivanje istine vodi do većih nevolja nego blagovremeno priznata neistina. Bruka pred svima koji su došli pred P3 misleći da će se bar generacijski razumeti sa mladim novinarima.

Bruka pred celom Srbijom kojoj su uskraćivane informacije.

Posle ovih događaja, u kojima je najblaže rečeno neprofesionalno reagovao, Crnjanin počinje da se vidi.

Odjednom se u programu pojavljuju beogradski studenti, Zoran Đinđić, Mirko Jović iz SNO i tako redom, cela opozicija. Novinari koji su se svim silama zalagali da se uvek čuju i jedn a i druga strana, sada se kao važni svedoci eliminišu iz programa, a urednik Crnjanin najglasniji opozicionar u redakciji. To je opet pogrešno zato što novinar mora da bude nepristrasan.

U svemu ovome, ličnost koja najviše “oduševljava” je direktor Petar Ljubojev. Ako se setimo njegovih reči koje su navedene na početku ovog teksta, nemoguće je ne zapitati se da li taj čovek gleda svoju (ako je njegova) televiziju?

I takođe je, ako ga znate kao poštenog čoveka i uvaženog filmskog stvaraoca, nemoguće ne zapitati se da li je i njemu neko ispričao priču za malu decu kao što je on 4. oktobra ispričao redakciji P3.

I da li je Radoman Božović 2. aprila u skupštini Vojvodine kada je govorio da su u TV Novi Sad umesto kumrovačkih đaka i srednjoškolaca sada na rukovodećim mestima intelektualci sa ugledom, mislio je na Milorada Crnjanina koji mu je pred izbore poželeo veliku sreću.

Ako jest, predsednik za to bar što se mene tiče ima opravdanje bez obzira što je i Milorad Crnjanin srednjoškolac koji na svim stranim jezicima sigurno zna da kaže TAXI, sendvič i KOKA KOLA.

Vremena su takva. Trguje se svim i svačim, a najviše pričama za malu decu.

(Vladimir Pavlov, Novosadski glas, broj 11, 19. april 1991.)

Podelite ovu stranicu!