TIHOMIR NOVAK: Muve i medvedi

24 Mar 2017

Naprednjaci jasno kažu: Miloševićev režim je ono na šta se treba nasloniti i sa čime treba graditi kontinuitet

Čitam u nekim kucanim medijima da je Lupus Maximus u Nišu bio baš super raspoložen i da je pozvao svoje pristalice da ne nasedaju na provokacije predstavnika starog režima, kako ne bi ponovili grešku onog lika iz Vojvodine, što Lupusa podeseća na njega samog, ali iz dana kad je bio mlad, glup, lud i zaljubljen u srpstvo.

Ima jedan foto, iz tih jang dana, na kojem Lupus Maximus nosi gajbicu sa Jelen pivom, a Toma Grobar i Zarđala kašika Šešelj nešto nikoliće i šešelje, pa kontam da ne bi bilo loše kada bi Maximus tom svom liku iz Kikinde namestio neku sličnu tezgu. Naravno, što dalje od politike. Čisto da lik mentalno više ne zagađuje javni prostor.

U predizbornom hepeningu koji se ovih dana odigrao u Nišu treba pažnju obratiti na dva bizarna detalja: jedan je vezan za Lupusa Maximusa, a drugi za Dačića i oba se tiču predsedničkih protivkandidata. Svoje protivkandidate Vučić je usporedio sa muvom, Dačiću, kao ipak naprednijem članu koalicije, nisu bile potrebne pozajmice iz sveta insekata, pa je ostao, da tako kažem, na otmenom književno-teorijskom nivou i Vučićeve je takmace nazvao izmišljenim likovima.

Kapiram da je Dačić, nazivajući Jankovića, Jeremića, Radulovića i ostale kandidate izmišljenim likovima, hteo da kaže da Vučić treba da na njih obrati onoliko pažnje koliko i običan čovek na muve. Jer , nisu Vučiću problem ovi izmišljeni likovi, nego oni koji su ih izmislili, a koji su se, kako je to već iks puta ponovljeno u režimskoj propagandi, zaverili protiv Srbije i njene budućnosti, njenog prosperiteta, auto-puteva, škola i, naročito, obnovljenih đačkih vecea.

Pa, dobro, ko su ti što izmišljaju predsedničke kandidate? Dosovci, poručuje Vučićeva kamarila. Dosovci, to su te moćne figure iz pomrčine, koje vešto manipulišu ljudima na javnoj sceni. Oni su se zaverili protiv Srbije i oni, po cenu unutrašnjih sukoba, žele Srbiju da vrate u prošlost, u vreme kada su se, kao robovi vlastite pohlepe i volje za moći, ponašali bahato i arogantno.

Ok. Hajde, sad, da se osvrnemo oko vlastite ose i malo pažljivije pogledamo politički okoliš. Koliko autentičnih dosovaca vidite u predsedničkoj kampanji? Samo jednog – Nenada Čanka. Pitanje glasi: Ima li Frenki Čanak, dakle naša ravničarska varijanta Sinatre, snage i moći da Srbiju vrati u prošlost?

Ma, ajde.

Pa, o čemu se tu, onda, radi? Zašto se ekshumira mrtva politička koalicija?

Stvar je vrlo jednostavna – zarad diskreditacije političke konkurencije. Sama se diskreditacija sastoji iz dva koraka: u prvom je potrebno natopiti DOS svim mogućim negativnim sadržajem i sve izneverene nade i obećanja čvrsto fiksirati za DOS, a onda, u drugom koraku, glavne protivkandidate vezati za DOS i javno ih, kao predstavnike starog režima, eksponirati i blamirati.

Ispod ove javno-mnenjske manipulativne operacije kriju se i neki dublji idejni sadržaji, a oni se sastoje u sledećem: za Vučića i njegovu ekipu DOS je bio greška! Dakle, greška je bio DOS, a ne Miloševićev režim. DOS je ono što treba prezreti i odbaciti, a Miloševićev režim ono na šta se treba nasloniti i sa čime treba graditi kontinuitet. Da ne bude zabune – kad odbacujete DOS, vi zapravo odbacujete i demokratiju, i vladavinu prava i čvrsto vezivanje za Zapad.

Izliv vlasti u mozak koji su sadašnji naprednjaci doživeli u fazi kada su bili radikali ostavio je na njih trajne posledice. I danas je želja za razobručenom dominacijom jaka kao i tada, kada se činilo da je sve dozvoljeno. Vređanje političkih protivnika i članova njihovih obitelji, dakle, i nije nešto što bi trebalo da nas posebno iznenadi. Kad ste čekić, kaže jedna izreka, onda vam sve liči na ekser. Nešto slično bi se moglo reći i za muve i medvede. Kad ste muva, onda vam i govno liči na medveda.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!