TEOFIL PANČIĆ: Ličnosti i institucije, ili: ološ ne zna drukčije

25 Apr 2015

Nasuvo: Kako je Šešelj prevaziđen

Stvar je smrtno ozbiljna i, baš zato, hajde da se prvo malo igramo. Zamislimo da je baš sve što oni tvrde, namiguju i insinuiraju tvrda, ?ista i jedina istina.

Zamislimo da se Predrag Gojkovi? nije ubio tog prvog aprila 1993. u stanu studenta Saše Jankovi?a na novobeogradskom Bulevaru Arsenija ?arnojevi?a. Zamislimo da su se prijatelji zapravo igrali s oružjem, otimali se oko pištolja, i da je u svemu tome pištolj nesre?no opalio i ubio Gojkovi?a, a Jankovi? i društvo potom uspeli nekako da zataškaju stvar i prikažu taj tragi?an doga?aj kao samoubistvo. Neka nam ni to ne bude dovoljno, pa zamislimo da je u trenutku opaljenja pištolj bio baš u Jankovi?evoj ruci. Zamislimo, dakle, da je Saša Jankovi? ubica, pa makar i iz nehata.

Nije da makar za sekund verujem u tu pri?u, samo kažem: hajde da zamislimo da je baš tako bilo. Teoretski, i to je mogu?e, a niko od nas nije bio tamo, nije im držao sve?u. Oružja je okolo bar bilo koliko voliš, i mladi mužjaci voleli su da se igraju njime, da se paunišu pred ženkama ili me?usobno. Uostalom, svega stotinak kilometara zapadnije, besneo je kanibalski rat.

Dvadeset i dve godine kasnije, „li?nost Saša Jankovi?“ radi na poslovima i radnim zadacima „institucije zaštitnika gra?ana“. Izvršna vlast i njeni pridruženi izme?ari nemaju, kažu, ništa protiv „institucije“, nego samo dvoje u moralne i ostale kvalitete li?nosti koja trenutno obavlja taj posao. A institucija – e, ona je baš sjajna i oni joj pružaju punu podršku. Samo još da se na?e Li?nost dostojna Institucije, i sve ?e biti u redu. Recimo, neka Li?nost koja se ne?e mnogo mešati u svoje poslove u svojstvu Institucije.

Zašto, dakle, „li?nost Saša Jankovi?“ nije dostojna? Tragali su dugo za odgonetkom, nisu našli ništa. Toliko su bili o?ajni da su probali ?ak i s visinom njegove plate, i obrukali su se. Sada im se ?ini da su napokon iskopali pravu stvar, a ne postoji nikakva moralna ko?nica – moralne ko?nice su, naime, tako?e stvar strukture i integriteta li?nosti – koja bi ih spre?ila da u taj mulj zarone do dna.

I baš zato kažem: hajde da zamislimo da je sve bilo onako kako insinuiraju svi ti vu?i?istefanovi?ipinkoviinformeri. Pitanje glasi: zašto mi to sada/ tek sada/ baš sada saznajemo? To jest, da li bi nam to bilo ikada servirano da Li?nost koja vrši posao Institucije nije ušla u otvoreni sukob s vlaš?u oko niza važnih i osetljivih pitanja? Od kojih svakako nije najvažnije, ali jeste na neki bolestan na?in najosetljivije pitanje „slu?aja Andrej Vu?i?“. U tom je trenutku Saša Jankovi? zapravo reaktivirao svoj „dosije“, mada toga nije mogao biti svestan. Tog dana je krenula potera; ovo je njen ishod. Da „li?nost Saša Jankovi?“ nije nagazio po prstima onoga koga ne treba, demaskiravši pred celom Srbijom moralnu i ljudsku mizeriju jednog primitivnog bahatog nasilništva, njegova navodna „mra?na tajna“ zauvek bi spavala u dubokom ledu (para)udbaških arhiva. Biti svestan ove ?injenice važnije je za javni interes i društveno zdravlje ?ak i od definitivnog rasvetljavanja – ako bar na trenutak, intelekualne igre radi, poverujemo da sve nije još tada rasvetljeno – šta se to ta?no dogodilo tog prvog aprila devedeset i tre?e.

Ovo kroz šta prolazi Saša Jankovi? jeste politi?ko pitanje, još više pitanje vlasti, ali je ipak najviše jedno pervertovano li?no pitanje – ne s njegove strane, dakako. Ovo je osveta duboko povre?enog patološkog narcisa koji se do?epao ozbiljnih instrumenata mo?i, mada bi ga – usudi?u se da osnovano pretpostavim sude?i po njegovom javnom ponašanju godinama unazad – jedan pošten i stru?an pregled trajno lišio mogu?nosti da bilo ?ime upravlja.

Šta nam ovo govori? Nije, dakako, problem u institucijama predsednika vlade, ministra policije, urednika tabloida, vlasnika televizije, ili bilo kojoj drugoj. Problem je u li?nostima. One su u epicentru jedne duboke patologije.

Zato ?u, jer se o li?nostima a ne o institucijama radi, to re?i i ovako:

Srbijom danas vlada ološ. Nije to prvi put, ali ovakvog ološa još nije bilo. Ovaj je znala?ki prosejan i probran, najgori u pisanoj istoriji. Talog koji se (po?ev od samog Velikog Meštra Sviju Hulja) kalio po navija?kim bandama, paravojnim falangama, desni?arskom podzemlju, šešeljevskim kokošarnicima. U pore?enju s njima (i samo s njima) ?ak i ograni?eni, zli i moralno tupi Miloševi?evi satrapi iz devedesetih deluju kao džentlmeni.

Zato ni sukob s Jankovi?em nije stvar ideologije, ?ak ni politike, u neku ruku ni pukog održanja na vlasti: ne, to je jednostrano li?ni sukob, kao i sve drugo što je s njima u vezi. Oni druga?ije ni ne umeju, niti uopšte postoji neki politi?ki sadržaj izvan njih samih, u „najli?nijem“ smislu. Pa, samo poslušajte: o ?emu govori jedan Vu?i? kad govori o bilo ?emu? O sebi, i jedino o sebi. S iskrenim divljenjem i ?estim napadima ganutosti. U tom smislu, najglupljim (i najštetnijim) su ispali oni koji su bar za trenutak poverovali da su se oni Šešelja odrekli: ne, oni su ga samo prevazišli. Šešelj je sumorni diletant iz dvadesetog veka, otužni klovn analogne epohe; od njega su baštinili hardver ni?im nesputane besramnosti, sve drugo je njihov izvorni softver.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!