TEOFIL PANČIĆ: Dačićev zort, Pajtićeva drčnost i cena banana

11 Sep 2015

Nasuvo: Izbori kad se Gazdi ćefne

Znate li ko nam sad najviše nedostaje? Dušan Mihajlovi?! Zašto baš on? Pa, zamislite ga samo kako, onako umudrenog izraza lica i napinju?i se da prona?e svaku re? kao da je vadi kleštima iz dubokog bunara, izgovara stvari tipa „gospodin Banana ovo, gospodin Banana ono“… Kao što je svojevremeno promovisano „gospodina ?umeta“ i sli?ne.

Šalu na stranu, ono što meni izgleda najzanimljivije u vezi s 128. nastavkom akcije „gospodin Ivica susre?e gospodina Bananu“ jeste pitanje: a koga je uopšte više briga? Možda bi trebalo da nas bude briga, ali budimo realni, oguglali smo na mnogo gore stvari od toga da se politi?ki opskurant Da?i?evog kalibra vi?a po kafanama s nekim „kontroverznim biznismenom“ i licem koje, što bi rekao Miloš Vasi?, „živi od nedostatka dokaza“.

A taman je izgledalo da je Da?i?u sve krenulo kao po loju, prevazišao je „krizu rukovodstva“ (koju je, doduše, i izazvao), a partiju su mu poja?ala dva kapitalca: Nikola Šainovi?, koji se vratio iz Haga, i istori?ar Predrag J. Markovi?, koji se vratio iz Demokratske stranke (u kojoj ga Bojan Pajti? nikada nije ni video; no, možda je to samo problem Pajti?eve dioptrije, ko zna); ne, iz pokreta „Dosta je bilo“; ne, nije se vratio, pošto nije nikada ranije bio u SPS; zar nije? Ne, ali nikada nije kasno, a i što je pa on gori od Sr?ana Dragojevi?a?

Sve je nekako prejadno u vezi s najnovijom aferom u ?aši ustajale vode na srpskom tabloidno-politikantskom nebu, a najprejadnije je valjda ono što je sam Da?i? proizvodio u svojim odjecima i reagovanjima, kmektavo optužuju?i Tadi?a i druge sadašnje i bivše demokrate da mu to „smeštaju“ ne bi li ga nekako posva?ali s gospodarom Vu?i?em – a ko bi to njega mogao posva?ati s Vu?i?em, koji mu je iz oka ispao? Ne ulazim uopšte u to kako je famozni kafanski reality show snimak došao do javnosti, još manje ulazim u burne odnose Tadi?a i Da?i?a kojima nije prvi put da se ponašaju kao živopisni razvedeni supružnici; ono što poražava, me?utim, jeste taj nagonski, refleksni zort Da?i?ev, i ne samo njegov, pred idejom da bi ovo moglo nekako da iskomplikuje njegov položaj na Vu?i?a dvoru – utoliko pre što mu baš ništa ne garantuje da sama ova stvar ipak nije pokrenuta iz Dvora, a to onda zna?i bar s odobrenjem kralja, ako ve? ne na njegovu incijativu.

A zašto je sve ovo važno za nas, blagoslovene spoznajom da nismo ni Ivica Da?i? ni bilo ko ko s njim tikvice sadi? Zato što pokazuje da smo taoci jedne strukture koja je ve? gotovo u potpunosti prekrila, preuzela, preotela državu i institucije, a kojoj je jedina briga da svi koji nisu Oni (to jest, manje-više On sa svitom i poslugom) ni slu?ajno ni ne pomislimo na mogu?nost da porastemo preko neke prijatno patuljaste mere, one u kojoj možemo jedino da budemo Njegovi baštenski patuljci, pa makar i u ulozi gun?avog, opozicionog Ljutka… Zato je tako teško verovati da u novom preventivnom „bananisanju“ Da?i?a njegov šef i stvarni šef Srbije nema svoje prsti?e, jer upravo njemu sve ovo ide u korist. Poruka, naime, glasi: Ivice, ne hitaj do Marice, nego budi dobar, to jest, budi mali, jer ako po?neš da rasteš, može ti se dogoditi da te trajno zaustavim u razvoju…

Ne znam da li je strašnije to da je Da?i? toliko uplašen da odbija da razume poruku, ili naprotiv, reaguje nesuvislo upravo zato što je jako dobro razume.

Kako god bilo, grupa naprednja?kih asova sprema se, kako pišu urnebesne Dmitrovi?eve Ve?ernje novosti, da povodom Banana-snimaka „izvrši pritisak na Aleksandra Vu?i?a“ da prelomi i pokrene mehanizam za raspisivanje vanrednih izbora. Jasno vam je šta je tu tako urnebesno: ideja da bi Stefanovi?i i sli?ni mogli i u najcrnjim snovima da „vrše pritisak“ na Vu?i?a. Sve ovo, ozbiljno govore?i, li?i na tipi?an vu?i?evski potuljeni demagoški manevar: ajd me vi kao pritiskajte, a ja ?u kao da odolevam, sve dok kao ne popustim…

U tome je politi?ko iskustvo Bojana Pajti?a bilo nepogrešivo: odmah je rekao da nova epizoda Banana-trakavice vu?e na vanredne izbore. Ono gde je to iskustvo mnogo problemati?nije jeste stav da se takvim izborima pohrli u susret, jer se u njima vidi neka šansa – ne baš za povratak na vlast, ali za stabilizaciju i konsolidaciju Demokratske stranke, pa i opozicije uopšte, bar one „gra?ansko-proevropske“. Problem je, me?utim, u tome što to „prihvatanje izazova“, ma koliko bilo zamotano u dr?nost i borbenost, u kona?nici predstavlja pristanak na Vu?i?evu igru po Vu?i?evim pravilima, a sa vrlo slabim izgledima da se iz toga izvu?e neki uistinu vredan dobitak; mnogo više nekonvencionalne, ali u ovim okolnostuima neophodne hrabrosti iziskivao bi stav da se na takvim do posvemašnje parodije „vešta?kim“ izborima ne u?estvuje i da se formira širok gra?anski i svestrana?ki (koliko je to mogu?e) front bojkota, iz jednog elementarnog razloga: parlamentarna demokratija nije hajdu?ka skupština, i izbori se ne raspisuju kad se kojem trenutnom Gazdi ?efne i kad mu se ?ini da baš dobro stoji, nego kada im do?e redovan termin, ili kada za to postoje uistinu vanredni razlozi, u vidu stvarne blokade vlasti (poput Ciprasove u Gr?koj, recimo; da i ne govorimo da Cipras vanrednim izborima stvarno rizikuje). Ni?ega od toga ovde nema ni u tragovima.

Ali, gde to još ima: srpska politika i elementarna na?ela, u istoj re?enici, kamoli u istoj stvarnosti? Pa dobro, možda nema nigde, ali sve dok toga nema nigde, ni Srbije nema nigde na mapi normalnih društava, pa sad, kako vam drago. U me?uvremenu, i banane su poskupele.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!