TIHOMIR NOVAK: Jesmo li paramecijumi?

02 Oct 2017

Budimo malo Katalonci i odvojimo svoje kese, živote i sudbine od političara poput Vulina, Vučića, Dačića...

Partijski LSV monarh i vojvođanski Stevo Karapandža, Nenad Čanak, konačno je, prema pisanju medija, na pravom mestu. U Barseloni! U Barseloni je juče trebalo da budu svi oni koji vole Vojvodinu i kojima je stalo do slobode i nezavisnosti.

Znam. Reći ćete da su Liga i njen čelnik jaki na gestu i retorici, a nikakvi u politici. Sve je tačno. Sve, do poslednjeg čvarka. Ali, on je u Barseloni, a vi niste.

A gde je, na primer, juče bio Če Gevara Vulin?

Nemojte biti pakosni. Čovek se skućio i više nema potrebe da putuje u Kanadu. Juče je srpski Če bio u Šibeniku, i to u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde je prisustvovao ustoličenju novoizabranog episkopa dalmatinskog Nikodima Kosovića. Kao i vi, ni ja nemam pojma ko je taj tip, ali to sada nije ni važno. Važnije je nešto drugo – šta će ministar odbrane u crkvi na ustoličenju episkopa?

Tom ustoličenju trebalo je da prisustvuju Kosovićovi ortaci iz crkve, vernici, rođaci, kumovi, prijatelji, komšije, radosna mladež, horski pevači, umetnici na trapezu i patuljci iz vrta – samo ne ministar odbrane.

U ustavu Srbije, u tom abortiranom nacrtu pristojno uređene države, piše da je crkva odvojena od države. Građani su, sećam se, očekivali savim drugačiju formulaciju, onu primereniju evropskoj tradiciji, ali su umesto nje u lice dobili punu kantu kleronacionalističkih pomija. U Srbiji, dakle, država nije odvojena od crkve, što se i vidi na svim važnijim skupovima gde se mantijaši sa Makijavelijevim šegrtima otimaju za mesto u prvom redu, umesto da, kao riđobradi svojevremeno, siđu u narod, isceljuju leprozne, bodre prezrene i mole za grešne.

Vremena su se promenila, pa utješiteljski i karitativni rad mantijaša više nije (a kad je i bio) crkveni prioritet. Sada su prioriteti vlasničke knjige, hektari i kvadratni metri. Kolaboracija sa ovako uticajnom svetovnom silom iznimno je važna, pa ne čudi da je promišljeni Maksimus izaslao Vulina u Šibenik, da se tamo pokloni novom episkopu i okupljenima poruči da će predsednik i vlada Srbije uvek brinuti o svakom Srbinu, ma gde se on nalazio.

Pa, dobro. Jesu li Srbi paramecijumi kad, kao odrasli ljudi, nisu u stanju da se brinu o sebi, nego je potrebno da o njima, kao da su infantilni i maloumni, brinu političari? Ako je tako, hajde, onda, da na ulazu u Srbiju nacrtamo veliki crveni krst, zemlju proglasimo sanatorijumom i uzdamo se u Božju pomoć i vlašku magiju.

Ako nije tako, a verujem da nije, barem ne u svakom pojedinačnom primerku, hajde, onda, da kao ljudi kojima je stalo do samopoštovanja na trenutak, barem, budemo kao Katalonci i odvojimo svoje kese, živote i sudbine od političara poput Vulina, Vučića, Dačića, Labana, Maje Gojković, Rističevića, En Brmabić i svih njima sličnih. Toliko, valjda, možemo da uradimo za sebe, kada smo toliko toga propustili da uradimo protiv njih.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!