TEOFIL PANČIĆ: Hiljadu zašto, a jedno zato

30 Apr 2015

Kako i zašto smo uopšte dospeli u takav položaj, da ni Zaštitnik građana ne može da zaštiti građane od njega, nego sad evo građani pokušavaju da zaštite Zaštitnika

Dete i filozof, suo?eni s doga?ajem koji iska?e izvan horizonta o?ekivanog i preporu?ljivog, uvek postavljaju isto pitanje: zašto? Deca više nismo, a nismo ni filozofi (?ast izuzecima), ali nekako nam to jednostavno pitanje koje ume da bude najzahtevnije na svetu poslednjih nedelja nije silazilo sa usana.

Vlada Srbije, povodom suštinski „lažnog“ jednogodišnjeg jubileja (lažnog utoliko što skoro tri godine imamo de facto istu izvršnu vlast), drži sednicu na površinskom kopu Kolubare, postavila stolove napolju kao mizanscen za filmsku svadbu, dok ministre u odelima prži sunce a vetar im kvari frizure – pa dobro, zašto i ?emu sve to? Najve?a opoziciona stranka drži mirni javni politi?ki skup, a vladaju?a stranka je na jednoj strani ismeva, a na drugoj preti kontraskupom; ali zašto, i kojem dobru to vodi? Zaštitnik gra?ana Saša Jankovi? prolazi kroz nezapam?enu medijsko-politi?ku šikanu više nego o?igledno iskreiranu, ili barem odobrenu, u vrhu vlasti – ali, zašto? Televizija B92 pod pomalo bizarnim objašnjenjem prvo „skida“ a onda posle eksplozije negativnih komentara u javnosti ipak pušta satiri?ni program 24 minuta, pretežno posve?en upravo slu?aju kampanje protiv ombudsmana – ali zašto sva ta šarada, i šta joj to treba, kad se ta nekada kultna stanica još nije ni po?ela oporavljati od blamaže sa ukidanjem Utiska nedelje? U maloj In?iji naprednjaci po svaku cenu žele da obore lokalnu vlast demokrata (kao da je uprava nad vodovodom i kanalizcijom sremskog gradi?a kosmi?ko pitanje), i u tom natezanju ne preza se ni od nasilja, otimanja odbornika i sli?nog – ali zašto, utoliko pre što su lokalni izbori svakako na vidiku?

Predsednik države leti u audijenciju kod pape, usput se nešto dogodi s avionom zbog ?ega se Nikoli? sa svitom vrati neobavljenog posla, pa se dve grane vlasti do danas prepucavaju da li je život putnika državnog aviona bio u opasnosti ili se radilo samo o relativno banalnom slu?aju kafe prolivene po komandnoj tabli; mi sve to slušamo u neverici i pitamo se – ali, zašto moramo da budemo izmaltretirani jeftinim nadgornjavanjem dveju frakcija državnih službenika, kojima smo podjednako poslodavci? A šta tek da radimo s mnogo ozbiljnijim i važnijim pitanjem, na koje ni u aprilu nismo dobili kvalitetan odgovor: zašto je sedmoro ljudi moralo da pogine u vojnom helikopteru i zašto za to niko nije odgovoran, a naro?ito niko kome premijer Vu?i? „na da“ da bude eventualno odgovoran?

Naravno da je u svako takvo pitanje „zašto?“ uvek ugra?ena i izvesna doza „naivnosti“, na koju se obi?no znala?ki odgovara „a ti, kao, ne znaš“… Za sve je, naravno, mogu?e prona?i neko „racionalno“ objašnjenje, u jednom slu?aju se radi o oglednom performansu iz populisti?ke demagogije na „terenu“, u drugom o bahatosti politi?ke mo?i koju ne prati politi?ka kultura, i kojoj se otuda ?ini da joj je sve dozvoljeno, da je sve mogu?e, pa i da je sve legitimno; u tre?em, ?etvrtom, petom etc. slu?aju radi se… hm, pa otprilike o istoj stvari.

Suma sumarum, svako „zašto“ ima svoje „zato“, ali je to olako ponu?eno „zato“ suštinski – neprihvatljivo. Drugim re?ima, jasno je da se u svim navedenim i brojnim drugim slu?ajevima radi „o tome i tome“, ali se baš o tome – ne sme raditi. Jer se ne može raditi tako, ne u demokratskom društvu, ne u društvu zasnovanom na demokratskom ustavu, na razumnim i pravednim zakonima, na principima podele vlasti, na kraju krajeva i na boljim obi?ajima i civilizacijskim tekovinama, me?u kojima nikako nije na poslednjem mestu neka vrsta „samoobuzdavanja“ svake politi?ke, ekonomske ili naprosto represivne mo?i, bez obzira koliko široku pu?ku podršku može da uživa u nekom (istorijski veoma, veoma varljivom) trenutku.

E, baš to ovde ne samo da izostaje, nego se iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec gomilaju primeri – koji se vremenom kondenzuju u gotove dokaze – kako je Srbija ve? poduboko ogrezla u nekoj vrsti li?nog režima, u kojem se i sumorna društvena stvarnost i potrebe gra?ana modeliraju prema nazorima i interesima jednog ?oveka i grupe ljudi koja ga okružuje i opslužuje, a koja je pretežno probrana po „uzornom“ kakistokratskom modelu (kakistokratija = vladavina najgorih).

I tako se vremenom gomila hiljadu nemo?nih „zašto“ na koje nam stvarni ili tobožnji mudraci-poznavaoci uvek nude jedno te isto „zato“, ono koje možda i objašnjava prirodu poretka koji nastaje, ali nam ne pokazuje kako da se iz njega izbavimo Ima, me?utim, nešto drugo što bi u tom smislu moglo i moralo da bude korisno: da se prvo zapitamo, i da dobro promislimo, kako i zašto smo uopšte dospeli u takav položaj, izru?eni hirovima i zlovolji poretka koji je ve? dogurao dotle – a dojam je da se još zagreva! – da ni Zaštitnik gra?ana ne može da zaštiti gra?ane od njega, nego sad evo gra?ani pokušavaju da zaštite Zaštitnika. Nemojte samo i na ovo da odgovorite pitanjem: ali, zašto?

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!