TIMOTHY GARTON ASH: Kako zaustaviti populiste

15 Nov 2016

Suočavamo se sa globalizacijom anti-globalizacije, sa širokim frontom populista, sa nacionalističkom internacionalom. „Danas SAD, sutra Francuska“, tvitovao je Jean-Marie Le Pen

Izazov pred nama je o?igledan: suo?avamo se sa globalizacijom anti-globalizacije, sa širokim frontom populista, sa nacionalisti?kom internacionalom. „Danas Sjedinjene Države, sutra Francuska“, tvitovao je Jean-Marie Le Pen. Predstoji nam duga i teška borba do pobede. Možda ?emo usput morati da prona?emo novog „lidera slobodnog sveta“. Ali na kraju ?emo pobediti.

Rusija Vladimira Putina nije daleko od fašizma. Turska Recepa Tayyipa Erdo?ana sve je bliže prelasku linije koja deli ne-liberalnu demokratiju od fašizma, a u Ma?arskoj Viktora Orbána ve? vlada ne-liberalna demokratija. U Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Britaniji, a sada i SAD, treba odbraniti liniju razgrani?enja izme?u liberalne i ne-liberalne demokratije.

U Britaniji to zna?i odbraniti nezavisnost sudstva, suverenost parlamenta i slobodu medija. U SAD ?emo prisustvovati najtežem ispitu jednog od najsnažnijih i najstarijih liberalno-demokratskih sistema i njegovih mehanizama uzajamne kontrole. Republikanci imaju ve?inu u Kongresu, a Donald Trump ?e izgleda dobiti priliku da izvrši politi?ki važna imenovanja više sudija Vrhovnog suda. Ipak, to još ne zna?i da ?e sve biti onako kako on želi.

U svim oblicima nacionalisti?kog populizma uo?ljiva je ideologija koja tvrdi da je direktno izražena volja „naroda“ najviši izvor autoriteta. Populisti?ki lideri kao što je Marine Le Pen predstavljaju se kao jedini glas naroda. Trumpov slogan „Ja sam vaš glas“ prepoznatljivo je populisti?ke prirode. Takva je i naslovna strana dnevnika Dejli mejl na kojoj su trojica sudija koji su doneli odluku da se o brexitu ipak mora pitati i britanski parlament proglašeni za „narodne neprijatelje“. Isto važi za turskog premijera, koji na tvrdnje iz EU da je brutalnom represijom medija prešao granicu prihvatljivog odgovara da „jedino narod može odre?ivati granice prihvatljivosti.“

Posle pažljivijeg ispitivanja pokazuje se da je „narod“ – možda bi re? Volk ovde bila primerenija – zapravo samo jedan njegov deo. Trump je odli?no ilustrovao kako taj populisti?ki trik funkcioniše usputnim komentarom na jednom od skupova tokom kampanje. „Najvažnije je ujedinjenje našeg naroda“, rekao je, „drugi nam ništa ne zna?e“. Kao što vidite, narod nikada nisu drugi: Kurdi, muslimani, Jevreji, izbeglice, imigranti, crni ljudi, elite, eksperti, homoseksualci, Romi, kosmpolite, metropolitanci, gej sudije koji vole Evropu. Nigel Farage iz Ukipa objavio je da je brexit bio pobeda obi?nih, pristojnih, stvarnih ljudi – ?ime je preostalih 48% glasa?a koji su tako?e izašli i glasali proglasio za ljude koji nisu ni obi?ni, ni pristojni, ni stvarni.

Šta nas istorija u?i o fenomenima koji se kre?u kao talasi i javljaju se u isto vreme na više mesta u lokalno specifi?nim nacionalnim i regionalnim oblicima, ali uvek imaju odre?ene zajedni?ke karakteristike? Nacionalisti?ki populizam danas, globalizovani liberalizam (ili neoliberalizam) 90-ih godina 20. veka, fašizam i komunizam 30-ih i 40-ih, imperijalizam u 19. veku. Odatle možemo izvu?i dve lekcije: prvo, ovakve pojave se sporo troše; drugo, za njihovo preokretanje (ako je talas takav da želimo da ga preokrenemo) potrebno je pokazati hrabrost, odlu?nost i doslednost, potrebno je razviti nov politi?ki jezik i nova rešenja za stvarne probleme.

