TEOFIL PANČIĆ: Hašiš od Nataše, laptop od Andreja i druge porodične priče

27 Mar 2017

Nasuvo: Zakon omerte u Srbiji

Tamo gde ?injenice nisu svetinja, a mišljenja nisu slobodna, stvoreni su svi uslovi za tiraniju. U tiraniji je, naime, sve naglava?ke: u njoj su ?injenice „slobodne“, dakle opcionalne, na dobrovoljnoj bazi, nešto što nas ni na šta ne obavezuje, ali zato su mišljenja sve „svetija“, to jest sve strože uniformisana, u smislu da je ne slediti vladaju?e mišljenje i razumevanje sveta sve nezdraviji i opasniji hobi. Srbija je u velikoj meri ve? postala deo – štaviše, avangarda – tog naopakog Vrlog novog sveta. Zbog ovoga se valja još jednom osvrnuti na slu?aj „narko-baronka Nataša Jeremi?“, ne zbog pukih kampanjskih razloga, nego zato što nam on govori one najvažnije – samim tim i najskrivanije – stvari o naravi poretka i njegovih nosilaca.

Šta su, dakle, ovde nesporne ?injenice? Aleksandar Vu?i? ima brata, a Vuk Jeremi? ima suprugu. Ni jedno ni drugo nije ni protivzakonito ni moralno suspektno. U toku predizborne kampanje, Vuk Jeremi? je govorio o neobi?nim i zazornim poslovima Andreja Vu?i?a, brata predsednika vlade, pre svega u vezi s Vojvodinom, a onda je ve? ?uveni Vu?i?ev opskurant iz Kikinde Jovanov Milenko prosuo onu svoju nisku bisera o Nataši Jeremi? kao vrhovnoj šefici narko kartela u Srbiji. Usledilo je Vu?i?evo licemerno i sadisti?ki brutalno kvaziizvinjenje (gde se spominjalo „cmizdrenje“ i sli?no), ali važnija od toga je koordinisana tirada iz naprednja?kih i prinaprednja?kih krugova – uklju?uju?i medijsku poslugu – da je nesre?ni Jovanov samo na nezgrapan i pogrešan na?in „odgovorio uvredama na vre?anje Vu?i?eve porodice“. I onda su mnogi krenuli poslušno da razra?uju i variraju tu stupidnu tezicu, a re? „uvreda“ je postala neizostavan deo repertoara: neko ju je spretno plasirao tamo gde za nju realno nije bilo nikakvog posla. I to nije greška – to je namera. Koja i kakva, i ?emu bi to imalo služiti? Sistematskom bekstvu od sun?anog, dobro osvetljenog sveta ?injenica u maglovite predele fejk emocionalizovanog narativa koji ne traži uporište u bilo kakvoj ?vrstoj istini, nego u infantilno-narcisti?kim projekcijama Gospodara ili podani?kim refleksima mase.

Može li ovo konkretnije? Može, i te kako. Re?i za nekoga da je šef narko-kartela nije uvreda, nego kleveta. Osim, naravno, u slu?aju da je taj neko stvarno šef narko kartela. Uvreda je nešto sasvim drugo, recimo, kad na ružan i ponižavaju?i na?in razmatrate ne?iji izgled, poreklo, privatni život i tome sli?no. Kod uvrede neretko postoji izvesna osetljiva „margina“, to jest, ona je u manjoj ili ve?oj meri rastegljiv pojam, nije baš uvek lako definisati gde prestaje legitimno pravo na izricanje vrednosnog suda o drugoj osobi (na primer, re?i za nekoga da je budala jeste uvredljivo, a opet – tvrdokorna životna ?injenica je da su neki ljudi stvarno budale, a i da je budala koja stekne mo? javna opasnost na koju se ima pravo ukazati…), a gde po?inje nedopustivo vre?anje i omalovažavanje. S klevetom stvari stoje druga?ije jer se ona kre?e u prostoru tvrde empirije, materijalnih ?injenica, ne?ega što je na?elno uvek dokazivo (ma koliko dokazivanje ponekad bilo otežano).

E sad, gde je u svemu tome problem? Samo u tome što ne postoji ne samo ni miligram dokaza nego, budimo otvoreni, ni najneznatnija indicija koja bi ukazivala da gra?anka Jeremi? Nataša ima bilo kakve veze s trgovinom narkoticima, kamoli da bi joj bila na vrhu. Po svemu što znamo i po svemu što je zdravorazumski stvarno i mogu?e, tvrdnja da je Nataša Jeremi? šefica narko-kartela istinita je koliko bi bila i tvrdnja da je, šta znam, Aleksandar Vulin svirao bubnjeve u izvornoj studijskoj verziji Whole Lotta Love od Led Zeppelina ili da je Maja Gojkovi? s Charlesom Mansonom ubila Sharon Tate. A s Marilynom Mansonom snimila duet.

