TIHOMIR NOVAK: Naši talibani i urota protiv ćirilice

08 Nov 2017

Kako sloboda i globalizacija uništavaju srBstvo

Za ovdašnje talibane nacionalna katastrofa ne po?inje gubitkom Kosova, nego gubitkom ?irilice. Kosovo je izgubljeno, a ?irilica se jedva drži za olovku. Odgovornost za tako jadno stanje nacionalnog pisma snose izdajni?ka politika, rasrbljena akademija, korumpirana inteligencija, neprosve?en narod i, naravno, globalizacija.

Naši su talibani ljuti antiglobalisti. Po njihovom sudu, globalizacija pretvara svet u veliki lonac u kome se tope nacionalni identiteti. U tom loncu veliki i mo?ni pretvaraju male i slabe u svoje klonove. Ko ne veruje, neka sa ?irilik talibanom prošeta Zmaj Jovinom i prebroji sve poslovne table ispisane ?irilicom.

A šta nam to govori manjak ?irili?nih tabli?

Dve stvari. Prva je da se Novi Sad globalizovao, da više nije ona stara „srpska Atina“, u kojoj se nekad „mislilo i na ?irilici pisalo za ceo srpski narod“. Druga stvar je otmeno prisustvo latinice.

U talibanskom imaginarijumu latinicu na fasade zgrada, oglasne table, medije, knjige, uputstva, recepte, diplome i privatna pisma guraju veliki i mo?ni, ?ime malima i slabima izvla?e identitetsko tlo pod nogama. Ko ostane bez pisma, pre ili kasnije ?e, dramatizuju talibani, ostati bez nacionalnog identiteta. A kad izgubite pismo i identitet, šta ?e vam, onda, država?

Da li je to Srbija, pod upravom Aleksandra Lupusa Maximusa, postala jedna duboko antisrpska tvorevina, ?im je dozvolila da se latinica neometano širi Srbijom? Podrazumeva se da se toj invaziji i kancerogenoj metastazi mora stati na put. Otuda ovaj alarm, ova zvonjava, ovi apeli i sva ova prenemaganja. Jer, ako država ne stane iza našeg pisma, ako ne stane iza našeg jezika, vere, kulture, gibanice, ?evap?i?a i kajmaka, onda se valja zapitati kome takva država, zapravo, služi?

Pa, globalnim igra?ima, zar ne?! Njima je do identiteta malih stalo baš toliko koliko i Dušanu silnom do tripera.

Nije samo globalizacija trn u peti naših talibana, nego i sloboda. Njima ne pada na pamet da liberalno ustrojena država treba da bude indiferentna i prema ?irilici, i prema latinici. Da je njena jedina obaveza da ?ake nau?i da se služe i jednim, i drugim alfabetom, pa da, onda, njihovoj slobodnoj volji prepusti izbor pisma kojim ?e se služiti.

No, sloboda izbora za talibane nije dovoljno ?vrsto uporište za o?uvanje nacionalnog identiteta. Re? je o subjektivnom izboru, a on je promenljiv. U jednom trenutku izborna preferencija može biti ?irilica, a ve? u slede?em latinica. Zato se, umesto na pojedinca, treba osloniti na državu. Ona je ta koja mora energi?no preuzeti stvari u svoje ruke i raznim administrativnim merama protežirati ?irilicu. Mora država, kad ve? kulturna svest pojedinca nije na nivou.

A nije, jer su, izme?u ostalih, podbacili i intelektualci. Zato talibani i raspredaju o tome kako nam je potreban novi tip intelektualca, koji ?e voleti naciju u kojoj je ro?en i koji ?e stalno i svuda braniti njeno pravo na opstanak.

A šta, ako ništa od toga nije zadatak intelektualca? Njegov zadatak sigurno nije da glumi ljubavnika nacije i da se sa njom vucara po mraku; njegova uloga nije da ljubi, nego da misli. I kakve veze ima mišljenje sa mestom ne?ijeg ro?enja? Ne?e biti ni da je zada?a intelektualca da bude agent nacionalne stvari. Pre ?e biti da je njegov zadatak da destruiše mehanizme koji ga pretvaraju u agenta i svode na slugu politi?kih mo?nika. Na kerbera. Na idejnog trova?a i prodavca magle.

Ovdašnje talibane globalizacija plaši, zato se smušeni i izgubljeni okre?u prošlosti, jer im se ?ini da je tada sve bilo lakše, lepše i jednostavnije. Tada je Novi Sad bio srpska Atina. Tada su intelektualci bili savest nacije. Tada su kola?i bili ukusniji, a devojke zagrejanije za intelektualne bravure. Sada su stvari mnogo komplikovanije i više ništa nije isto. Nema više one privilegovane pozicije, pa intelektualci više nisu nacionalni mandarini. U „srpskoj Atini“ se više ne „misli za ceo srpski narod“. A da gradske cure i ne pominjemo…

Kada danas u Novom Sadu kažete Atina, ime tog grada nikoga ne asocira na (gr?ke) filozofe i nacionalnu predanost, nego na kafe-poslasti?arnicu u centru. U Atini možete sedeti satima i ugodno ?askati, možete jesti kola?e i posmatrati klince koji na globalizaciju gledaju kao na svoju šansu. U njihovoj veseloj i razigranoj retorici nema mesta za sentimentalno cvilenje i odvratno nacionalisti?ko balavljenje nad sudbinom ?irilice. Neki od njih ?e, u svetskoj potrazi za domom, poneti ?irilicu sa sobom na kraj sveta, ako to bude potrebno, i tamo ?e na njoj pisati razglednice i nežna, dirljiva pisma nekome koje ovde ostao. Osim slobode da pišu na pismu po svom izboru, njima nikakvi pateti?ni apeli, nikakva kulturna strategija, nikakva deklaracija o o?uvanju srpske kulture i nikakve promene ustava nisu potrebne da bi nastavili i dalje da pišu na pismu koje su, zahvaljuju?i slobodi, a ne državnoj prinudi, za sebe odabrali.

(Autonomija / foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!