TEOFIL PANČIĆ: Šta je bilo ovo s Makedonijom?

23 Aug 2017

Naravno da se ne radi o tome da će se srpska i makedonska vojska na konjima i u viteškim oklopima sukobiti na Kumanovskom polju, nego o očigledno neutaživoj potrebi Vučićeve vlasti za pompeznim gestovima koji je postavljaju u centar pažnje i drame

Kaže se obi?no da je najbolja administracija ona koja se „ne vidi“, ali ?iji se rad i te kako ose?a. Dakle, diskretna i nenametljiva, ali vredna i efikasna. Otkad je prvi ?ovek države u svim svojim modifikacijama, a tome ima punih pet godina, Aleksandar Vu?i? s velikom posve?enoš?u i o?iglednom ube?enoš?u u svoj metod radi obrnuto: vrlo ?esto je nejasno šta to njegova administracija radi, zašto to radi i kojem neprozirnom dobru bi to imalo poslužiti, ali su zato sami ti ?inovi vrlo vidljivi, neretko do dre?avosti, i ?ujni, neretko do zaglušnosti.

I sve je ovo vrlo o?igledno doslovno na svakom koraku, kao da je ideja da gra?anina u svakom mogu?em trenutku morate podse?ati na sebe i na svoje intenzivno prisustvo u njegovom životu, na svim mogu?im nivoima: kao što je ovih dana nemogu?e pro?i Beogradom, ispretumbanim naglava?ke, bez stalnog spominjanja gradske vlasti (koju je Vu?i? centrirao kao neku vrstu paradnog modela svog na?ina upravljanja), pa sve do odnosa sa susednim državama, gde izgleda naprosto ne sme pro?i nedelja, kamoli mesec, bez neke drame, makar i s najbizarnijim scenarijem.

Šta je, recimo, bilo ovo s Makedonijom? Niko ne ume ta?no da vam objasni, jer nikome i nije baš jasno, a to je valjda i ideja: ne da nešto bude jasno, nego da se dešava nešto teatralno i bu?no, bez obzira da li je smisleno, kamoli korisno i dobro. Šta zna?i kada povu?ete kompletno osoblje ambasade iz jedne zemlje, pri tome susedne i prijateljske? Ni diplomatski profesionalci ne pamte neki sli?an presedan, ali napominju da se takve stvari obi?no rade samo kad se spremate da nekome objavite rat, ili o?ekujete da ovaj to u?ini vama.

Sve što je javnost doznala o uzrocima i povodima ovako teatralnog ?ina svodi se na nagoveštaje i namigivanja, na to „da neko prisluškuje i progoni naše ljude“, i da se „Makedonija postavila agresivno prema nama“. Sve je mogu?e, ali nije baš sve i uverljivo, naro?ito s obzirom na sasvim blisku istoriju odnosa, to jest na to da je zvani?na Srbija do poslednjeg daha, i prili?no nediplomatski, podržavala propalu vlast duboko kompromitovanog Nikole Gruevskog, a o aktuelnom makedonskom premijeru Zoranu Zaevu govorila sve najgore. Kao i s obzirom na to da su u odbrani vlasti Gruevskog po svaku cenu, koja uklju?uje i fizi?ko nasilje i otvoreno nepoštovanje bazi?nih principa parlamentarne demokratije (da onaj ko skupi poslani?ku ve?inu ima pravo da formira izvršnu vlast, bez obzira na to kome se to dopada, a kome ne), bili angažovani i izvesni državni službenici Srbije, na nikada razjašnjen na?in.

Sve ovo što se ovih dana dešava zvu?i dramati?no, ali naravno da se ne radi o tome da ?e se srpska i makedonska vojska na konjima i u viteškim oklopima sukobiti na Kumanovskom polju, nego o o?igledno neutaživoj potrebi Vu?i?eve vlasti za pompeznim gestovima koji je postavljaju u centar pažnje i drame, bez obzira koliko to svrhe ima ili nema, a pogotovo bez obzira na to šta takvi potezi zna?e za ionako krhke odnose u tzv. regionu.

Razume se da sam Aleksandar Vu?i? nije odoleo da nas kroz najnoviju krizu ili vešta?ki izazvanu buru u ?aši vode ne provede li?no kao nekakav samopostavljeni Vergilije, vidno uživaju?i u sceni?noj misterionosti tipa: „znam da vam ništa nije jasno jer ne mogu da vam kažem o ?emu se ta?no radi, ali oni koji treba da znaju dobro su razumeli našu poruku.“ Još sublimnije izre?eni deo ovog iskaza bi glasio: „a vi mi verujte da znam šta radim, mada ne smem da vam pružim dokaze da je tako, jer se radi o ne?emu što ne treba da znate, još ste mali.“ Li?i na vrlo amatersku kopiju ionako ne baš vrhunskih špijunskih roto romana, ali posluži?e svrsi, o?igledno se ra?unalo u Beogradu, pošto doma?e sledbeništvo ionako nije mnogo probirljivo, i u stanju je da apsorbuje i trapaviju scenu od ove, ako je tako nešto uopšte još mogu?e zamisliti.

Najzanimljivije i najmisterioznije od svega ipak je sama ?injenica da administracija koja permanentno diže tenzije u okruženju zbog toga ne biva, bar ne na neki javnosti vidljiv na?in, ni ukorena, a kamoli sankcionisana od evropskih i drugih me?unarodnih institucija, što – pogotovo poznaju?i na?in razmišljanja i rada Vu?i?a i okruženja – ne može zna?iti drugo nego da oni razložno veruju da su „na poštedi“ sve dok su dovoljno „konstruktivni“ pre svega u pregovorima o Kosovu, pa im se može dopustiti da sebi malo daju oduška na drugim stranama. Sumnjiva ra?unica, ali o?igledno ni prva ni poslednja od te vrste, kao da na?in politi?kog ponašanja baziran na neu?enju na sopstvenim, a kamoli na tu?im greškama, postaje zarazan.

Nakon iznenadnog i ni na koji ozbiljan na?in objašnjenog dramatizovanja situacije i javnosti ionako neshvatljivog dizanja tenzija sa susedom s kojim Srbija ima vrlo malo objektivnih problema a veoma mnogo bliskosti na svakom mogu?em nivou, usledila su isto tako zagonetna uveravanja da ?e sve biti u redu i da ?e se stvari polako vratiti u normalu. Lepo, samo zašto su i za ?ije dobro uopšte izlazile iz nje? Politika ispraznih teatralnih poteza ne može vam iskreno i otvoreno odgovoriti na ovakva „previše zdravorazumska“ pitanja, jer bi to bilo kao da se samoukinula. Tako da nema sumnje da ?e se melodramska serija nastaviti, na tom ili nekom drugom mestu, zapravo je svejedno, bitno je samo da se nešto zbiva, a sve što se zbiva zbiva se s namerom da se zapravo nikada nigde ništa ne dogodi, i da Ovo ve?ito potraje.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!