TIHOMIR NOVAK: Srbijanski blues

23 Aug 2017

Čime su se to, zapravo, bavili službenici ambasade Srbije u Makedoniji i otkud Srbiji obraz?

Ima nečeg veoma ponižavajućeg u odnosu ovdašnjih, u politici lociranih uhljeba, prema građanima. Srbija, kažu uhljebi, mnogo ulaže u dobre odnose sa susedima i nosilac je svih pozitivnih promena u regionu. Jel? Pa, činjenica da Srbija nije zapodenula rat u Makedoniji, na primer, ne znači da je povijest odabrala Srbiju da po regionu puni saksije sa cvećem, peva o ljubavi i širi demokratiju.

No, da vidimo šta kažu uhljebi, zašto je Srbija povukla diplomatsko i ostalo osoblje iz ambasade u Skoplju. Prvi odgovor glasi da je to zato što je Makedonija promenila politiku prema Srbiji. A u čemu se ogleda ta promena? Pa, u tome što je vlada Makedonije spremna da glasa ili, čak, da predloži učlanjenje Kosova u Unesko.

Da li i vama ovo objašnjenje deluje imbecilno? Meni deluje baš tako. E, kada bi u srbijanskoj spoljnoj politici postojao bar gram mozga, Srbija bi sama predložila prijem Kosova. Naravno, pod uslovom da joj je stalo do, kako se to već kaže, očuvanja tamošnjih spomenika kulture, dobrosusedskih odnosa, mirnog suživota Srba i Albanaca na Kosovu, itd.

Drugo objašnjenje nije imbecilno, ali je glupo. Osoblje je povučeno, kažu uhljebi, zato što je bilo predmet pojačanog interesovanja makedonske obaveštajne zajednice? Jel? A zašto je diplomatski personal postao predmet interesovanja makedonskih bezbednosnih struktura? Šta su radili? Čime su se to, zapravo, bavili službenici ambasade u južnoj Srbiji, kako nacionalisti nazivaju – izvinjavam se – svojataju Makedoniju?

Umesto da ponudi smislen odgovor, Ivica Dačić ponavlja floskule da Mi sve znamo. Koji to Mi? Da li su i građani obuhvaćeni tim Mi ili je tu reč samo o nama, kreatorima loše politike. Ako znate, zašto to znanje, onda, ne podelite i sa nama. Valjda građani zaslužuju da znaju kakva je politika vođena u Makedoniji, čime se kompromitovala, zašto su odnosi sa tom zemljom sve gori i zašto je naša amabasada imala, kako pišu mediji, tretman sličan tretmanu predstavništava država optuženih za terorizam?

Teško da će nam uhljebi ponuditi jasne i konkretne odgovore na ova pitanja. Moramo, kaže predsednik republike, da štitimo interese i obraz Srbije. Kakav sad obraz? Otkad je zadatak države da štiti obraz? Bilo čiji. Pa makar i o Srbiji bila reč. I otkud Srbiji obraz?

Maksimus klizi u jeftinu moralku, jer želi da izbegne racionalnu debatu o politici prema susednoj zemlji. Njegova vladavina Srbijom mora biti ispunjena samo uspesima. Zar poslednji podaci ne govore o tome da se u zemlji smanjuje rezervna armija rada, a raste broj zaposlenih. To što su zaposleni, još ne znači da su ljudi i zadovoljni, jer da jesu, ne bi se ubijali po fabrikama, trovali lekovima, ponižavali, pristajali na sve lošije uslove rada i dalju redukciju radničkih prava. Rad znači i pristojne uslove rada, i adekvatnu nagradu, i odgovarajući status u društvu… Da, status, ali status zasnovan na radu, a ne na lojalnosti vođi i poziciji unutar klijentelističkog sistema. Ne samo da nam podaci o rastu broja zaposlenih ne govore mnogo, nego mi se sve čini da bi, po Maximusovim nazorima, u Americi još uvek mogao da vlada robovlasnički sistem. U tom sistemu robovi su preko dana na plantažama brali pamuk, a uveče tiho pevali bluz. Nikakvog razloga da budu nezadovoljni, robovi nisu imali. A zašto bi i bili nezadovoljni. Pa, imali su posao, zar ne?!

(Autonomija, foto: publicdomainpictures.net)

Podelite ovu stranicu!