Teška ekonomska situacija na Balkanu

10 Jul 2012

Najnoviji ekonomski izveštaj Evropske komisije upozorava na usporavanje privrednog rasta i rekordno visoku nezaposlenost na Zapadnom Balkanu. Postepeni oporavak moguć tek od kraja godine

Od po?etka ove godine u zemljama Zapadnog Balkana došlo je slabljenja ekonomskih prilika. Evropska komisija u svom poslednjem, kvartalnom izveštaju o stanju privreda zemlja u procesu evrointegracija, upozorava na nastavak smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) u Hrvatskoj kao i na kao i na gubitak ekonomskog zamaha koji je krajem 2011. bio prisutan u Srbiji i Makedoniji. Situacija je sli?na i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a kao jedan od razloga navodi se ja?anje ekonomske krize u samoj EU, koja se direktno odražava na evropsku potrošnju i investicije.

Izveštaj Evropske komisije potvr?uje i predvi?anja Svetske banke, koja kada je region u pitanju, o?ekuje zna?ajno smanjenje privrednog rasta u 2012. godini, dok se u slede?ih par godina na Zapadnom Balkanu o?ekuje period tek usporenog ekonomskog rasta i to pod uslovom da situacija sa dužni?kim krizama u evrozoni ne eskalira.

„Naglasio bih da je osnovni izazov za ekonomsku politiku zemalja Zapadnog Balkana fiskalni“, kaže Željko Bogeti?, vode?i ekonomista Svetske banke. „Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred zna?ajnim izazovom fiskalne konsolidacije i obaranja državnog duga, po mogu?stvu na na?in da se o?uva privredni rast.“

Nezaposlenost rekordno visoka

I u Svetskoj banci i u Evropskoj komisiji upozoravaju na rekordno visoku nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, pogotovo me?u mladima. U izveštaju Evropske komisije stoji da nezaposlenost nastavlja da raste, dostigavši u BiH 44 odsto, u Srbiji 25, 5, a u Hrvatskoj 16, 4 odsto. U Briselu kažu da je upravo socijalna situacija na Zapadnom Balkanu razlog za veliku zabrinutost. U više navrata se i od evropskih analiti?ara i politi?ara tako moglo ?uti da je u evrointegracionom procesu pored možda vidljivijih politi?kih tema, ekonomski izazov nešto sa ?ime se zemlje aspiranti na ?lanstvo u EU moraju najpre suo?iti.

„Postoji snažna veza izme?u politi?kih reformi i ekonomskog stanja zemlje. Reforma pravosu?a, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala uti?e pozitivno na poslovnu klimu i ima?e efekta i na potrebne doma?e i strane investicije na Zapadnom Balkanu. Istovremeno želeli bismo da vidimo i fiskalnu konsolidaciju i odgovorniju javnu potrošnju u regionu. Previše novca odlazi na potrošnju u odnosu na investicije, što u ljude, što u infrastrukturu“, isti?e Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje EU.

Svetlo ipak na vidiku?

U Briselu poru?uju da su izazovi privrednog rasta sada prisutni kako u zemljama Zapadnog Balkana tako i u samim ?lanicama Evropske unije. Do kraja ove godine Evropska komisija o?ekuje da bi BDP trebalo da poraste u Makedoniji za 1,7 odsto, Srbiji i Crnoj Gori za 0,3 odnosno 0,4 procenta do kraja ove godine, dok se za Hrvatsku i dalje predvi?a recesija.

Ekonomski stru?njaci ipak imaju optimisti?an pogled na srednjoro?ne i dugoro?ne privrede perspektive na Zapadnom Balkanu i naglašavaju da posle perioda ratnih razaranja i inflacija dolazi faza teških, ali neophodnih i mogu?ih reformi u privredi regiona.

(Marina Maksimovi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!