„Tenis“ – klanica svinja, fabrika skandala

04 Oct 2014

Nemački proizvođač mesa „Tenis“ navodno planira da uloži 200 miliona evra u Srbiji. Reč je o porodičnoj firmi koju prati negativan publicitet: piše se o izrabljivanju radnika, proneverama i mutnim odnosima sa Kremljom

Nasmejani bik i krava – u nekoj vrsti ljubavne veze, što se da naslutiti jer im repovi zajednički formiraju konturu srca – a pored njih zadovoljna svinja. To je logo kompanije Tenis (Tönnies), porodične fabrike mesa koja je prošle godine pod nož poslala 16,4 miliona svinja i 405.000 goveda i time obrnula 5,6 milijardi evra. O rurskom gigantu je srpska javnost ponešto saznala u subotu, kada je centralu firme u Reda-Videnbruku posetio srpski premijer Aleksandar Vučić. Srpski mediji su preneli da je Tenis najveći evropski proizvođač mesa (što nije tačno) ili da je najveći nemački proizvođač (što je tačno).

Premijer Vučić je ubrzo – već tokom vanredne konferencije nakon uspele gej parade – najavio ogromnu investiciju u Srbiji i to vrlo konkretno: 200 miliona evra, pola miliona svinja, 8.000 radnih mesta. Kada? Gde? Ne zna se. Izvor bulevarskog Kurira tvrdi da će Tenisu za takav poduhvat trebati najmanje 15.000 hektara zemljišta. U nemačkoj kompaniji su bili uzdržani, šef firme Klemens Tenis je rekao da je Srbija interesantna „zbog svog razvoja i geografskog položaja“ te da njegova kompanija razmatra Srbiju i kao izvozno tržište i kao potencijalno mesto za proizvodnju.

Izvor DW-a blizak rukovodstvu kompanije kaže da bi Vučićeve brojke „mogle da budu realne, ukoliko do investicije dođe“. Naš sagovornik potvrđuje da Tenis namerava da investira, te da se Srbiji neće ponoviti Mercedesova investicija – kada je kupovina šasija za autobuse predstavljena kao partnerstvo sa Dajmlerom. Nema sumnje da su Srbiji potrebne pare i još potrebnija radna mesta. Ipak, opravdano je sumnjati u obećanje od 8.000 poslova koje bi doneo Tenis. Naime, čitava ta kompanija, sa sedam fabrika u Nemačkoj i jednom u Danskoj, ima ukupno 8.000 radnika.

„Plaćeni robovi“

Radnici sa jugoistoka Evrope nisu nepoznati Klemensu Tenisu. Zapravo, oni su ga često dovodili na naslovne strane novina. Veći deo Tenisovih zaposlenih nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovine. „Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, tvrdi on. Drugačije smatraju u pokrajinskom ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Mediji su pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, koje Tenis nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.

Kako to obično biva sa velikim porodičnim firmama, novine se za njih interesuju najčešće tokom skandala. A Tenis ih ima poprilično. Nakon što je 2008. Nemački javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, Tenis je platio kaznu od 80.000 evra. Skuplje je prošao proces iz 2011. kada je Tenis uhvaćen da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Firma je za obustavu procesa morala da plati 2,89 miliona evra. Protiv Klemensa Tenisa se takođe vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko poreske oaze Lihtenštajna.

Gasprom na grudima

Najzanimljivija u porodičnim firmama uvek je porodična svađa. Trenutno se kralj mesa Klemens Tenis sudski spori sa svojim bratancem Robertom Tenisom, a u igri je ni manje ni više nego upravljanje čitavom imperijom. Zapravo je Robertov otac, a Klemensov brat, Bernd Tenis 1971. i osnovao firmu i većinski deo vlasništva ostavio svojim sinovima. „Klemens je podsećao bratance da je Bernd Tenis na samrtničkoj postelji izrazio želju da njemu, Klemensu, prepuste po pet odsto akcija“, pisao je Zidojče cajtung ovog maja. „To se i desilo 2008. i to iako su bratanci stričeve poslove već godinama posmatrali sa nepoverenjem.“ Jedan sin se zbog bolesti povukao iz čitave priče, ostao je Robert sa 50 odsto vlasništva, koliko ima i sam Klemens. Sada Robert – sa dobrim izgledima na uspeh – traži da mu se sudski vrati pet odsto koje je poklonio svom stricu pre nekoliko godina. Zbog „grube nezahvalnosti“.

Porodična svađa nas dovodi do sledeće teme: jedna od stvari koju bratanci navodno zameraju stricu su njegovi prisni odnosi sa zvaničnim Kremljom koji mu omogućavaju odlično poslovanje u Rusiji. Tu stižemo i do bundesligaškog velikana Šalkea 04 u kojem je Tenis šef nadzornog odbora. Igrači Šalkea na grudima nose logo ruskog gasnog monopoliste Gasproma. U pitanju je sponzorstvo od 17 miliona evra godišnje. Mnogo puta se nemačka štampa zapitala da li tesne veze Gasproma i Šalkea imaju veze sa masnim profitom koji fabrika mesa Tenis ostvaruje u Rusiji. Tako su novinari više puta pitali Tenisa šta misli o ruskim postupcima na Krimu ili o ljudskim pravima – na šta je on pametno izbegavao odgovor, ne želeći da se meša u politiku niti da seče granu na kojoj sedi. Sa druge strane, potpuno otvoreno i opušteno je govorio o svom prijateljstvu sa Vladimirom Putinom.

Nije neuobičajeno da se politika i poslovi vode na stadionu – nije li Vučić onomad šeika vodio upravo na beogradsku Marakanu? Protekle subote je premijer Srbije bio gost Klemensa Tenisa, a imao je sreće da pogodi baš vikend kada se igra najveća utakmica nemačkog fudbala, rurski derbi Šalke-Dortmund. Za Borusiju igraju dva srpska reprezentativca, ali je Vučić ipak nosio šal Šalkea. Posao je posao.

(Nemanja Rujević, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!