Teuta Hoxha: Uverena sam u pomirenje u regionu

26 May 2016

Optimistična sam zbog rada koji mi kao organizacije sprovodimo u radu sa mladima

Gledaju?i samo slova iz Ustava, Kosovo zaista li?i na visokoure?eno društvo zapadno ili severnoevropskog tipa. Primera radi, najviši državni akt Kosova garantuje pravo na sklapanje braka istopolnih zajednica. Iza?e li se, me?utim, iz okvira pravnih paragrafa situacija na Kosovu po svemu podse?a na ostale zemlje u regionu: kršenje ljudskih prava i diskriminacija svakodnevna su pojava. Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu, a saznali smo to kroz iscrpno predavanje o radu te organizacije i njene direktorke Teute Hoxha na seminaru „Stvarni ljudi – stvarna rešenja“ na Pali?u, brojnim aktivnostima pokušava razbiti tabue, stereotipe i predrasude u društvu, posebno kada je re? o manjinskim zajednicama, bez obzira na to da li je re? o nacionalnim, verskim ili seksualnim manjinama ili zapostavljenim pravima žena. U toj paleti problema, koje ni kod nas nije teško zamisliti, sagovornicu portala Maglo?ista? za po?etak razgovora zamolili smo da izdvoji one za koje smatra da su najve?i.

„Verujem da je problem vladavine prava na Kosovu glavni problem. Kao što sam rekla i tokom prezentacije, pristup sudovima, posebno za žrtve porodi?nog nasilja predstavlja problem. Što se ti?e ratnih zlo?ina, tako?e imamo i problem zaštite svedoka, kao i borbe protiv nekažnjavanja. Zbog toga ne mogu izdvojiti samo jedan problem kao glavni s kojim se suo?avamo, jer, koju god sferu života i društva uzmemo, ima problema.“

Ipak, naveli ste da je Ustav Kosova bolje ure?en od zemalja u regionu, ali i da u praksi to ne funkcioniše. Zašto je to tako; kakva vam je saradnja s državnim institucijama?

„Mi na neki na?in nadgledamo i pratimo rad institucija na Kosovu, ali svakako igramo i proaktivnu ulogu sa Komisijom za nestala lica i Odborom za peticiju i ljudska prava. Tako?e smo deo Me?uministarske grupe za suo?avanje sa prošloš?u koju je osnovala Vlada Kosova, kao i savetodavne i koordinacione grupe za LGBT zajednicu na Kosovu. I, mogu re?i da smo u ovim grupama veoma aktivni u deljenju naših iskustava u ovim oblastima.“

Kakvim biste ocenili senzibilitet javnosti na Kosovu kada je re? o ljudskim pravima i kakva je uloga medija u tome?

„Rad Inicijative mladih za ljudska prava, osim kancelarijskog posla, tako?e veoma veliki zna?aj daje i izlasku na ulice, jer su naše aktivnosti mnogo bliže javnosti i time su i mogu?nosti mnogo ve?e za njihovo sprovo?enje. Pokušavamo da održavamo aktivizam i da imamo aktiviste u svim delovima Kosova. Uvek pokušavamo biti kreativni kako bismo privukli pažnju i imali ve?u vidljivost kod gra?ana, a istovremeno naše aktivnosti služe i za obu?avanje novih aktivista. Imali smo raznovrsne reakcije gra?ana, posebno kada smo obra?ivali temu nestalih na Kosovu. Ali, u Inicijativi mladih za ljudska prava smo uvereni da radimo najbolje što možemo, ono što je potrebno, jer na taj na?in doprinosimo uklanjanju tabua i probijanju tišine u društvu. Time tako?e doprinosimo da pojedinci u društvu budu otvorenijeg uma i stava prema Drugima i Druga?ijima. Sama ?injenica da od 2008. bez prekida dva puta godišnje organizujemo aktivnosti na ulici pokazuje da radimo s punom predanoš?u. Iz samog stava naših vršnjaka možemo videti kako se menjaju njihova zapažanja i njihovi stavovi prema ostalim ?lanovima društva i prema drugim zajednicama. Oni uvek izražavaju spremnost da nam se pridruže što pokazuje i ?injenica da su dve u?esnice seminara na Pali?u izrazile spremnost da se uklju?e u rad Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu. Što se medija ti?e, oni uvek prate naše doga?aje jer su kreativni i zanimljivi za pra?enje. Kada god je izveštavano o našim aktivnostima u medijima, uvek je govoreno o nestalima, ali se nije spominjala i raznovrsnost nestalih iz razli?itih zajednica. Mi smo želeli da se to naglasi. Možda zato i što smo postali malo hrabriji.“

Koliko su pripadnici nealbanske zajednice uklju?eni u rad Inicijative za ljudska prava na Kosovu?

„Trenutno imamo jednu Albanku koja je ro?ena i živela je u Hrvatskoj, a imali smo i Bošnjake, Srbe…“.

Kakva vam je saradnja s drugim srodnim organizacijama u regionu, a koja se ne ti?e isklju?ivo mreže Inicijative mladih za ljudska prava?

„U zavisnosti od teme koju pokrivamo pokušavamo stupiti u kontakt s organizacijama koje pokrivaju tu oblast. Zna?i, nije uvek neophodno da stupimo u kontakt samo sa našim sestrinskim organizacijama u regionu nego što je više mogu?e pokušavamo raširiti taj naš kontakt. Na primer, dobra nam je saradnja s ‘Dokumentom’ iz Hrvatske, s Fondom za humanitarno pravo iz Srbije, itd.“

Jeste li zbog takvih kontakata imali neugodnosti u zemljama u regionu kada ste boravili u njima?

„Ovo pitanje mi se naj?eš?e postavlja na Kosovu. ?esto putujem, posebno u Beograd, a tako?e i u Bosnu i to u 95 odsto slu?ajeva sama, ali se nikada do sada nisam suo?ila ni s najmanjim incidentom ili neugodnoš?u bilo koje vrste. Naprotiv, uvek su me ljudi, kada bi saznali da sam iz Prištine, a bili su u njoj, pitali koliko se ona sada promenila i kako je na Kosovu uopšte.“

S obzirom na iskustva koja imate, jeste li optimist kada je re? o tzv. pomirenju u regionu, posebno kada je re? o mladima?

„Veoma sam optimisti?na, ali ne zbog toga kako funkcioniše politika u našim zemljama. Optimisti?na sam zbog rada koji mi kao organizacije sprovodimo u radu sa mladima. Dakle, stvaramo nove generacije i uspostavljamo veze me?u njima i sve se ovo obavlja kroz aktivizam i neformalno obrazovanje. Zbog toga smo uvek pobornici ideje da su ove institucije one koje bi trebale preuzeti barjak kada je re? o ovom pitanju. Naravno, veoma zna?ajan udeo u svemu ima i obrazovni sistem i veoma je važno da mladi u?e i nau?e istoriju i kulturu drugih ljudi van tih narativa koje smo do sada imali s govorom mržnje. I sve ?e vremenom do?i.“

(Maglo?ista?)

Podelite ovu stranicu!