TEOFIL PANČIĆ: I Tomislav je ukapirao

20 Feb 2017

Nasuvo: Vučićevo stanje se pogoršalo

Ima ona izreka, ili šta je ve?, koja kaže da „muž poslednji sazna“. Kao, ceo grad mu nabija rogove (poslovi?ni Lala iz vica na to kaže „Ih, ko da je Pan?evo neka varoš!“), a on nema pojma.

U ovoj pri?i, izgleda da je Nikoli? Tomislav u ulozi „muža“: on je poslednji u ovoj zemlji saznao da je ona u me?uvremenu postala li?na pr?ija Aleksandra Vu?i?a. I baš se zdravo iznenadio i uvredio, evo još ne dolazi k sebi. Pa se ponaša malo iracionalno, kako ve? biva s ljudima u stanju šoka. A po svakoj logici, ne bi li on prvi to trebalo da zna, jer je s Vu?i?em zajedno plivao po mulju srpske politike skoro ?etvrt veka? Zar je bilo prisnijeg politi?kog tandema od njih dvojice? Na koncu su, kako sam Nikoli? re?e, „zajedno došli na vlast i samo ?e zajedno s nje oti?i“. Osim što Vu?i?, eto, to „zajedništvo“ zamišlja malo druga?ije: „Idi ti, Tomo, u Baj?etinu, a ja ?u da te stignem, samo da odnesem tetki lek…“

Nije Nikoli? Tomislav ?ovek zbog ?ije ?u politi?ke sudbine i ljudske izneverenosti da pustim tvrdu mušku suzu. Takvi kao on debelo zasluže šta god da im se desi, jer su stvorili preduslove za to. Pobeda Nikoli?a na predsedni?kim izborima 2012. stvorila je preduslove za nastanak postdemokratske Srbije, i ne ?ini se da je Nikoli? s tim imao neki na?elan problem. Samo što je mislio da ?e u takvoj Srbiji on, ako ve? ne može da bude Glavni, ipak makar biti centralna ceremonijalna figura na Dvoru, i tako sve dok njemu i njegovoj gospo?i ne dosadi da se time bak?u (i usput oposle poneku vajdicu za stare dane, ionako sitnu u pore?enju s gargantuovskim lapanjem onih Vu?i?evih hahara, „vodenobeogradskih“ i drugih). Drugim re?ima, mislio je da je kupio indulgenciju, to jest barem pravo da odlu?uje o svojoj politi?koj sudbini: ta, ko ?e ako ne?e on? Ko je to, uostalom, zaslužio ako ne on, ?ovek bez kojeg bi tzv. Aleksandar Vu?i? i dan-danas bio dosadni, pateti?ni ve?iti luzer, kao što je bio do svoje 43. godine? I sada je, doduše, to isto, ali sa pozicije vlasti koja teži apsolutizaciji; takvoj u kojoj nema mesta ?ak ni za ro?enog politi?kog strica (zna se ko je Otac!), a kamoli za neku drugu boraniju.

Možda vam sve ovo izgleda kao šala-komika, ali ne dajte se zavarati površinskom slikom: ništa nije smešno. Ono ?emu prisustvujemo je demonstracija opasne autokratske i grandomanske samovolje, koja preti da razori temelje svakog demokratskog, ustavnog i institucionalnog poretka u ovoj ionako haoti?noj zemlji. Nikoli?eva sudbina je tu po sebi nevažna, ali je indikativna kao simptom – u tom i samo u tom smislu bi trebalo da zabrine svakoga.

Pogledajmo najpre šta je Nikoli? uopšte tražio od Vu?i?a? Gotovo pa ništa: da nastavi da još pet godina radi ono što je radio u prethodnih pet godina, a to je – ništa s mašnicom. Ni na koji na?in Nikoli? nije bio stvarna vlast u ovoj zemlji, niti se sticao utisak da nastoji da to bude, a kamoli da bilo kako suzbija Vu?i?evu samovolju i patološki narcisizam koji je od li?ne dijagnoze jednog ?oveka ovde postao hroni?no društveno stanje. Nikoli?, dakle, Vu?i?u nije bio nikakva konkurencija, ni na koji na?in ga nije ugrožavao, ni do sada, niti bi to mogao ubudu?e. U ovom je igrokazu Vu?i? bio Putin, a Nikoli? Medvedev – pompezna funkcija bez ikakve vlasti. I nije ni hteo da iza?e iz sopstvene „medve?e“ senke; mogli su to da nastave da igraju, bilo sa istih pozicija, bilo da razmene funkcije, kako izvorni, moskovski Medvedev i Putin rade svakih ?etiri-pet godina. Svaka politi?ka racionalnost, pa i ona krajnje sebi?na, govorila je tome u prilog. Ispostavilo se, me?utim, da se Vu?i?evo stanje u me?uvremenu tako drasti?no i rapidno pogoršalo da mu je i ovo bilo previše.

