TIHOMIR NOVAK: O vakcini, vračarama i slobodi

15 Nov 2017

Zašto su nedemokratske države – infantilne

Dve stvari. Prvo, nemam previše poverenja u medije koji se pozivaju na neimenovane, ali dobro obaveštene izbore. Verujem da su u velikom broju slu?ajeva takvi izvori ?ista konstrukcija, koja služi za plasiranje lažnih vesti i spekulacija.

Uzmimo, na primer, vest koja je ju?e objavljena u tabloidu Alo. U prvom paragrafu se isti?e da država zna koje farmaceutske ku?e stoje iza kampanje protiv vakcinacije, da bi ve? u slede?em paragrafu taj isti i veoma obavešteni izvor iz Ministarstva zdravlja relativizovao po?etni stav time da ?e se država tek angažovati da utvrdi ko i kako podsti?e laike da se suprotstavljaju vakcinaciji, da protestuju, izigravaju tužibabe i uti?u broj vakcinisane dece.

Šta je cilj ovakvih vesti? Da isprovociraju farmaceutske ku?a da se oglase i demantuju da su sklopile zaveru protiv zdravlja nacije? Da vide reakciju javnog mnjenja, pa da u skladu sa njom dodaju, odnosno smanjuju gas? Da javnost pretvore u krvavu arenu i histeri?nu masu željnu mesa hrane nekima od nas?

Stotinu puta smo do sada od vlastodržaca ?uli da niko nije ja?i od države. Posebno na tome insistira njegova ekselencija Lupus Maximus. Ako je tako, kako to, onda, da pored edukacije, raznoraznih mera koje država preduzima i svih resursa koji joj stoje na raspolaganju, iz godine u godinu opada broj vakcinisane dece? Da nije možda zadatak antifarmaceutske kampanje u nacrtu da zamagli ?injenicu da je država ta koja hramlje, kašlje i podbacuje u slu?aju vakcinacije? Eto pitanja kojim bi mogao da se pozabavi ministar zdravlja. Ova država je toliko puta obmanula gra?ane da je pravo ?udo da je neko uopšte i prineo ruku igli.

Drugo. U Srbiji je, kao što je poznato, vakcinacija dece obavezna. Nedavno je i Ustavni sud odbacio inicijativu antivakcinista, da ih tako nazovem, da se pokrene postupak utvr?ivanja neustavnosti obavezne vakcinacije.

Srbija, naravno, nije usamljen slu?aj, jer je vakcinacija obavezna i u komšiliku – u Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Ma?arskoj… Postoje, naravno, i zemlje u kojima je imunizacija dece prepuštena slobodnom izboru. Na primer, u Nema?koj, Holandiji, Britaniji, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Švajcarskoj, Estoniji…

Obratite pažnju na kulturnu liniju koja deli ove zemlje. Vakcinacija je obavezna u zemljama ?ije su liberalne tradicije bedne i nikakve.

U Velikoj Britaniji vakcinacija je dobrovoljna i obavlja se na bazi informisanog pristanka, a obuhvat vakcinisane dece je mnogo ve?i nego u Srbiji i penje se iznad 95 posto. Treba re?i da se u Britaniji za štetu, nastalu vakcinacijom, ispla?uje gra?anima odšteta, koja ne podleže oporezivanju.

Zagovornici obavezne vakcinacije veruju da je re? o pozitivnoj i meri u korist deteta. U sukobu izme?u dva dobra – dobrobiti deteta i slobode izbora – zakonodavac je, po njihovom mišljenju, dao prednost ve?em dobru. Zdravlju deteta.

Ovakav rezon po?iva na pretpostavci da ?e vakcinacija, ako je u?inite predmetom slobodnog izbora, dovesti do rapidnog pada broja vakcinisane dece, ?ime ?e njihovo zdravlje biti ozbiljno ugroženo. ?injenica da postoje primeri koji takvu naopaku pretpostavku dovode u pitanje se, jednostavno, ignorišu.

Ljudi privrženi slobodi ne podnose paternalizam, ma sa ?ije strane on dolazio. Oni vole da odluke donose sami, bez tutorstva, pretnji i državne prinude. Moje dete je moje, a nije državno, niti mi ga je država ustupila na brigu i staranje. Ako država, vlada, nacionalni poglavica, patrijarh i njegova vesela trojka – otac, sin i duh sveti, bolje od mene znaju šta je interes moga deteta oni, onda, lako mogu i da mi dete oduzmu, a mene sankcionišu, pod optužbom da ga zanemarujem.

Kada država, dakle, donese odluku o obaveznoj vakcinaciji dece, ona šalje poruku pojedincu da u njega nema poverenje, da sumnja u njegovu mo? su?enja, da ga smatra maloumnikom kome je potreban tutor. Pored toga, ona redukuje prostor za moralne izbore, ?ime pojedinca spre?ava da u?i i izvla?i pouke iz vlastitih pogrešno donetih odluka. A kada pojedinca štitite od posledica njegovih pogrešnih odluka, vi ne dobijate Holandiju ili Veliku Britaniju, nego balkansku vukojebinu. Ne dobijate društvo zasnovano na radu, štedljivosti, odgovornosti, racionalosti, slobodi, napretku i oslanjanju na vlastite individualne snage, nego društvo produžene infantilnosti, lenjosti, zavisti, bezobrazluku, amoralnosti, dvoli?nosti, bekstva od slobode i odgovornosti. Dobijate zemlju u kojoj ljudi više veruju vra?arama nego nauci i lekarima.

Srbiju, dakle.

(Autonomija / fotografija: pixabay)

Podelite ovu stranicu!