Dobar primer je paralelni razvoj tržišne ekonomije i države blagostanja posle 1945. Za takav model, koji je okon?ao talase komunizma i fašizma, bili su potrebni intelektualni genij ljudi kao što je John Maynard Keynes, upravlja?ke veštine jednog Williama Beveridgea i politi?ki talenti Clementa Attleeija. Kažem „ljudi kao“, jer se u drugim verzijama iste pri?e, u drugim zapadnoevropskim zemljama, pominju neka druga imena. Koliko veliki je bio okean krvi, znoja i suza koji smo prešli da stignemo do te ta?ke.

Zato se moramo pripremiti za dugu borbu koja može potrajati i ?itavu jednu generaciju. Ovo još nije „post-liberalni svet“, ali bi to mogao postati. Sile koje stoje iza populisti?kog fronta su sve snažnije, tradicionalne partije su sve slabije, a ovakvi talasi se ne mogu zaustaviti preko no?i.

Za po?etak, moramo odbraniti pluralizam. Tako?e moramo razumeti ekonomske, društvene i kulturne uzroke okretanja populizmu. Ne samo liberali, ve? i levica i umereni konzevativci treba da prona?u novi jezik kojim ?e emocionalno i suštinski angažovati onaj deo populisti?kog izbornog tela koji nije nepovratno potonuo u ksenofobiju, rasizam i mizoginiju. (Za po?etak bismo mogli da ih ne opisujemo kao „nesre?nike dostojne prezira“.) Ali sama retorika o?igledno ne?e biti dovoljna. Kakve politike su nam potrebne? Da li radna mesta zaista ugrožavaju sporazumi o slobodnoj trgovini i imigracija ili je to pre svega tehnologija? Ako je ovo drugo, šta smo spremni da preduzmemo?

Izvan Britanije, prvi izazov je da spre?imo eroziju postoje?ih elemenata liberalnog svetskog poretka – sporazume o klimatskim promenama, na primer, i postoje?e sporazume o slobodnoj trgovini. S filozofske ta?ke gledišta, mogu?e je da ?e predsednik Kine Si ?inping pozdraviti osvit novog Trumpovog sveta snažnih, nacionalisti?ki nastrojenih suverenih država, ali obojica lidera verovatno shvataju da bi povratak na ekonomski nacionalizam iz 30-ih godina i carinske tarife za robu iz Kine od 45 odsto, kao što je Trump obe?avao u kampanji, bio katastrofalan za obe strane. Dobra vest je da je nacionalisti?ka internacionala unutrašnje protivre?na.

Nadajmo se i da ?e ozbiljni i iskusni Amerikanci nastaviti da dolaze na posao i oblikuju spoljnu i ekonomsku politiku nove administracije, koliko god im Trump bio neprihvatljiv. Došlo je vreme da zapušimo nos i usvojimo Weberovu „etiku odgovornosti“. Ali ?ak i tako, ovo ?e biti nestabilan i nepredvidiv predsedni?ki mandat. Utoliko je ve?i teret na drugim vode?im demokratijama: u Evropi, ali i u Kanadi, Australiji, Japanu i Indiji. Ako mi u Evropi smatramo da je suštinski važno da se balti?ke zemlje zaštite od mogu?e agresije Putinove Rusije, treba da to osiguramo kroz NATO i EU. Ne možemo se osloniti na dobre odnose izme?u Putina i Trumpa.

Ako mi Evropljani smatramo da je važno održati u životu nezavisnu ukrajinsku demokratiju, moramo se sami pobrinuti za nju. Pošto se Britanija povukla na marginu zahvaljuju?i sopstvenoj verziji nacionalisti?kog populizma, posebna odgovornost je na francuskim i nema?kim glasa?ima. Ako do kraje godine za predsednika u Francuskoj bude izabran Alain Juppé i ako Angela Merkel bude ponovo izabrana u Nema?koj, Evropa bi mogla da se odupre.

Najdostojanstveniji komentar na Trumpovu pobedu koji sam ?uo bio je onaj Angele Merkel. „Nema?ku i Ameriku“, rekla je, „povezuju vrednosti demokratije, slobode i poštovanja zakona i ljudskog dostojanstva, bez obzira na poreklo, boju kože, veroispovest, seksualnu orijentaciju ili politi?ke stavove. Donaldu Trumpu, slede?em predsedniku SAD, nudim blisku saradnju utemeljenu na takvim vrednostima“. Besprekorno. Fraza „lider slobodnog sveta“ obi?no je rezervisana za presednika SAD i ?esto se koristi sa dozom ironije. U iskušenju sam da objavim da je od danas novi lider slobodnog sveta Angela Merkel.

(The Guardian / preveo ?or?e Tomi?, Peš?anik)

Podelite ovu stranicu!