TEOFIL PANČIĆ: Povampireni duh Anonimnog batinaša

14 Jun 2017

Mnogi od nas sećaju se kako su tokom devedesetih godina tadašnje vladajuće partije (SPS, JUL, SRS) imale odrede batinaša koji su rasturali opozicione skupove, maltretirali antirežimske studente, prekidali javne tribine njima neprihvatljivog sadržaja

Svi smo u?ili da „država ima monopol na upotrebu fizi?ke prisile“, i da je to jedan od civilizacijskih temelja na kojima po?ivaju ure?ena društva. Šta to, me?utim, zna?i? Svakako ne to da je država nešto kao glavni siledžija u kraju, koji teži tome da ostane jedini siledžija u kraju, nego to da država ima i sprovodi zakone, tako da i sredstva sile i prisile nad gra?anima može da sprovodi samo u skladu s vlastitim ustavom i zakonima, i to samo onako i onoliko koliko je neophodno, zarad odvra?anja i prevencije ve?eg zla. A sve to u okviru me?unarodnih standarda, dakako.

Ustavi, zakoni i me?unarodni standardi ne definišu, me?utim, samo to dokle sežu prava države na intervenciju, a gde po?inje njena dužnost da se prema gra?anima odnosi uz puno uvažavanje njihovih prava, nego regulišu i šta „država“ u ovom slu?aju uopšte zna?i, to jest na šta i koga uopšte mislimo kada kažemo da država, pod izvesnim uslovima, ima pravo na upotrebu fizi?ke sile radi spre?avanja bezakonja.

To, recimo, nikako ne zna?i da vladaju?a stranka ili neka druga politi?ka i tome sli?na organizacija ima pravo da sprovodi silu nad gra?anima, recimo nad politi?kim neistomišljenicima, demonstrantima ili novinarima.

Šta, me?utim, kad „na marginama“ ceremonijala predsedni?ke inauguracije Aleksandra Vu?i?a, nepoznati ljudi koji odbijaju da se legitimišu nastupe nasilno prema novinarki dnevnog lista Danas, ili prema jednom fotoreporteru, ugrožavaju?i i njihov fizi?ki integritet i pravo na rad?

Šta kad isto tako postupe prema gra?anima za koje procene da su „antiprotivni“? Pa ništa: vlast ?e sve to „elegantno“ o?utati, uz diskretan nagoveštaj da se ništa neregularno nije ni dogodilo.

Šta, me?utim, kad se pojave fotografije koje nesporno svedo?e druga?ije? Pa ništa, vlast ?e se lepo praviti mrtva. ?ekaju?i valjda da Vu?i? i o tome smisli i izgovori neku sarkasti?nu pošalicu, u stilu one da bi neki nerazumni gra?ani, eto, hteli da peru noge u novoj fontani na beogradskoj Slaviji.

A ništa u svemu ovome nije ni šaljivo ni smešno. Mnogi od nas se?aju se kako su tokom devedesetih godina tadašnje vladaju?e partije (SPS, JUL, SRS) imale odrede batinaša koji su rasturali opozicione skupove, maltretirali antirežimske studente, prekidali javne tribine njima neprihvatljivog sadržaja (to je opet u modi, samo se ovaj put za to koriste „patriotske“ organizacije opšte prakse), i pravili razne druge nepodopštine, a da je sve vreme bilo nejasno – to jest: zamagljeno – ko su uopšte ti ljudi, ko ih angažuje i pla?a, rade li oni „za državu“, ili za vladaju?u stranku, ili izme?u toga dvoga više ni nema razlike?

Uostalom, nije li razmeštanju parapolicijskih odreda po Srbiji prethodilo slanje paravojnih odreda na ratna podru?ja u Hrvatskoj i BiH? I to su bile svojevrsne strana?ke milicije, ali na ratnom kaljenju, toj majci prakse. Mnogima se, izgleda, ?inilo da to „nema veze s nama“, jer ovi ionako „idu negde drugde, što dalje od nas“; me?utim, svako bezakonje koje pripremiš za izvoz, ovako ili onako ?e ti se vratiti u ku?u.

Dve, dve i po decenije kasnije, duh (a bogme i telo) Anonimnog Batinaša iznova je tu. Krenulo je nekako s prvim vanrednim odmeravanjima na lokalnim izborima, nedugo nakon što je Srpska napredna stranka s partnerima preuzela vlast u zemlji.

Malo-malo pa bi se ?ulo kako u ovom ili onom manjem mestu, u Vojvodini, zapadnoj Srbiji, Pomoravlju i drugde, kruže džipovi bez registarskih oznaka, iz kojih izlaze nabildovani mladi?i, zastrašuju gra?ane, ciljano šikaniraju i prebijaju targetirane opozicione prvake, aktiviste ili naprosto ljude od ugleda i autoriteta, vrše psihološki pritisak na gra?ane, zlostavljaju i difamiraju sve koji su potencijalni ili delatni glas za opoziciju.

Tako se u Srbiju vratio strah kao politi?ka kategorija, i te kako postoje?a, iako je iz nekog nadrealnog razloga uopšte ne registruju oni koji su prethodne dane proveli u sjajnoj izolaciji vlasti i po?asti.

Na pitanja novinara ko su uopšte ljudi koji su „održavali red“ na ulicama oko zgrade u kojoj je Vu?i? polagao zakletvu tako što su novinare onemogu?avali da rade, a gra?ane da nenasilno izraze svoj protest (gotovo je isklju?eno da se radi o profesionalnim pripadnicima policije), nije se osetilo ponukanim da odgovori ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, ni vode?i ljudi vladaju?e stranke, a naposletku ni sam predsednik, to jest njegov kabinet. I ta ?utnja svakako nije ?utnja zbunjenosti i neznanja; to je ?utnja prepoznatljivog upozorenja.

Da li je nekoga ovaj „povratak otpisanih“ na beogradske ulice, sa brojnim „pretpremijerama“ po unutrašnjosti (gde su mnogo manje obazrivi) iznenadio? Možda nekoga ko je ozbiljno shvatio pri?u o tome kako su se bivši i sadašnji vladari u me?uvremenu „promenili“. Ili naprosto one koji ne pamte. A ko ne pamti – i to smo valjda nekada u?ili – mora?e da ponovo prolazi kroz isto.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!