TEOFIL PANČIĆ: Pouke Fajgelj-epizode

22 May 2015

Nasuvo: Štetočine i kontrola štete

Lepe vesti su ovde retka pojava, zato u svakoj takvoj valja uživati, meračiti je natenane, zagledati je sa svih strana. Evo jedne takve, u nadrealnoj interpretaciji lokalne dopisnice Večernjih novosti, tog nepokolebljivog čuvara srpskog jezika, ćirilice, naše kulture, identiteta etc, od rasrbljujućih nasrtaja pismenosti, stila, ili ne daj bože smisla. Elem, kaže J. S. iz VN u „otvornoj“ rečenici teksta u broju od 19.5.2015: „Direktor Kulturnog centra Novog Sada više nije dr Andrej Fajgelj“. Zanimljivo. Šta ova dražesna rečenica znači, na književnom srpskom jeziku? Znači da je osoba koja je direktor KCNS promenila ime (valjda u opštini), i više se ne zove tako. A kako se sada zove? To nam nije rečeno. Možda se zove, šta znam, mr Miodrag Mile Isakov? Ne bi to bilo baš nimalo čudno, s obzirom na trenutno stanje (a to je stanje putujućeg TS pajaca) entiteta koji u stvarnosti i javnosti zauzima to ime.

Pa dobro, i na to smo obvikli: na to, naime, da su najgorljiviji tobožnji zagovornici patriotizma opšte prakse i „našeg nacionalnog identiteta“ osobe (i institucije) koje hronično slabo stoje s maternjim jezikom i elementarnom pismenošću – a samim tim i s identitetom, u kulturnom smislu. U stvarnosti, naime, dr Andrej Fajgelj, dakako, nije promenio ime, to jest, ono što je nepismena večernja spisateljica htela da kaže na spskom se jeziku – i ćirilicom i latinicom podjednako – izriče obrnutim redosledom, evo ovako: „Andrej Fajgelj više nije direktor Kulturnog centra Novog Sada“. Osećate li promenu? Osim što je sada gramatički ispravna, ova je rečenica i neodoljivo lepa. Zašto? Iz vrlo sadržinskog razloga…

Elem, osoba Fajgelj napustila je mesto na kojem se, u iole normalnom poretku vrednosti, nikada nije ni smela naći. Vest je, kažem, dobra, ali joj treba naći pravi kontekst i odrediti pravu meru, makar i po cenu da nakon toga više ne izgleda tako dobro. Najpre, slaviti kao dobitak puku činjenicu poništenja jednog nepotrebog gubitka malo je naivno, da ne kažem glupo: otprilike kao kad vam Vučić/vlada/država (protivustavno) snizi penzije za deset odsto, pa posle nekog vremena kaže da će ih povisiti za tih istih deset odsto. Ima li tu stvarne „povišice“? Naravno da nema – sve što se događa opisano je u znamenitom Kovačevićevom zen koanu da će ti „Đura oprostiti što te je tukao“.

Šta ovo znači, primenjeno na predmetni slučaj? Aktuelna dominantno naprednjačka vlast izručila je KCNS na upravljanje grupi anonimnih lokalnih zamlata bez izbornog ili bilo kojeg drugog relevantnog legitimiteta prozvanoj Treća Srbija, jednu od njih hirotonišući za direktora, i zatim je pustila da skandalozno predugih dve i po godine čini s njim šta god joj padne na pamet, urnišući je materijalno, moralno i kulturno, praveći sprdnju od jednog od kulturnih simbola grada. Treba li da ponavljam šta su Fajgelj i fajgelji sve u međuvremenu uradili? Prvo da vam kažem – mrzi me da ponavljam. Ko do sada to nije (sa)znao, neka spokojno umre u neznanju. Ali se mora imati na umu ovo: sve što je ta falanga ideološki mutantnih diletanata, štetočina i lucprda s mentalnim sklopom seoskih đilkoša i apetitima nezasitih polit-tajkunčića učinila, bilo je moguće samo zato što ih u tome nisu sprečili oni koji su to jedini mogli da učine, koji s imali mehanizme za to – a to su oni koji su ih tamo i doveli, koji su im prepustili KCNS kao da im je dedovina. I koji ih sada isto tako i „odvode“, naprosto zato što im je to sada dnevna potreba, iz ko zna već koje političke računice. Naime, nema nikoga iole upućenog u ovom gradu ko nije sve vreme znao da se u KCNS rade stvari poput ove sa famoznom Savetnicom, ali to nije bilo „javni skandal“ sve dok to nije nekome zatrebalo. Gradonačelnik Vučević mogao je doslovno u bilo kojem trenutku u ovih dve i po godine da teatralno cikne „ju, strašno“, jer je za to imao preobilje materijala i jer je na to bezbroj puta javno upozoravan s relevantnih javnih adresa, ali je ciknuo tek onda kada je to njemu ili nekome iznad njega politički postalo korisno, makar i u vidu „kontrole štete“.

Dobro, kako god bilo: osoba Fajgelj je na kapiji. Međutim, šta sledi? Ako umesto osobe Fajgelj upravljanje KCNS bude prepušteno nekom drugom fajgelju koji se samo formalno ne zove tako, onda će to biti još gore „ruganje s dušom“ svih kojima je stalo do normalnog života, pa i onog kulturnog. Dalje, ako radikalno kompromitovana TS i ostane bez tog mesta, ali KCNS bude prepušten nekom od brojnih opskuranata iz SNS, DSS i okoline ko je „likom i delom“ zapravo vrlo sličnog profila – uostalom, ne dolazi li i sam gradski sekretar za kulturu iz upravo takvog, opskurno desničarskog miljea? – šta će se uistinu promeniti?

O tome bi valjalo govoriti sada, a ne iscrpljivati se u pukom malograđanskom naslađivanju i seirenju nad koruptivnim praksama i bahaćenjem tih fajgeljoidnih likova, ne samo u KCNS nego i u Informatici, i gde god im se pružila prilika da zacare. To jeste ružno, ali suština je drugde: kulturna ideologija i praksa iza koje stoji fajgeljizovani KCNS i fajgeljizovana NS kultura naprosto je bolesna i mračna, i to bi važilo sve i da su oni pojedinačno najpošteniji ljudi na svetu, da žive samo na hlebu i vodi, i da ih nikakva materijalna dobra ne zanimaju ni koliko Mahatmu Gandija. Zato je i patetično Fajgeljevo pozivanje na to da odlazi s direktorske funkcije „s istim stanom, automobilom i kompjuterom“ tako populistički prozirno i tako promašeno. Koga je briga za to?

Šta smo, dakle, iz cele „Fajgelj-epizode“ naučili, ako uopšte još umemo da učimo? Da, banalna je istina da sve političke partije vole da imaju „svoje“ ljude na mestima gde se upravlja, ali nikako, nikako, nikako nije svejedno koji i kakvi su to ljudi: populističke partije obično svugde, pa i u za njih presuptilne kulturne mehanizme postavljaju alave nesposobnjakoviće s grotesknim pretenzijama i bez ikakvog znanja i vrednosti. Moralna i civilizacijska šteta koju su takvi tamo u stanju da počine višestruko prevazilazi materijalni iznos njihove moguće i verovatne korumpiranosti, kolika god da jeste – a nikada nije mala. Iz nekog razloga, naime, vajne iber-patriote slabo znaju svoj pravopis, ali se u tuđi buđelar razumeju odlično.

(Autonomija)