Šta se zapravo dogodilo? Izgleda da je Vu?i?u (i sve šarenijoj sviti njegovih živopisnih paževa) postala nepodnošljiva sama pomisao da bi u Srbiji mogli postojati izbori, pa još oni gde se bira „na li?no ime“, a koje bi dobio neko drugi, a ne on. Zna se ko u Srbiji jedini sme da dobija izbore… Ako nekome drugome, pa neka je i strikan Toma, dopustiš tu vrstu simboli?kog legitimiteta neposredno izabrane li?nosti, ko zna šta bi još podanici mogli da umisle da je normalno; možda bi se ?ak opsetili da je ?ak i ovakva zapuštena Srbija, i to sasvim nedavno, od 2000. do 2012. imala poredak u kojem je (?esta, mirna i civilizovana) smena li?nosti i stranaka na vlasti bila sasvim uobi?ajena stvar.

Zvani?na naprednja?ka pri?a da je s „Tomom“ ina?e sve u najboljem redu i da je bio odli?an predsednik, ali da, eto, ne sme da se dozvoli ni najmanja mogu?nost da se zla opozicija udruži i dobije izbore u drugom krugu (pa da onda siroti premijer dobije predsednika koji ?e da mu „zvoca“) – a zna se da to samo kosmi?ka harizma Vu?i?eva može pouzdano da spre?i – podse?a na ono kad neko ostavlja ljubavnog partnera uz ?uvenu re?enicu: „It’s not you, it’s me“: ko biva, nije u tebi problem, ali eto, mora se… Naravno da to vre?a inteligenciju – pa ?ak i Nikoli?evu. Kao prvo, uz podršku Vu?i?a, SNS i režimske teške artiljerije, Nikoli? bi imao – dopadalo se to meni ili vama ili ne – velike, ogromne šanse za pobedu. Kao drugo, a mnogo važnije: pa šta i da izgubi? Vu?i? i SNS i pasje odani koalicioni partneri (bivša stranka SPS i razne izmišljotine od stranaka) imaju veliku poslani?ku ve?inu, i prakti?no su tek na po?etku mandata. Svaki predsednik bi tu bio kao neki Milan Milutinovi? – ali sa „zvocanjem“. Pa dobro sad, zvocanje nije baš smrtonosno, ?ak ni u politi?kom smislu, ali rekoh ve?, Vu?i?evo se stanje u me?uvremenu toliko pogoršalo da ni toliko ne bi mogao da istrpi; to jest, ni samu, veoma malu mogu?nost, da do toga uopšte do?e. Zato je na koncu „shvatio“ da ovu trku mora da tr?i li?no. On ?e re?i, u svom karakteristi?nom stilu ?oveka koji nikada nije stvarno sazreo i prevazišao estetiku, etiku i, da izvinete, diskurs navija?kog podzemlja, da „svima izlazi na crtu“, ali nije to ta crta; to je debela crta izme?u Njega i svake stvarne, dubinske a ne tek fasadne demokratije i pluralizma u Srbiji.

Nikoli? Tomislav sada ?e, šta god da na kraju uradi, kusati kašu od posledica onoga što je i sam i te kako zakuvavao, ?injenjem i ne?injenjem. Zato mi hroni?no nedostaje sažaljenja za njega. Ali je jako važno u?initi sve što svaki slobodan i slobodoljubiv gra?anin i gra?anka može, da se Vu?i?u ne ostvari njegov vlažni san u kojem ?e ostati lonely at the top.

Pa, evo, zamislite samo da možete da gledate u živom prenosu prizor njegove unezverenosti u no?i u kojoj gubi izbore?! I to one koji mu racionalno uopšte nisu trebali! Prizna?ete da bi za to vredelo potegnuti na glasanje i na drugi kraj sveta, a kamoli u susednu školu, vrti?, mesnu zajednicu…

(Autonomija, foto: Filip Petronijevi?)

Podelite ovu stranicu!