TEOFIL PANČIĆ: „Slovački četnici“ i ritualna padanja u nesvest

07 Apr 2016

Nasuvo: Takmičenje u cipelarenju i nacionalistička internacionala

Diletantske travestije, iritantno prenemaganje, lažna padanja u nesvest, malogra?anski rituali iznenagjenosti & uvregjenosti – na to se, kanda, svela „politi?ka borba“ u javnom prostoru, u zemlji dobrano zahva?enoj degeneracijom ionako ne baš impresivnih demokratskih procesa. Ceo kermes, naravno, iniciraju režim i njegovi puleni, ali bogme i brojni saradnici i saveznici, koje pronalazimo na sve „?udnijim“ mestima, pa je jedino ?udno ako se i?emu još uopšte ?udimo. Pa ipak, ?ak i u tako oštroj konkurenciji organizovane i (do izvesne mere) namerne tuposti, slu?aj „slova?kih ?etnika“ se izdvaja i isti?e, štr?e?i visoko i postavljaju?i nove standarde ubrzanog rastakanja preostalih tragova smisla bilo kakvog u?estvovanja u „javnim poslovima“.

Šta je, dakle, bilo? Bojan je Pajti?, u govoru u predizbornoj kampanji, u Padini (jednom od najve?ih slova?kih mesta u Vojvodini) izrazio stanovito ?u?enje nad onima – misle?i pre svega na dve vojvo?anske slova?ke politi?ke organizacije novijeg datuma – koji su se blisko zasojuzili sa Srpskom naprednom strankom, koju je, ina?e, osnovao jedan ?etni?ki vojvoda. I koja, dodajem ja, i dalje vrvi od loše le?enih, ili sasvim nele?enih ideoloških nastavlja?a notornog „?etnikluka“, manje onog iz ?etrdesetih a više onog iz devedesetih, koji je uspeo da bude i gori od svoje istorijski izvorne varijante. Pajti? se usudio da kaže da u tome ima ne?ega „perverznog“; u tome, naime, da se politi?ki udružujete sa onima koji su vam, ne tako davno, davali samo po „sendvi? za put i kartu u jednom pravcu“. A onda se na njega obrušila kuka pravedni?kog cilikanja iz SNS-a i okoline, sve sa režimskim podguznim zunzarama, tj. medijskim raspršiva?ima kleveta (dakako da je udarni?ki prednja?ila novosadska štampana stvar sa sedištem u mom neposrednom komšiluku), ali i motika malogra?anskog hinjenog zgražavanja od onih koji love svaku priliku da se em po?aste na ostacima suparnikovih resursa, em da se preporu?e režimu za neka budu?a lepa druženja, pretežno pokrajinske naravi, ako razumete na šta ciljam. A razumete.

Pajti? je, dakle, najedared ispao odvratni šovinista koji vre?a Slovake, plus politikant koji im zabranjuje da slobodno biraju politi?ke partnere. Pa su u odbranu ugroženih vrednosti civilizacije krenule vedete mira, razuma i tolerancije, svi ti mirovi?i i ostali vu?evi?i, teatralno se zanesveš?uju?i pred užasnim re?nikom tog groznog Pajti? Bojana, te fašisti?ke nemani koja se nadvila nad Vojvodinom i njenim manjinama. Takmi?enje u cipelarenju trajalo je danima, pripomoglo je i nekakvo saopštenje, šta li, iz ambasade Slova?ke, a da stvar ne bude „jednonacionalna“ oglasio se i, da tako kažemo, „ma?arski faktor“, o kojem nešto kasnije.

E sad, šta je sve to i ?emu to služi? Najpre, treba re?i bez prenemaganja: Bojan Pajti? je izrekao nešto što je vrlo blisko istini. Svojevrsna je ironija, ili baš i perverzija, da politi?ke organizacije koje tvrde da zastupaju izvesnu manjinsku etni?ku zajednicu, idu u predizborni savez sa onima ?ija je politi?ka istorija prepuna mržnje i nasilja prema svima koji nisu kao oni i ne misle kao oni, a najviše prema manjinama svih vrsta. To je kao kada bi neka jevrejska ili imigrantska organizacija u Francuskoj veselo ušla u koaliciju sa Nacionalnim frontom porodice Le Pen – bilo da je „izvorni“ oca Žan-Marija ili „reformisani“ ?erke mu Marine (pri tome, naravno da bi formalno „imala pravo“ da to uradi, ali to se ipak ne dešava!). Zašto bi onda bio problem da se to javno primeti, a nije problem sam taj savez? Elem, niko ne spori da svaki gra?anin ili grupa gra?ana ima pravo da glasa za koga ho?e ili da se udružuje s kim god ho?e – ali je i svaki drugi gra?anin, pa tako i Bojan Pajti? (koji je, da, predsednik jedne politi?ke stranke, pa šta?) slobodan da to prokomentariše, da podseti na kontekst u kojem se to zbiva, i da taj kontekst nekako okvalifikuje. U ovom slu?aju, bogme, i sasvim ispravno, ako ne?emo da se pravimo ludi i senilni samo zato da bismo udovoljili novokomponovanom kriterijumu „politi?ke korektnosti“ diktiranom od onih kojima je sveopšti javni zaborav najviše u interesu.

