Teuta Hoxha: Uverena sam u pomirenje u regionu

26 May 2016

Optimistična sam zbog rada koji mi kao organizacije sprovodimo u radu sa mladima

Gledajući samo slova iz Ustava, Kosovo zaista liči na visokouređeno društvo zapadno ili severnoevropskog tipa. Primera radi, najviši državni akt Kosova garantuje pravo na sklapanje braka istopolnih zajednica. Izađe li se, međutim, iz okvira pravnih paragrafa situacija na Kosovu po svemu podseća na ostale zemlje u regionu: kršenje ljudskih prava i diskriminacija svakodnevna su pojava. Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu, a saznali smo to kroz iscrpno predavanje o radu te organizacije i njene direktorke Teute Hoxha na seminaru „Stvarni ljudi – stvarna rešenja“ na Paliću, brojnim aktivnostima pokušava razbiti tabue, stereotipe i predrasude u društvu, posebno kada je reč o manjinskim zajednicama, bez obzira na to da li je reč o nacionalnim, verskim ili seksualnim manjinama ili zapostavljenim pravima žena. U toj paleti problema, koje ni kod nas nije teško zamisliti, sagovornicu portala Magločistač za početak razgovora zamolili smo da izdvoji one za koje smatra da su najveći.

„Verujem da je problem vladavine prava na Kosovu glavni problem. Kao što sam rekla i tokom prezentacije, pristup sudovima, posebno za žrtve porodičnog nasilja predstavlja problem. Što se tiče ratnih zločina, takođe imamo i problem zaštite svedoka, kao i borbe protiv nekažnjavanja. Zbog toga ne mogu izdvojiti samo jedan problem kao glavni s kojim se suočavamo, jer, koju god sferu života i društva uzmemo, ima problema.“

Ipak, naveli ste da je Ustav Kosova bolje uređen od zemalja u regionu, ali i da u praksi to ne funkcioniše. Zašto je to tako; kakva vam je saradnja s državnim institucijama?

„Mi na neki način nadgledamo i pratimo rad institucija na Kosovu, ali svakako igramo i proaktivnu ulogu sa Komisijom za nestala lica i Odborom za peticiju i ljudska prava. Takođe smo deo Međuministarske grupe za suočavanje sa prošlošću koju je osnovala Vlada Kosova, kao i savetodavne i koordinacione grupe za LGBT zajednicu na Kosovu. I, mogu reći da smo u ovim grupama veoma aktivni u deljenju naših iskustava u ovim oblastima.“

Kakvim biste ocenili senzibilitet javnosti na Kosovu kada je reč o ljudskim pravima i kakva je uloga medija u tome?

„Rad Inicijative mladih za ljudska prava, osim kancelarijskog posla, takođe veoma veliki značaj daje i izlasku na ulice, jer su naše aktivnosti mnogo bliže javnosti i time su i mogućnosti mnogo veće za njihovo sprovođenje. Pokušavamo da održavamo aktivizam i da imamo aktiviste u svim delovima Kosova. Uvek pokušavamo biti kreativni kako bismo privukli pažnju i imali veću vidljivost kod građana, a istovremeno naše aktivnosti služe i za obučavanje novih aktivista. Imali smo raznovrsne reakcije građana, posebno kada smo obrađivali temu nestalih na Kosovu. Ali, u Inicijativi mladih za ljudska prava smo uvereni da radimo najbolje što možemo, ono što je potrebno, jer na taj način doprinosimo uklanjanju tabua i probijanju tišine u društvu. Time takođe doprinosimo da pojedinci u društvu budu otvorenijeg uma i stava prema Drugima i Drugačijima. Sama činjenica da od 2008. bez prekida dva puta godišnje organizujemo aktivnosti na ulici pokazuje da radimo s punom predanošću. Iz samog stava naših vršnjaka možemo videti kako se menjaju njihova zapažanja i njihovi stavovi prema ostalim članovima društva i prema drugim zajednicama. Oni uvek izražavaju spremnost da nam se pridruže što pokazuje i činjenica da su dve učesnice seminara na Paliću izrazile spremnost da se uključe u rad Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu. Što se medija tiče, oni uvek prate naše događaje jer su kreativni i zanimljivi za praćenje. Kada god je izveštavano o našim aktivnostima u medijima, uvek je govoreno o nestalima, ali se nije spominjala i raznovrsnost nestalih iz različitih zajednica. Mi smo želeli da se to naglasi. Možda zato i što smo postali malo hrabriji.“

Koliko su pripadnici nealbanske zajednice uključeni u rad Inicijative za ljudska prava na Kosovu?

„Trenutno imamo jednu Albanku koja je rođena i živela je u Hrvatskoj, a imali smo i Bošnjake, Srbe…“.

Kakva vam je saradnja s drugim srodnim organizacijama u regionu, a koja se ne tiče isključivo mreže Inicijative mladih za ljudska prava?

„U zavisnosti od teme koju pokrivamo pokušavamo stupiti u kontakt s organizacijama koje pokrivaju tu oblast. Znači, nije uvek neophodno da stupimo u kontakt samo sa našim sestrinskim organizacijama u regionu nego što je više moguće pokušavamo raširiti taj naš kontakt. Na primer, dobra nam je saradnja s ‘Dokumentom’ iz Hrvatske, s Fondom za humanitarno pravo iz Srbije, itd.“

Jeste li zbog takvih kontakata imali neugodnosti u zemljama u regionu kada ste boravili u njima?

„Ovo pitanje mi se najčešće postavlja na Kosovu. Često putujem, posebno u Beograd, a takođe i u Bosnu i to u 95 odsto slučajeva sama, ali se nikada do sada nisam suočila ni s najmanjim incidentom ili neugodnošću bilo koje vrste. Naprotiv, uvek su me ljudi, kada bi saznali da sam iz Prištine, a bili su u njoj, pitali koliko se ona sada promenila i kako je na Kosovu uopšte.“

S obzirom na iskustva koja imate, jeste li optimist kada je reč o tzv. pomirenju u regionu, posebno kada je reč o mladima?

„Veoma sam optimistična, ali ne zbog toga kako funkcioniše politika u našim zemljama. Optimistična sam zbog rada koji mi kao organizacije sprovodimo u radu sa mladima. Dakle, stvaramo nove generacije i uspostavljamo veze među njima i sve se ovo obavlja kroz aktivizam i neformalno obrazovanje. Zbog toga smo uvek pobornici ideje da su ove institucije one koje bi trebale preuzeti barjak kada je reč o ovom pitanju. Naravno, veoma značajan udeo u svemu ima i obrazovni sistem i veoma je važno da mladi uče i nauče istoriju i kulturu drugih ljudi van tih narativa koje smo do sada imali s govorom mržnje. I sve će vremenom doći.“

(Magločistač)

Podelite ovu stranicu!