TIHOMIR NOVAK: Kako je Srbija ostala bez predsednika

09 Jan 2018

Zgrada Predsedništva pretvorena u krčmu/bordel

Uoči Božića, privatno lice po imenu Aleksandar Vučić, unelo je u zgradu Predsedništva badnjak. Niko iz obezbeđenja Predsedništva nije tom prilikom reagovao. Valjda zbog toga što je pomenuto lice veoma nalik predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Što bi se reklo: pljunuti Predsednik. No, sličnost ne sme da zavara, a članovi obezbeđenja su dužni da vazda budu na oprezu. Izgleda da je u predbožićnoj euforiji njihova pažnja popustila, da su rutinirano prišli svojim obavezama i prosto otaljavali svoj posao. Posledica toga je da u ovoj zemlji privatna lica mogu ulaziti u zgradu Predsedništva kao u krčmu ili bordel, kad god i kako god hoće. Pored toga, mogu u Predsedništvo uneti šta god im padne napamet, bez ikakve bojazni da bi ih obezbeđenje moglo zaustaviti, legitimisati i bez velike rasprave udaljiti što dalje od objekta u kome, preko dana, obitava njegova excelencia, predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Istog dana u medijima se pojavila vest da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uneo badnjak u zgradu predsedništva. Problem sa ovom vešću jest u tome što je ona čista laž, i to od početka pa do kraja. Predsednik Republike nikako ne može uneti badnjak u zgradu Predsedništva, jer mu to Ustav ne dozvoljava. U Ustavu, da podsetim, izričito stoji da su crkva i država odvojene i da se u svetovnoj državi Srbiji, svima koji veruju garantuje sloboda veroispovesti.

Privatna osoba po imenu Aleksandar Vučić, pravoslavac, navijač Crvene zvezde, ljubitelj Maxa Webera, obožavatelj toskanskih vina i hvalisavac – ima Ustavom garantovano pravo da ispoveda veru koju je za sebe odabrao, kao što ima i pravo da u svoj dom unosi šta mu je volja. Pa i badnjak, ako to želi.

Ali, ono što je dopušteno privatnoj osobi nije dopušteno predsedniku Republike. Predsednik Republike mora biti na jednakoj distanci u odnosu na crkve i verske zajednice. Svaka pristrasnost u odnosu na bilo koju od njih ne znači ništa drugo do da je Srbija odustala od svetovnosti, a Aleksandar Vučić od funkcije predsednika Republike. U trenutku, dakle, u kome Aleksandar Vučić unosi badnjak u zgradu Predsedništva, u tom trenutku predsednik Republike nestaje u privatnoj osobi, Srbija ostaje bez šefa države, Republika gasne u samovolji, a sama se država, Srbija dakle, srozava na etno-religijski supstrat. Srbija doista i jest država srpskog naroda, ali, da se razumemo: naroda po na- rađanju, a ne naroda po izboru, ne naroda kao političke zajednice u pravima jednakih građana. U tom smislu, Srbija pred Božić nije država u kojoj sam ja, Tihomir Novak, u pravima jednak sa svim drugim građanina. Srbija nije mesto moje univerzalnosti i mojih ljudskih prava. Srbija danas, to je jedna žalosna etnoreligijska, plemenska zajednica.

No, sve je ovo već poznato, sve je na ovaj ili onaj način već rečeno, sve se ovo već odigravalo pred našim očima. Alexandar Lupus Maximus, dakle, ne čini ništa što već nije učinjeno. Tomislav Nikolić, koga je Vučić, degažirao daleko izvan političkog terena, na poziciju nekakvog predsednika nekakvog sinekuralnog saveta za koitus sa Rusijom, Kinom, Severnom Korejom i sličnim režimima, takođe je unosio badnjak u zgradu Predsedništva. On je onomad, u predizbornoj kampanji, obećavao da će biti predsednik svih građana, ali je to obećanje, nakon izbora, zdušno gazio. Ni on a ni Lupus Maximus, ne vide nikakav problem u unošenju badnjaka. Sam Vučić kaže – „Ja sam danas uneo badnjak, ali bez kamera, bez ikoga i ništa više“. Jesi, uneo si, ali ne kao predsednik Republike, nego kao samovoljnik i privatna osoba.

Sada treba obratiti pažnju na sledeći detalj. Na Vučičćevo unošenje badnjaka u Predsedništvo reagovao je redatelj Srđan Dragojević, ali je njegov tvit dočekan od strane naprednjačkih funkcionera na volej. Dragojevićevu ocenu da je unošenje badnjaka u državnu ustanovu odraz novokomponovanog verskog primitivizma, Vladimir Đukanović je ocenio kao suludu. Da je vernik, poručio je ovaj naprednjački putnik kroz vreme, Dragojević bi znao da je svaka vlast od Boga data.

Zadržimo se, na trenutak, na rečima ovog krotkog božjeg jagnjeta? Šta nam ovde proveda vrli Đuka? Čini mi, dve stvari. Prva je da je Vučićeva vlast od Boga. A kako i ne bi bila. Pa, Bogu je mila ona vlast koja političke institucije okreće ka crkvi, koja crkvu uzima za savetnika i konsultanta u važnim državnim pitanjima, koja izvrgava ruglu načelo svetovnosti, koja bez pristanka i nasilnički gura ruke u džepove građana i otima im novac. Recimo, za izgradnju faraonskog hrama. Crkvi, opet, nije mila vlast koja insistira na njenom striktnom odvajanju od države, koja je ravnodušna prema različitim religijskim koncepcijama spasa, koja crkvu drži podalje od državne kase i prepušta je benevolentnosti građanskog društva.

Krotko božje jagnje Vladimir Đukanović ustvrdio da je “svaka vlast od Boga”, time je valjda hteo poslati poruku da je svako suprotstavljanje toj vlasti greh protiv Boga…

Druga stvar je, takođe, interesantna. Ako je Vučićeva vlast od Boga, onda je svako suprotstavljanje toj vlasti greh protiv Boga. Treba se, dakle, čuvati da se ne zamerimo vlastima i samom Aleksandru Lupusu Maximusu, jer ćemo time na sebe navući Božji gnev i kaznu. A (starozavetni) Bog zna da bude vrlo opak, otrovan, sadistički nastrojen i krvoločan.

Dragojević može biti srećan, jer je dobro prošao. Priznao je da je vernik i da ga, kao takvog, vređaju novokomponovani običaji, ali su ga i Đuka, i Glišić, glede priznanja fest iskulirali. Glišić je rediteljev nastup okarakterizirao kao primitivan, a Đuka kao jadan i bedan. Vidi se, dodao Đuka, da mu je Broz važniji od krsta. Neka ovde uzgred bude rečeno da je odnos Broza prema krstu bio neuporedivo moderniji od odnosa Vučića, Glišića, Đukanovića i čitavog njihovog jednomoždanog sns organizma. U odnosu prema crkvi, Broz je bio radikalni izdanak evropskog prosvetiteljstva, što se za pomenutu trojku ne bi moglo reći.

Naprednjaci dosledno apliciraju svoju retoričku matricu, svodeći svoje protivnike na lopove, primitivce, jadnike, bednike i, evo, na „bronzane“ klonove. Novina je, ipak, u tome što smo saznali dve stvari – prvo, da je njihova koalicija prošireno i pojačana novim članom – Bogom i da je Vladimir Đukanović – Đuka izrazio želju da bude njegova desna ruka, kad već nije mudri Božji glas.

(Autonomija / foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!