TEOFIL PANČIĆ: Vojvođanska interkulturalnost je u dubokoj krizi

21 Apr 2009

Nezavisno

Teofil Pan?i? i Žužana Seren?ešNezavisno društvo novinara Vojvodine organizovalo je u sredu, 15. aprila, seminar pod nazivom “Interkulturalnost u medijima”. Cilj nam je bio da skrenemo pažnju javnosti da, pored uobi?ajene mantre doma?ih politi?ara o “multikulturalnosti, multinacionalnosti, multikonfesionalnosti i multijezi?nosti” Vojvodine postoji i nešto mnogo važnije, odnosno da postoji ili možda ne postoji interkulturalnost. I da ne vredi tu temu skrivati i ?utati o krizi.

Novinski pisac Teofil Pan?i? u razgovoru za “Autonomiju” kaže da je vojvo?anska interkulturalnost u dubokoj krizi. 

– Interkulturalnost je uništena ili bar veoma narušena, ne samo kao posledica etni?kih i ratnih sukoba, nego i kao posledica jednog koncepta koji je polazio za tim da se sprovede neka vrsta etni?ke feudalizacije. A ta feudalizacija može imati konkretno teritorijalni oblik, kao što ima u Bosni, ali i ne mora. Ona može imati i neke vrste nekog paralelnog supostojanja, bez prave interakcije, kao što vidimo danas u Vojvodini. Zna?i, ljudi žive negde na nekim podru?jima, dele ih me?usobno, ali zapravo žive neke živote koji su sve paralelniji, sa sve manje pravog me?usobnog doticanja i komunikacije. To nije slu?ajno i to ne dolazi spontano i samo od sebe. Nikada ne treba pristati na tu tezu jer je ta teza naprosto kukavi?je jaje. Zna?i, to dolazi kao posledica rada, vrlo konkretnog destruktivnog rada politi?kih, medijskih, akademskih elita, koje insistiraju na tome da je etni?ko odre?enje – koje samo po sebi nije sporno i ono je prirodno pravo svakog ?oveka – da je to etni?ko odre?enje nešto što je fundamentalna osobina svakoga od nas i da je to jedino po ?emu se mi prepoznajemo i da mi treba da se držimo nekakvog svog etnosa i da sa drugima ne komuniciramo, osim onoga najneophodnijeg. To je ta ideja, koja se ra?a u strahu od stvaranja takozvanih vešta?kih nacija – što je još jedan potpuno izmišljeni strah – te stvori?e se Vojvo?ani, te stvori?e se Bosanci… Dakle, ne bismo li mi pobegli toj tobož strašnoj, pomalo sablasnoj opasnosti od stvaranja takvih nacija, mi zapravo treba da živimo u tim nekakvim malim etno-rezervatima, etno-parkovima, koji bi zapravo bili nekakva vrsta paralelnih kosmosa koji se me?usobno ni na koji na?in ne prožimaju. I to je ono što je suprotno svakoj ideji Vojvodine kakvu ja pamtim, a pogotovo Vojvodine kakvu želim.

Mislim da vojvo?anski politi?ari, iz dobrih namera ali iz nedovoljnog znanja o tome o ?emu govore, ?esto pri?aju o multikultiralnosti kao o nekakvoj mantri, ne shvataju?i da se multikulturalnost može upotrebiti na razli?ite na?ine, uklju?uju?i i na?ine koji nisu ni malo dobri. Dakle, ti možeš da postaviš stvari tako da, pošto ve? nismo uspeli sa idejom da teritorije budu etni?ki ?iste, daj onda da sprovedemo da unutar tih teritorija postoji nekoliko etni?ki ?istih paralelnih svemira, koji ?e živeti svaki za sebe.

Jedini na?in da se to ne dogodi jeste da se insistira na interkulturalnosti. Šta interkulturalnost zna?i? Hajde da budemo potpuno prozai?no konkretni: to, na primer, zna?i da je sasvim normalno da mi poznajemo jezike drugih. Pošto Vojvodina, za razliku od Bosne i Hercegovine, ne samo multikulturalna nego i multijezi?ka sredina, sasvim je normalno da Ma?ar zna srpski, da Srbin zna ma?arski, da Slovak zna srpski… Potpuno bi bilo o?ekivano da svako zna bar još jedan jezik koji se govori u Vojvodini, jer je to naprosto normalno. Jer onda možeš da komuniciraš sa svojim komšijom i da autenti?no dobijaš ono što jesu njegove težnje. Ako to ne znaš, bi?eš osu?en na interpretaciju. A ako ti neko to interpretira, ?esto ?e se desiti da taj koji to interpretira ne?e biti kompetentan ili ne?e bitti dobronameran.

D. G.

Podelite ovu stranicu!