Ovo nas, pak, dovodi do gra?anina Andreja Vu?i?a. Ako biste mene pitali da vam iskreno kažem šta pouzdano znam o poslovima i danima Andreja Vu?i?a, rekao bih vam: baš ništa. Zašto bih, uostalom, nešto znao o nekome ko je samo brat predsednika vlade? Nisam ništa znao ni o bratu ili sestri Mirka Cvetkovi?a (ako ih ima), pa sam savršeno lepo živeo s tim neznanjem. Me?utim, ispostavilo se u ovih pet godina otkad Aleksandar Vu?i? vedri i obla?i po Srbiji da su mnogi ljudi, bave?i se politikom ili privredom, navodno u nekom trenutku naleteli na Andreja Vu?i?a, ili on na njih, da im je prepre?io put, li?no ili sa bliskim osobama: na lokalnim izborima širom Srbije (pogotovo po Vojvodini) gde je, kažu, Andrej V. bio i ostao neka vrsta, hm, koordinatora SNS-ovih grupa za pritisak (tako se valjda politi?ki korektnim jezikom nazivaju batinaške bande), a navodno i u raznim poslovima u kojima se okre?u velike pare. ?aršija odavno bruji o tome da je „Vu?i?ev brat“ postao neformalni vlasnik svega i sva?ega po Srbiji (spominju se ?uveni restorani, lanci prodavnica kompjuterske opreme etc.) i da je ekipa oko bra?e Vu?i? postala apsolutno nezaobilazan „skretni?ar“ svakog bitnijeg novca u Srbiji. A uz to, a što u ovakvim dubinski trulim, dekadentnim režimima nužno ide u paketu, i „zlatni deoni?ar“ svakog politi?kog nasilja, od verbalnog do fizi?kog.

Nije, dakle, Vuk Jeremi? prvi ni jedini koji je u tom kontekstu spominjao Andreja Vu?i?a, daleko od toga. I nije ga nikako vre?ao, nego ga je ili klevetao, ako to što je rekao nije istina, ili je, pak, rekao istinu, i upravo time izazvao reakciju u vidu imbecilno „prekomernog granatiranja“, i to na ra?un supruge.

Zašto toliko insistiram na distinkciji izme?u uvrede i klevete? Ne iz akademskih razloga, nego zato što je baš u njoj klju? ili odgonetka. Ponašanje režima i njegove posluge u ovom slu?aju podse?a na sicilijanski zakon omerte, a i na stari princip fer-pleja me?u mutikašama: ne diram te, ne diraj me. Po njima, ispada da je Jeremi? prekršio to zlatno pravilo, i time „uvredio“ suparni?ku ?ast (gledali ste sve nastavke Kuma i sli?nog, pa znate koliko taj svet drži do „?asti“ i grozi se „uvrede“, a koliko malo drži do banalnih ?injenica) pa mu je moralo biti odgovoreno istom merom. U tom svetu, stepen (ne)istinitosti bilo ?ijeg iskaza nema nikakav zna?aj: bitno je samo da se poštuju tabui, recimo da se ne dira u famigliu, i basta. Kršenje tog pravila je uvreda, i to bez obzira na stepen (ne)istinitosti izre?enog: to je nevažno. Dakako, sa stanovišta javnog interesa baš to je jedino važno. Elem: nesre?ni Jovanov, a preko njega i Vu?i?, o Nataši J. naprosto laže, tu nema nikakve sumnje. A lažu li svi oni koji su govorili o Andreju Vu?i?u? E, to je pravo pitanje, sve drugo su trice.

Jesam li ja u stanju da „presudim“ da li su pri?e o mutnim politi?kim i finansijskim poduhvatima Andreja, a bogme i Aleksandra Vu?i?a istinite, zasnovane na ?injenicama? Nisam, jer nemam na?ina da o tome steknem neposredna saznanja; mogu da imam mišljenje o tome, i imam ga, ali to je manje važno. ?injenica je da ?aršija uvek ogovara ljude na vrhu vlasti, i da nipošto ne mora da bude istinito sve što se o njima pri?a. Ali, tako?e je ?injenica da je upravo Aleksandar Vu?i? oko svega što se ti?e „njegove porodice“ izgradio gotovo neprobojan zid tabua i cenzure, što ne može da ne izazove sumnju. Pri tome ne mislim na njihove privatne živote, koji moraju biti zašti?eni, nego na ono što javnost ima svako pravo da zna. Dakle, suma sumarum, možda je Andrej Vu?i? najpošteniji ?ovek koji je ikada hodao zemljom, ali ostaje nejasno zašto onda ama baš sve oko njega mora da bude tako misteriozno, ?udno, indikativno, odokativno? Kad se svi nadležni za to ne bi toliko agresivno upinjali da izgrade kordon posvemašnje netransparentnosti i javne nedodirljivosti oko poslova i dana Andreja Vu?i?a, teško da bi se iko i bavio njime. Ima nekog drevnog razloga zašto ljudi više vole da vire kroz navu?ene zavese nego iza ne?ijih širom otvorenih prozora.

Na drugoj strani, oko Nataše Jeremi? nema nikakve misterije: ona, jebiga, naprosto nije pa nije šefica narko-kartela, i ta?ka. I tu sve lažne paralele propadaju. Ako želite preko veze da nabavite, recimo, dobar hašiš po razumnoj ceni, ne bih vam savetovao da pokušate preko nje. Krenite sasvim drugim putem, pa… na koga naletite, naleteli ste. Ili pitajte onog Milenka, taj garant sve zna.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!