TIHOMIR NOVAK: Ludnica Srbija

12 Dec 2017

"Najevropskije" vreće mračnih predrasuda, agilni rusoljubi i inovativno-digitalni predsednik

U Srbiji je interesantno, baš kao i u ludnici. Ludaci su – ako mi politička korektnost na Autonomiji to dopusti reći – najsrećniji ljudi na svetu. Ne zato što su ludaci, nego zato što žive u najboljem od svih svetova. Svom.

Moram ovo da podvučem – ne smatram Dragana Markovića Palmu ludakom, iako znam neke koji ga, zbog njegovih stavova o homoseksualnosti, takvim smatraju. Da budem iskren, spreman sam da u svakom trenutku branim njegovo pravo da neuvijeno iznosi sve što misli. To ne znači da ostali dužni da mu obezbede salu, tv kamere, mikrofone i stupce u novinama ili, pak, da se uzdrže od komentarisanja njegovih stavova. Osobno, držim da su njegovi stavovi o homoseksualizmu glupi i zaostali, te da Palmu reklamiraju kao neprosvećenog čoveka i hodajuću vreću punu mračnih predrasuda.

Čemu ovakav uvod? Pa pročitao sam danas u medijima nekoliko interesantnih vesti i izjava o kojima bih želeo da kažem nekoliko reči. Prva od tih vesti je da je Dragan Marković Palma dobitnik nagrade Najevropljanin. U prvi sam mah pomislio da su evropski homofobi, na nekom svom kongresu, odlučili da nagrade Palminu odlučnost i nepokolebljivost u odbrani tradicije, pravoslavne vere i zdravog, normalnog i prirodnog načina života i seksa. Kad ono, đavola … Nisu u pitanju homofobi, nego naši, ovdašnji, lokalni euroljubitelji. I nije u pitanju nagrada za najhomofobniju izjavu godine, nego za razvoj lokalne samouprave.

Čovek kome na svadbi nisu svirali samo Betoven i Šopen sigurno zaslužuje pomenutu nagradu. Naprednjaci će se sigurno ljutiti, ali sve što je dobro u Srbiji nije uvek, iako je u to teško poverovati, rezultat prilježnog rada Aleksandra Lupusa Maximusa; nešto je, eto, i Palmina zasluga. Njemu, na primer, treba zahvaliti što je Jagodina dobila žirafu. Kada je u svom gradu otvorio Srbiju u malom, odnosno zoološki vrt, izjavio je da su Jagodina, on i žirafa spremni za ulazak u Evropsku uniju. E, sad, nije Palma kriv što Jagodina i Srbija još uvek nisu u EU. Isključivi krivac za to je – žirafa.

Elem, nagrada je otišla u prave ruke. Palma nije okamenjeni politički fosil, nego živ i radišan organizam koji mutira, reaguje i menja se u skladu sa promenama u okruženju. Ako je Lupus Maximus mogao na mesto predsednika vlade da postavi jedni deklarisanu lezbejku, zašto i on ne bi mogao – a što je, priznaje, i učinio – zaposliti jednu istu takvu.

A, sad, nešto malo i o Nenadu Popoviću, aktualnom popečitelju. Kada bismo se sada obratili posetiteljima & čitateljima našeg sajta i upitali ih po čemu pamte Popovića, siguran sam da bi se najveći broj njih prisetio njegove idiotske izjave da treba poslati vojsku na granicu sa Makedonijom, podići tamo zid i hermetički zatvoriti granicu, kako bi se sprečio ulazak migranata. Da se od Popovića svašta može očekivati, svedoči i njegovo priznanje da on, kao i većina naroda voli Rusiju, da se interesi Srbije i Rusije poklapaju i da je tako, kaže, bilo uvek, pa je tako i danas.

E, sad, činjenica da Popović nije zbog ovog priznanja ekspresno smenjen sa pozicije ministra više govori o neozbiljnosti vlade čiji je član, nego o njemu samom. Ali, ako već toliko voli Rusiju zašto se, onda, lepo ne spakuje i ne ode, kako bi mu to lepo preporučio Vojislav K, u tu Rusiju – ima tamo svoja preduzeća – da na miru broji rublje, sluša škriputanje snega i živi u ljubavi. Ali, jedno su snovi, a drugo realnost. Čini se da je Rusiji Popović važniji u Srbiji, nego u Rusiji, jer se na nečiju ljubav, jel, Rusija mora osloniti u protežiranju svojih državnih interesa. Popović romantizira odnose Srbije i Rusije, on infantilno sugeriše nekakvu fatalnu podudarnost tih interesa i vešto muti vodu. Srbi zaziru od Evrope, odnosno Zapada, jer on od njih zahteva da se menjaju, dok Rusija, drobeći o duhovnosti, pravoslavlju i bratskim vezama podilazi srpskoj inertnosti, tromosti i nespremnosti da se menja i modernizuje. Popović to zna, ali prećutkuje. On, takođe, zna da je Rusiji u interesu da se sa ulaskom Srbije u EU oduglovači, jer to Rusiji daje dovoljno vremena da se u Srbiji što bolje pozicionira i kontroliše odnose sa NATO-om.

Naprednjaci, da ih pomenem i u ovom slučaju, nemaju razloga da budu nezadovoljni Popovićem. On je ministar za inovacije, a to što u Srbiji danas svi pričaju o inovacijama, to nije posledica agilnog rusoljuba, nego posledica velike vizije Alexandra Lupusa Maksimusa, koji, kaže Popović, razvoj Srbije vidi u razvoju inovacija i digitalne ekonomije. Lupus je u tome pogledu potpuno identičan i egal sa Putinom i Angelom Merkel. Priznajem da ne vidim ni po danu, ni po mraku, s kim bi se i drugim Alexandar Lupus i mogao porediti, sem sa sebi ravnima i jednakima.

Na kraju, moramo pomenuti i mog omiljenog strip junaka Če Gevaru Vulina, revolucionara, borca za socijalnu, nacionalnu, kulturnu, stambenu i svaku drugu vrstu pravde, ratnika na strani ugnjetenih, izbavitelja zalutalih, nadu izgubljenih i glasa savesti svih moralno posrnulih. On je, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, izjavio da “na današnji dan obeležavamo veliki neuspeh i sramotu međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, jer nije uspostavila vladavinu prava, nije donela pravdu i nije obezbedila povratak proteranih“. Nema međunarodne zajednice u Srbiji, a situacija u pogledu pravde, vladavine prava i povratka proteranih – identična onoj na Kosovu.

(Autonomija / foto: pixabay)

Podelite ovu stranicu!