Pajti? je, dakle, naprosto razmišljao logi?no, i javno izrekao zaklju?ak tog razmišljanja. Moglo bi se raspravljati o tome da li je bilo takti?no da to tako eksplicitno formuliše, nije li to bila „prejaka“ figura u kontekstu kampanje, kojom se izložio ovakvim napadima etc. – sve je to za mogu?u raspravu, ali to je mnogo niži nivo problema, i javnog interesa se ne mora ticati. Bitno je da Pajti? nije u?inio ono za šta ga se licemerno optužuje: nije nikoga vre?ao ili diskriminisao na osnovu porekla ili politi?kog opredeljenja. Sve ostalo je samo poslovi?no loš teatar, isprodukovan od šarolike trupe opasnih diletanata.

Ne radi se o tome da Pajti?u, ili bilo kome drugome, treba o?utati brljotine. Isti je taj pokrajinski premijer i lider DS-a na ovom istom mestu i od ovog istog autora ne baš davno oštro kritikovan kad je prili?no nesre?no, ?ak i nesuvislo, zabauljao o „srpskoj Srbiji“ i o nekakvom lomparovskom „srpskom stanovištu“, dakle, kada se kao pile u ku?ine upleo u jednu sumnjivu metaforu i više nije umeo da iskontroliše njene implikacije i komplikacije – sve dok nije napokon odustao od njenog daljeg „razvijanja“, što je jedino pametno što se s njome moglo u?inti. Ali u ovom slu?aju „slova?kih ?etnika“, Pajti? je naprosto not guilty, i to najbolje znaju oni koji se pozerski ruše u nesvest i krše prste pred njegovom metaforom. Znaju, ali ne haju, jer takva je – brutalno amoralna i samosvesno lažovska – priroda onoga što ?ine i ?ime se bave, i u fazi dok su bili „?etnici po?etnici“ i sada kada su… hm, ne zna se ta?no šta, a nije ni važno, sve dok su na vlasti.

Svesno ili ne, Pajti? je svojom padinskom metaforom ukazao na jedan jak i opasan politi?ki trend, koji ide preko granica ove zemlje: stvaranje neke vrste „nacionalisti?ke internacionale“. Možda odatle duva i vetar koji je doneo ono minusinteligentno saopštenje ambasade Slova?ke, a svakako odatle pirka vetri? koji je u srcu Ištvana Pastora razgoreo brigu za slova?ke mu kolege u partnestvu za mir sa Spskom naprednom strankom veselih ?etni?kih korena: to kako se Pastor – taj neskriveni politi?ki klijent Orbanovog desni?arskog režima – javno srušio u nesvest zbog Pajti?eve metafore, tako?e je primer više nego organizovanog licemerja koje je ovih dana u turbo pogonu. A punu istinu i finalnu konsekvencu tog iskaza pre neki dan smo videli u nezapam?enom ?inu ma?arskog ministra spoljnih poslova Petera Sijartoa koji je s Aleksandom Vu?i?em posetio predizborni miting SNS-a u Pan?evu, izjavivši da bi „da je vojvo?anski Ma?ar glasao za SVM, a da je Srbin, glasao bi za SNS“.

E, o tome se ovde, gospodo, radi, a ne o tobožnjem vre?anju ove ili one manjine. Uloge i biografije su izvrnute naglava?ke, proces pranja mozgova, brisanja autenti?ne memorije i instaliranja lažirane uveliko je u toku. Na ?asnom je ?oveku da u tome ne samo odbije da u?estvuje, nego da se tome otvoreno suprotstavi. Oni drugi ?e se pridružiti hajci, nadaju?i se nekoj mizernoj vajdici za sebe. Pa su to i u?inili, i teško da su ikoga iznenadili. Tupost, besramnost, beda i zaborav – to uvek ide podruku, to su naši postojani jaha?i apokalipse.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!