TEOFIL PANČIĆ: O nestanku suzdržavanja

28 Apr 2012

Nije ni najmanje teško dokazivati i dokazati neozbiljnost i neodgovornost postupanja većine ključnih aktera političke i javne scene u Srbiji, samo što to nikome ne rešava ni jedan problem

Ako se svaka iole zrela i odgovorna politika izme?u ostalog ogleda i u veštini samosavladavanja, ne bi se reklo da mnogo od te veštine vi?amo u ovoj predizbornoj kampanji. Pre svega, Boris Tadi? se nije suzdržao da izvede manevar sa ustavno nepostoje?im „skra?ivanjem mandata“ i tako je „prilepio“ predsedni?ke izbore za parlamentarne, što je u neskladu sa boljim demokratskim obi?ajima i razložnom podelom vlasti, ali je navodno u skladu s onim što njegov tim procenjuje da je pragmati?ni politi?ki interes, naravno Tadi?ev i njegove partije. Nije se suzdržao ni da nam to prikaže kao nešto što se radi „za naše dobro“, mada za to nisu ponu?eni dokazi ozbiljnji od demagoške pri?e o „uštedi“ i tome sli?nom, jer jedni i drugi izbori su ionako „blizu“ (zapravo ih deli više od pola godine), pa zašto ih lepo ne spojiti, vajdica je… Recite to onim rasipnim Francuzima, koji 6. maja biraju predsednika, a ve? u junu izlaze na parlamentarne izbore. Bi?e da ti francuski po?etnici u stvarima parlamentarne demokratije ne znaju šta i zašto rade, trebalo bi im poslati ekipu srpskih stru?njaka za izborni inženjering da ih podu?e.

Demokratska stranka se, uostalom, ne suzdržava ni od sasvim eksplicitne „negativne kapanje“ na ra?un glavnih konkurenata, što je potez koji nije samo eti?ki dubiozan (zbog toga ovde malo koga boli glava) nego može da se pokaže i kontraproduktivnim. Ni beogradski gradona?elnik Dragan ?ilas nije se ustezao da pokaže višak nervoze i verbalne arogancije prema nekadašnjem njujorškom gradona?elniku Rudiju ?ulijaniju, kojeg su Nikoli?evi naprednjaci doveli u Beograd kao svojevrsnu lobisti?ku podršku.

Na drugoj strani, naprednja?kim uzdanicama i vedetama ništa nije važnije od takore?i „gandijevskog“ uzdržavanja u svakom smislu i u svakoj prilici, jer njih možda ništa ne može tako efikasno udaljiti od prikupljanja ve?ine kao bilo kakav, makar i verbalni ispad koji bi podsetio bira?ko telo na njihovu neslavnu radikalsku prošlost. No, koliko god se vidljivo trudili, povremeno iz njihovih izjava – naro?ito ako novinar zna da ih pita prave stvari na pravi na?in – ipak izbije duh i dah starog i predobro poznatog, kao svojevrsna opomena onima koji kratko pamte i dugo zaboravljaju. Opomena o ?emu? Recimo, o onoj narodnoj o vuku koji menja dlaku, što ne rezultira nužno promenom njegove ?udi.

Ivica Da?i?, šef socijalista koji su se unapred udobno pozicionirali kao ona „tre?a strana“ i poveliki „jezi?ak na vagi“ koji ?e navodno pretegnuti na demokratsku ili naprednja?ku stranu, ne može ili – pre ?e biti – naprosto ne?e da se suzdrži od populisti?kog juna?enja, koketiranja sa autoritarnim „pre?icama“ i lupanja šakom o sto, smatraju?i da je to stil i pristup politici koji se dopada njegovim potencijalnim bira?ima; e sad, ako usput nastrada kakva-takva u me?uvremenu stvorena slika dubinske „reformisanosti“ nekadašnje Miloševi?eve partije, pa nema veze, bi?e vremena za krpljenje i va?enje fleka, samo da se izbori što bolje pregrme.

Moglo bi se ovako o nesuzdržavanju nabrajati do sutra: Mla?an Dinki? i u skra?enicu URS ušuškana G17 ne mogu da se suzdrže da ne zajašu na talasu nezadovoljstva zbog „strana?kog zapošljavanja“ iako mnogi ponajpre baš njih povezuju s tim, ?edomir Jovanovi?, sa svojim tradicionalno teško svarljivim shvatanjem legalnosti, ne može da odoli a da se ne pohvali da je „jurio dvesta kilometara na sat“ ne bi li stigao na vreme u jednu televizijsku emisiju, nesvesno tako prikazuju?i sebe kao neodgovornu „opasnost na drumu“, zagovornici „belih listi?a“ ne mogu da se suzdrže promovisanja najzaumnijih teorija isisanih direktno iz malog prsta, a koje bi imale nekako dokazati suvislost ne?ega što nigde drugde na svetu ne postoji kao iole relevantna, kamoli „moralno superiorna“ opcija, i sve tako ukrug.

Šta je rezime? Bi?e da je rano za rezime: „sve ovo“ je tek istinski zapo?elo… Nije ni najmanje teško dokazivati i dokazati neozbiljnost i neodgovornost postupanja ve?ine klju?nih aktera politi?ke i javne scene u Srbiji, samo što to nikome ne rešava ni jedan problem. Izbori su svakako tu, i neko ?e na njima pobediti, formirati nekakvu ve?inu i voditi zemlju. Misliti, govoriti i delovati kao da je naprosto svejedno ko ?e to biti, na koncu je tako?e jedna, možda i najradikalnija forma nesuzdržavanja: nesuzdržavanja od jeftine oholosti s preskupim posledicama.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!