TEOFIL PANČIĆ: Pokret bilo kojih trenutno slobodnih 93 građana

14 Sep 2017

Nasuvo: Veliki razvod i ćutanje iz skromnosti

Nikad ni?eg novog pod suncem Istoka: sve o nama piše još kod Bulgakova, u „Majstoru i Margariti“. Pa ipak, ponekad se desi nešto što ni Bulgakov nije opisao, mada bulgakovljevski zvu?i.

Tako je, recimo, Pokret slobodnih gra?ana (PSG) nedavno napustilo troje osniva?a: Dušan Teodorovi?, Ljiljana Mijatovi? i Zoran Ivoševi?. Pa dobro, dešava se, razi?u se ljudi, napodudarnost naravi i tako to. Devedesetoro osniva?a je ipak i dalje unutra, zar ne? Ma kakvi, još je i bolje od toga: svih 93 je na broju. Kako sad to?! Lepo: objasnio je Jankovi? Saša, predsednik PSG, da je odlazak ono troje no big deal, i da je ve? primljeno novih troje osniva?a. Pazite dobro: ne novih troje ?lanova, nego novih troje osniva?a. Tako da je brojno stanje me?u osniva?ima nepromenjeno. Ni Josif Džugašvili, majstor retuširanja starih fotografija i Bulgakovljeva zla kob, ne bi to izveo bolje.

Metodologija je, morate priznati, savršena. U tom smislu, bilo bi glupo da se menja. Teoretski, moglo bi i svih preostalih osamdeset i sedmoro izvornih osniva?a PSG u nekom trenutku napustiti tu organizaciju, ali se ne bi promenilo ništa, jer bi Jankovi? negde pronašao nekih drugih 87 osoba, i proglasio ih osniva?ima PSG. I tako u nedogled. PSG bi mogao statutarno da se uredi kao organizacija u permanentnom osnivanju, kojom rukovodi ve?e od 93 osniva?a, ko god oni u datom trenutku bili, svejedno je sve dok ih je devedeset i troje. Ako PSG pregura koju deceniju, svaki ?e od 93 osniva?a biti ro?en tek nakon osnivanja Pokreta.

Tako to valjda rade savremeni ljudi sajber epohe – stalno se apgrejduju i rekonfigurišu. Ionako niko ne ?uva stare screen shotove. Gde je, recimo, onoj staromodnoj, analognoj Demokratskoj stranci bila ta džugašvilijevska pamet na bulgakovljevski na?in? Naime, drevne hronike do dan-danji beleže da su DS osnovala ova trinaestorica neapostola: dr Kosta ?avoški, Milovan Danojli?, dr Zoran ?in?i?, Gojko ?ogo, dr Vladimir Gligorov, dr Slobodan Ini?, Marko Jankovi?, dr Vojislav Koštunica, dr Dragoljub Mi?unovi?, Borislav Peki?, Miodrag Periši?, dr Radoslav Stojanovi?, Dušan Vukajlovi?.

Pogledajte samo taj haoti?an spisak! Teški nacionalisti, liberali, levi?ari, socijaldemokrate i još kojekakvi, svi na okupu! I šta je bilo posle? Ve?ina ovih sa spiska napustila je DS ve? u prvim godinama njenog postojanja. I ne samo da su je napustili, nego su otišli na veoma razli?ite, ?ak direktno suprotstavljene strane. Neki su u me?uvremenu umrli. Jedan je streljan. Samo jedan jedini (Dragoljub Mi?unovi?) sa spiska osniva?a i danas je živ i aktivan u Demokratskoj stranci. Mislim, nije li to malo kompromituju?e? Štaviše, nekako diletantski, stihijski? A sve je to moglo lako da se izbegne, samo da se periodi?no (recimo, jednom mese?no) pristupalo reviziji spiska osniva?a: kako koji otpadne od matice, a ti, krk, izbrišeš ga sa spiska osniva?a i staviš nekog novog, sveže pazarenog! Što bi rekao besmrtni Staljin the Inspirator: njet ?elovjeka – njet probljema! Dan-danas bi DS imao potpuno svež i apdejtovan spisak trinaestorice osniva?a, evo na primer ovakav: Dragan Šutanovac, Radoslav Miloji?i? Kena, Balša Božovi?, Zoran Alimpi?, Miroslav Vasin, Goran Ješi?, Aleksandar Crkvenjakov, Zoran Lutovac, dr Dragoljub Mi?unovi?, Dušan Milisavljevi?, Branislav Le?i?, Dragoslav Šumarac, Igor Salak. Milina videti…

Da li se ti to, Pan?i?u, malko zajebavaš? A ne, ne ja. Ja sam sasvim ozbiljan. Zajebava se neko drugi, samo što je poslovi?no neduhovit, pa nam lica ostaju basterkitonovski bezizražajna. Baš kao i njegovo.

Spiskove na stranu, evo je valjda ve? prošlo mesec dana, ako ne i više, otkad je Saša Jankovi? obznanio svoj „raskid“ s navodno verolomnim i nekako misteriozno vu?i?osaradljivim DS-om, a ja sve od tada trep?em u „tupilu od nekuženja“ (Robi K., III a) i ?ekam da se dogodi Nešto, nisam probirljiv, neka bude Bilo Šta, što ?e njegov potez, a i potonja obrazloženja i produbljenja, nekako povezati sa ovozemaljskom stvarnoš?u. To se, me?utim, uporno ne doga?a, a vreme prolazi. Ja u me?uvremenu ?utim (a posao mi je da ne ?utim), ni da beknem ni da kmeknem o velikom razvodu u srcu tzv. proevropske opozicije, stidim se ve? sopstvenog ?utanja, a ne znam kako da objasnim da ?utim iz skromnosti, jer mi se sve ?ini da mi je sigurno nešto bitno promaklo, pa sve ?ekam da mi se to nešto ukaže, da se kockice slože, da se Jankovi? i njegov potez vrate na mati?nu planetu Zemlju, jednom re?ju u šest re?i, da svet ponovo postane odgonetljivo mesto. Avaj, do dan-danas, ništa od toga se ne dogodi. Umesto toga, neki ljudi odu od Jankovi?a, a Jankovi? ih spremno, iz poluokreta, zameni nekim drugim ljudima, tako što ih retroaktivno proglasi za one od ranije, ?ime ti od ranije simboli?ki ispare u ništavilu. Ko ih jebe, izvorno brojno stanje je nepromenjeno…

I tako ja prestanem da tražim objašnjenja. Jer je sve dovoljno jasno. A Bulgakova uvek vredi iznova ?itati.

(Autonomija/foto: Filip Petronijevi?)

Podelite ovu stranicu!