TIHOMIR NOVAK: Buđava autokratija

27 Dec 2017

Republiku su kidnapovale „patriote“ i partijske oligarhije

Neću o izborima, jer su njima svi zadovoljni – i naprednjaci, i demokrate, i socijalisti, i LDP, i Dveri… Razumem naprednjake i njihov trijumfalizam. Čini ih važnim, ali i uljuljkuje u iluziji da mogu sve što hoće, čime slabi njihovu kritičnost i otvara vrata greškama koje tanje podršku glasača. Opozicija bi im u tome morala biti od velike pomoći, pa zato i ne razumem manjak opozicijske osetljivosti na zastrašivanje novinara, bahaćenje u Popincima, kupovinu glasova, a naročito na činjenicu da je CRTA odustala od uloge izbornog posmatrača.

Socijalisti su i na ovim izborima dotakli dno dna. U Mionici su izašli na izbore u koaliciji sa radikalima. Udruživanje sa Šešeljevom strankom ne govori ništa o njihovom koalicionom potencijalu, nego o odsustvu ideologije i gubitku partijskog identiteta. Inače, ove dve stranke učestvuju na izborima i političkom životu Srbije zahvaljujući greškama postoktobarske uprave. Ta uprava nije učinila ono što je morala i što je bilo logično. Zbog uloge koje su imale u raspadu zemlje, u ratu i zločinima, postoktobarska uprava je morala ove stranke zakonom zabraniti, organizaciono razoriti, finansijski uništiti i kadrovski obezglaviti. Njihove su vrhuške, pored toga, morale biti lišene političkih prava u idućih, recimo, pedeset godina. Cenu propusta koji je tada učinjen, Srbija plaća i danas.

Preko lidera ovih stranaka održava se kontinuitet sa imperijalnom politikom. Šešelj ne odustaje od njenih ciljeva, dok se Dačić oportunistički prilagođava zahtevima trenutka i svojim gmizavim pragmatizmom izaziva mučninu u želucu. U želji da mu učini hvalu, Palma mu je pre neki dan u zaslugu upisao to što Kosovo nije ušlo u UNESCO. Bilo bi bolje, mislim se, da je ušlo, jer bi na taj način omogućilo Srbiji da utiče na zaštitu kulturne baštine na Kosovu. No, UNESCO je samo jedan od primera na kojima se lepo vidi kako Srbija, sa Dačićem na galeriji, radi protiv svojih vitalnih interesa.

U Mionici, Ivica je delovao kao iznenada oživela politička mumija. Metaforu mumije priziva retorika kojom se tada služio. U pitanju je stara, izlizana i buđava retorička matrica, sa iznošenim i poderanim figurama državotvornosti, izdajnika i patriotskog fronta. On je poletno upozoravao da unutrašnji dijalog o Kosovu nije započet zato da bi se priznalo Kosovo, obećavao je da se to nikada neće desiti i uslovio ulazak Srbije u EU. Naime, bićemo članica unije samo ako Kosovo bude priznato kao deo Srbije. U suprotnom nemamo tamo šta da tražimo. Tada ćemo se, valjda, konačno izjasniti da smo za Rusiju, da smo to oduvek bili, da ćemo biti ruska predstraža na Balkanu, da ćemo biti njena odana gubernija i zahvalna kolonija i da se nikad, ama baš nikad, nećemo „podati sablazni da budemo Evropljani“.

Politička sudbina nije bila blagonaklona samo prema Dačiću, nego i prema autokratoru Vučiću. Kad Maximus upozorava da Srbijom neće upravljati strane ambasade, on tačno zna o čemu govori, jer ima u vidu ulogu tih ambasada u cepanju radikala i stvaranju stranke koju, kao predsednik Republike, prevodi. Kad Dačić kaže da je Srbija samostalna zemlja koja vodi nezavisnu politiku, on masno laže. Isto kao i Maximus, kad docira da Srbiju neće niko ponižavati dok je on predsednik Republike.

Republika? Sećate li se Republike? To je oblik države u kome pojedinci imaju građanska i politička prava, u kojoj je izvršna vlast zasnovana na vladavini prava, u kojoj izabrani predstavnici štite opšte dobro i koje puk smenjuje kada odustanu od zaštite tog dobra.

A gde je bila Republika u Pećincima? Nije je bilo. Da podsetim, ako među vama ima onih kojima je do nje stalo, da su republiku kidnapovale partijske oligarhije i da je još uvek nisu vratile. Nisu, jer to niko nije ni tražio.

(Autonomija / fotografija: CRTA – detalj sa izbora u Pećincima)

Podelite ovu stranicu!