TEOFIL PANČIĆ: Košava sa Dunava

03 Jun 2008

Radikali

Teofil Pan?i? i Žužana Seren?ešRadikali su, dakle, izgubili Novi Sad, i potu?eni su u Vojvodini; za utehu, kanda ?e imati Beograd i celu Srbiju… Koštuni?ari tako?e: severno od Dunava i Save – sve u paketu s Veljom – kre?u se oko nivoa statisti?ke greške, ali ?e im zato Ivica Od Milošte Gljivica i društvo kao kompenzaciju pokloniti Beograd, a potom i ceo Pašaluk pride… Vojvo?ani ?e kanda s krova Banovine nervozno pljuckati ka jugu odmahuju?i glavom i govore?i “e, svašta”; to ih, me?utim, ne?e sa?uvati od u?inaka neke nove košave sa Dunava.
Tako izgleda dijalektika dobitništva i gubitništva u ovoj zemlji, i cenu ovog bizarnog zapletaja tek ?emo svi platiti. A ne?e biti niska, ako se u poslednjem trenutku ne zgodi kakav preokret, makar u vidu “neo?ekivane sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar”. No, o tome ?emo imati još i odviše vremena da dumamo. Možda je zato uputnije sada se skoncentrisati na “severnja?ku utehu”.
To što su radikali i narodnjaci na pokrajinskim izborima prošli kao što bi ono ameri?ko filmsko svinj?e Bejb prošlo na turneji po Iranu posve je prirodno, jer vojvo?anski “politi?ki narod” (dakle, bira?i) u ve?ini zna i razume da se, sa njihovom prevlaš?u, sam smisao bilo kakvih vojvo?anskih institucija ukida: one onda ne mogu biti drugo doli posve prazna ljuštura, kao tokom devedesetih, u vreme dok su Banovinom gazdovali drug Smiljani? od Apatina i sli?ni miloševi?evski lumeni. Doduše, cinik ?e re?i da ni ova sadašnja omnibus-Vojvodina, ni riba ni devojka, nije institucionalno i “nadležnosno” baš ne znam koliko bolje utemeljena, i to zapažanje nije baš bez neke, ali ipak: simboli?ka i psihološka (da sad ne idemo dalje od toga) vrednost demokratskih vojvo?anskih institucija najbolje se shvata ako zamislite mogu?nost da sasvim nestanu, ili da se promene (i splasnu) do neprepoznatljivosti. Zato je prose?ni Vojvo?anin mnogo ve?i autonomista kada glasa za pokrajinsku skupštinu nego za druge nivoe vlasti: ta, gde ?e ako tu ne?e?! I ako to mesto treba da bude tek replika – a ne korektiv, pa po potrebi i oponent – državnog Centra Mo?i, pa onda lepo ponesite celu Banovinu na krka?e, pa na Slaviju, da popunite “Miti?evu rupu”!
Okej, Pokrajina je iz mnogih razloga neosvojiva tvr?ava za “snage haosa i bezumlja”, ali šta ?emo s Novim Sadom? Nije li glavni grad Vojvodine pokazao i dokazao opasnu nerezistentnost na radikalski virus, kako tokom devedesetih, tako i u novom milenijumu? O, da, pokazao je. Pa, šta se promenilo? Ništa, osim onoga što ?e možda morati da se promeni i u celoj Srbiji da bi znatna ve?ina progledala: isprazne larmadžije dobile su vlast, a sa njom i odgovornost. I, kako je to izgledalo? Hm, zavisi iz ?ijeg ugla se posmatra. Sa njihove ta?ke gledišta, bilo je ludo i nezaboravno: ban?enja, terevenke, behatonisanja, saobra?ajna MAS-akriranja, paragra?evinska orgijanja, termitski masovno zapošljavanje šurnjaja, pašenoga, zaova, bratu?eda i ostalih stri?evi?a na virtuelna, a dobro pla?ena radna mesta o sveopštem trošku… Sa stanovišta ostalih, bilo je ravno elementarnoj nepogodi, a ne smem ni da zamislim kako bi tek bilo da im se Maja G. nije odmetnula, što ih je umelo gdegde pomalo omesti i priko?iti. Ne, dakako, ne radi se o tome da su radikali u Novom Sadu izmislili lopovluk, nepotizam i sli?na iskušenja smrtnika: radi se o tome da u tome nisu imali ni mere, ni stida, ni stila. I da su se dosledno ?uvali toga da, makar uzgred, makar kolateralno, makar greškom, u?ine i ponešto trajno korisno i dobro za Novi Sad, po ?emu bi ih možda neko tako?e pamtio. Osim ako neko ne misli da im treba biti zahvalan na onom fontanolikom ?udu u Katoli?koj porti, ili na tome što su podmašili onog nadobudnog kr?edinskog preduzetnika da na nekoj livadi u bližoj okolini Novog Sada izgradi nekakav trajno prizemljeni NLO i nazove ga, o urnebesa, “Me?umesna autobuska stanica”. Ono, mislim, jeste me?umesna: sa nje možete otputovati ?ak i u Novi Sad! Mada se ne preporu?uje, predug je put.
Tako je došlo do toga da su i mnogi “tradicionalni radikalski glasa?i” doživeli nekakvo profano prosvetljenje: vidi, vidi, izgleda da ipak nije najpametniji, najsposobniji i najpošteniji onaj ko je najgrlatiji! Pak su se onda hrabriji me?u njima odvažili da glasaju za neku normalniju opciju (pa makar to bila i “Naša Maja”, kao tranzicioni oblik od plemenskog i pretpoliti?kog ka gra?anskom i politi?kom glasanju), a oni slabunjaviji su za opšti interes u?inili makar toliko da su ostali kod ku?e. Hvala im i na tome, od koga je, sjajno je. Evo, u drugom krugu Pokrajinskih, samo se g. Zigor provukao, i to – zna vragolan da suza nema ?e no na oko! – u jedinici Veternik-Futog, notornoj po politi?koj suptilnosti skandinavskog tipa. Kako sam teško zlopamtilo, predložio bih da Futožani i Veterni?ani budu kažnjeni time da Milorad Mir?i? slede?e ?etiri godine svake ve?eri njihovoj deci ?ita bajku za laku no?. Avaj, zašto deci, nisu ona ništa kriva, ona još ne glasaju?! E, baš zato: da nau?e na vreme.

www.magazinvojvodina.com

Podelite ovu stranicu!