TIHOMIR NOVAK: Srbija u stalnom ratu protiv slobode

07 Jun 2017

Spremaje se nove inkvizicije – protiv latinice i malih verskih zajednica

Srbija nikako da pobegne od rata. Pošto su uniforme zamenili civilnim odelom, kulturni bojovnici spremni su da zapo?nu rat za duše i srpsko pismo.

Pre neki dan, Sabor SPC je doneo odluku da se osnuje Odeljenje za pra?enje razbija?ke delatnosti jereti?kih organizacija, sekti i nekanonskih grupacija. Namnožilo se tih jeretika, sekti i kojekavih grupacija toliko da to srpskoj crkvi po?inje da smeta i da joj kvari biznis. Zato je crkvena oligarhija rešila da nešto preduzme, kada ve? država ne iskazuje za to potreban entuzijazam.

Niko, naravno, ne spori pravo crkve da se bavi pitanjem malih verskih zajednica, ali bavljenje njima ne može biti prepušteno crkvi, jer ?emo u tom slu?aju ostati bez verskih sloboda. Tim pitanjem treba da se pozabavi država, ali samo ako je delovanje malih i alternativnih verskih organizacija skop?ano sa kriminalnim aktivnostima. Država nikako ne bi smela da drži stranu SPC i na tržištu vera ograni?ava aktivnosti njoj konkurentskih agencija. Zadatak države je da osigura uslove u kojima ?e svako mo?i da sledi onu koncepciju spasa koju je za sebe odabrao i ništa više od toga.

Ne treba sumnjati u to da ?e crkva u rat protiv sekti krenuti oslanjaju?i se na podršku javnog mnjenja. Problem je u tome što su u javnom mnjenju sekte apsolvirane kao ?ista negativnost, što su, dakle, izjedna?ene sa ne?im destruktivnim, bolesnim i lošim, sa ne?im što treba odbaciti i protiv ?ega se treba boriti. Tome umnogome doprinose i lastiš definicije, pa u sekte možete ugurati gotovo sve što vam padne na pamet. Time se, naravno, otvara prostor za razne manipulacije, pa se ne bi trebalo ni ?uditi ako najavljenu borbu budu pratili razbijeni prozori, grafiti, pretnje, optužbe, govor mržnje i sli?ni izlivi odanosti veri. I to ne bi bilo prvi put.

Da li je u slu?aju gore pomenutog Odeljenja za pra?enje… re? o derivatu inkvizicije, vrlo brzo ?emo saznati. Tek, antisektaška kampanja SPC ne?e zamagliti obrat ove crkve od boga ka naciji i traženje oslonca u državnoj vlasti, umesto u veri pojedinca. SPC spada me?u tranzicijske dobitnike i kao uticajna svetovna korporacija nastoji da zaštiti svoje poslovne interese, a to njene predstavnike udaljava od li?nog svedo?enja vere. A na primerima tog svedo?enja, a ne na vezama sa državnim aparatom, morao bi se zasnivati moralni kapital crkve. Pošto se taj kapital ubrzano troši, onda ne treba ni da nas ?udi što osiromašeni i perspektive lišeni pojedinci u sve ve?em broju spas ne traže u SPC, nego u druga?ijim i alternativnim zajednicama vere.

I tako, dok se Crkva sprema za borbu protiv sekti, država se okre?e ?irilici u nameri da je zaštiti od latinice. Problem sa latinicom nije u tome što je ona “lakše” pismo od ?irilice, nego u tome što je esencijalizacijom pretvorena u hrvatsko, jel, pismo, pa je tako pitanje pisma postalo i pitanje nacionalnog identiteta. Ne treba smetnuti sa uma da rasprave o pismu, kao uostalom i o jeziku, znaju da budu veoma politizovane i da se, u odsustvu racionalnosti, svode na histeri?no herderijanstvo, jeftinu nacionalisti?ku demagogiju i jalova sholasti?ka natezanja oko toga koje je pismo primarno, a koje sekundarno.

Ja se, na primer, ?eš?e služim latinicom, nego ?irilicom i to što re?e koristim ?irilicu, to nije posledica nikakvog imperijalisti?kog nasrtaja latinice, zavere ili agresije novog svetskog poretka, nego stvar izbora. A sloboda izbora je klju?na stvar, pa bi o njoj trebalo voditi ra?una i prilikom (najavljene) izmena ustava.

Doduše, za gra?ane Srbije bi bilo daleko bolje kada bi se, umesto izmena postoje?eg, išlo na kreiranje novog ustava i u njemu na potpuno izjedna?avanje ?irilice i latinice. Za gra?ane je uvek bolje kada su u klju?nom pravnom aktu sadržana rešenja koja omogu?uju više, a ne manje slobode. Strah ovdašnjih talibana da bi sloboda izbora dovela do nestanka ?irilice potpuno je nerealan. Niti kojima sloboda vezuje pojedince za odabrano pismo daleko su ja?e od bilo kakvog državnog protekcionizma. Zato mi se nepotrebnim i ?ini svako, pa i strategijom kulture predvi?eno, protežiranje ?irilice. Dobrica ?osi? je loš pisac, neovisno o pismu na kome su njegova dela pisana i štampana, i nikakvo pogodovanje ?irilici taj sud ne?e izmeniti.

Iz ?injenice da se pojedinci ?eš?e odlu?uju za latinicu ovdašnji talibani izvla?e zaklju?ak o propasti srpske nacije i dužnosti države da, zauzimaju?i se za ?irilicu, stane na put nacionalnoj apokalipsi. Time samo pokazuju da je vlast, a ne sloboda, ono do ?ega im je doista stalo.

(Autonomija, foto: Pixabay)

Podelite ovu stranicu!